Ko će naslediti Gutereša? Počinje trka za šefa UN, u igri tri kandidata - žene u prednosti zbog 80 godina duge tradicije

Ujedinjene nacije ulaze u period intenzivnih priprema za izbor desetog generalnog sekretara. Za tri nedelje, države članice kandidovaće svoje predstavnike za ovu izuzetno važnu funkciju, čiji petogodišnji mandat počinje 1. januara sledeće godine. Ko će naslediti Antonija Gutereša i kako će aktuelni sukob na Bliskom istoku uticati na ovaj izbor, pitanja su koja se nameću u diplomatskim krugovima. O ovim temama razgovarali smo sa Brankom Brankovićem, bivšim ambasadorom Srbije u Ujedinjenim nacijama.

Ambasador Branković najpre objašnjava koliko je važna funkcija generalnog sekretara UN i da li on poseduje realnu političku moć.

"Generalni sekretar nije izabran da bude, kako se kaže, šef organizacije u smislu političkog lidera. Teško je reći da je činovnik, ali on je najviši činovnik te organizacije. On nema političku funkciju u meri u kojoj je imaju predstavnici zemalja i to ne može da ima. On je glavni šef i organizator u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija", ističe Branković.

Međutim, njegova moć leži u izveštavanju o sprovođenju rezolucija Generalne skupštine, kojih se godišnje usvoji oko dvesta.

"U svakoj rezoluciji piše da će generalni sekretar za ovu tačku za sledeću godinu podneti izveštaj. Od toga mnogo zavisi šta će na narednom zasedanju zemlje članice dobiti kao uvid u dešavanja između dve godine i da li je ono što je rezolucijom traženo ispunjeno ili nije, ili je u toku", objašnjava ambasador. Dodaje da tu generalni sekretar ima "sopstvenu ulogu".

Objektivno, generalni sekretar je veoma cenjen, jer je po protokolu, ne samo UN, već i međunarodnog protokola, pandan ministru spoljnih poslova.

"Ako dolazi recimo kod nas, prvi susret i doček je od strane našeg ministra spoljnih poslova. Prema tome, on je na nivou ministra spoljnih poslova Ujedinjenih nacija, tako da kad sve saberete, to je vrlo važna i odgovorna ličnost", kaže Branković, uz opasku da se divi sposobnosti generalnog sekretara da upravlja sa oko 10.000 službenika u Njujorku i Ženevi, od tehničkog osoblja do podsekretara, i sve to "uklopi u ono što Generalna skupština i članovi Ujedinjenih nacija traže".

Proces izbora i tri kandidata

AP/Valentin Flauraud/Keystone via AP, Armand Tamboly / ImageSource / Profimedia

Izbor generalnog sekretara funkcioniše po sistemu regionalne rotacije. Postoji pet regionalnih grupa – istočna Evropa, zapadna Evropa, Azija, Afrika i Latinska Amerika, koje daju predloge za razne funkcije, pa tako i za generalnog sekretara. Ove godine je na redu Latinska Amerika. Ambasador Branković pominje tri kandidata čija se imena već glasno izgovaraju.

"To su Mišel Bašele iz Čilea, koja je bila bivši komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Druga je Rebeka Grinspan iz Kostarike, koja je bila generalni sekretar UNCTAD-a, organizacije za trgovinu i razvoj u Ujedinjenim nacijama. I naravno, Rafael Grosi iz Argentine, koji je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču", navodi Branković, ističući da sva tri kandidata imaju veoma impresivne biografije.

Zanimljivo je da su dve kandidatkinje žene, što, prema Brankovićevom mišljenju, daje značajnu prednost.

"Sve se glasnije govori unutar Ujedinjenih nacija da je vreme da jedna dama bude generalni sekretar, jer za 80 godina Ujedinjenih nacija nikada nije bila žena generalni sekretar, tako da ove dve već imaju prednost nad gospodinom", naglašava bivši ambasador.

Osim toga, iskustvo unutar UN sistema igra ključnu ulogu.

"Čak i da nije to, ove dve dame su već bile u sistemu Ujedinjenih nacija. One to imaju u malom prstu. One mogu samo da, kako da kažem, iz jedne stolice uđu u drugu, naravno višu i odgovorniju, ali znaju sistem Ujedinjenih nacija, što gospodin Rafael, za razliku od njih, nema. On jeste šef Atomske agencije u Beču, ali to nije to, on nema iskustva iz Ujedinjenih nacija. Tako da ja mislim da ove dve dame imaju prednost nad njim, iako mnogi govore da je on veoma ugledan političar. Džaba to, ova iskustva su vrlo važna", zaključuje Branković.

Proces izbora uključuje nekoliko faza. Najpre se očekuje da se sam region, u ovom slučaju Latinska Amerika, opredeli za jednog kandidata i sa tim predlogom izađe pred Savet bezbednosti.

"Savet bezbednosti mora da dobije za kandidata devet pozitivnih glasova i da niko od pet stalnih članica (SAD, Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija) ne stavi veto. Onaj ko je protiv može da se uzdrži, i u tom slučaju kandidat prolazi", objašnjava Branković.

Nakon toga, odluka ide na Generalnu skupštinu, gde se glasa dvotrećinskom većinom prisutnih i onih koji su glasali.

Rezolucija 1244 i srpski interes

Euronews Srbija

Ambasador Branković ističe i važnost Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja se odnosi na Srbiju.

"Uticaj novog generalnog sekretara može biti značajan", kaže on, podsećajući na nedavni zahtev Srbije za ispunjenje Rezolucije 1244, koji je privremena vlast u Prištini odbila.

"Mislim da bi trebalo da ponovo uputimo isti zahtev, pa ako nas ponovo odbiju, da se traži sednica Saveta bezbednosti", sugeriše Branković.

Takvu sednicu ne može tražiti Srbija direktno, već to moraju učiniti neke od članica Saveta bezbednosti, poput Rusije ili Kine.

"Na toj sednici bi bila jedna jedina tačka: Izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o ispunjavanju Rezolucije 1244. Tada bi se otvorila diskusija o tome šta je ispunjeno, a pre svega šta nije", objašnjava ambasador.

Iako generalni sekretar ne može direktno da odlučuje ili preporučuje Savetu bezbednosti, njegov izveštaj o sprovođenju rezolucija, odnosno o tome da li je nešto ispunjeno ili nije, "već predstavlja preporuku".

Uticaj sukoba na Bliskom istoku na izbor?

Euronews Srbija

Na pitanje da li sukob na Bliskom istoku može uticati na izbor generalnog sekretara, ambasador Branković je skeptičan.

"Na izbor generalnog sekretara sumnjam. Znate zašto? Zato što je to regionalna stvar i ako se region odredi za jednog, kao što je to do sada uvek bilo, nikad se nije drugi region bunio zbog ovog ili onog kandidata", kaže on i nastavlja:

"Razlog je što sutra, ako se ja bunim protiv vašeg kandidata i regiona, kad dođe moj kandidat, vi možete da se pobunite i da mi ne dozvolite da to uradim. Tako da, regioni su na neki način potpuno nezavisni i slobodni da odlučuju o tome ko bi bio njihov kandidat ako su oni na redu", zaključuje Branković.

Iako je konačna odluka u Savetu bezbednosti, do sada nije bilo slučajeva da se odbije kandidat kojeg region preporuči, osim u izuzetnim okolnostima.