Geopolitička pozadina sukoba na Bliskom istoku: Zašto je Iran ključan u rivalstvu Vašingtona i Pekinga
Komentari15/03/2026
-13:07
Pre dve nedelje Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran koji je uzvratio protiv napadima. Sukobi na Bliskom istoku traju već 15 dana, kraj se ne nazire, a ono što je interesantno je činjenica da je Kina bila nešto glasnija u ovoj situaciji u odnosu na onu u Venecueli. Kina se u Ujedinjenim nacijama izjasnila da je Amerika započela nuklearnu krizu usred pregovora, zatim šalje novčanu pomoć porodicama poginulih devojčica u Iranu. Neki analitičari su već na početku govorili da ovaj rat sa Iranom u pozadini ima rivalstvo Amerike i Kine.
O odnosu Kine i Amerike, kao i odnosu Kine prema sukobu na Bliskom istoku za Euronews Srbija govorio je dopisnik Radio Televizije Srbije iz Japana, Ilja Musulin. On je istakao da priča o vezi rivalstva Amerike i Kine sa sukobom na Bliskom istoku ima smisla.
"Moramo imati na umu da je obračun sa Iranom da kažemo, jedan projekat koji u SAD traje decenijama. Znamo da ima puno jastrebova koji priželjkuju uništenje ili smenu režima u Iranu. Imamo te hrišćanske grupe koje priželjkuju neku vrstu Armagedona za koju veruju da može da se pospeši time što će se izazvati veliki rat na Bliskom Istoku. Ne smemo da zaboravimo na Izrael, na njegove interese i na njegov veliki uticaj na američku politiku", rekao je on.
Objasnio je da je jedan od američkih velikih geopolitičkih ciljeva i istiskivanje Kine iz regiona Bliskog i Srednjeg istoka.
"Cilj je uskratiti Kini pristup naftnim poljima, uskratiti Kini pristup tržištima. Iran je jako važna država za Narodnu Republiku Kinu i u ekonomskom i u političkom i strateškom pogledu. Iran je jedan od članova grupe Briks plus, to je država koja se nalazi na putu svile, odnosno koja je jako važna u tom velikom projektu 'Pojas i put'. Kina je proteklih decenija dosta ulagala u infrastrukturu u Iranu, u naftna polja i naravno u luke", dodao je on.
Musulin je istakao da bi Amerika možda volela da razori grupu Briks.
"Kinezi su, recimo, otkupili naftna polja u mestu Azadegan, to je na granici sa Irakom. I, generalno, Kinezi su i politički dosta uložili u Iran jer znamo da su se angažovali kao posrednici za normalizaciju odnosa između Irana i Saudijske Arabije. I zato je sigurno da bi Vašington voleo da vidi da nekim načinom oslabi ekonomski i politički uticaj Kine u regionu i da bi voleo da razori možda grupu Briks. Tako da sigurno potiskivanje Kine iz regiona kroz recimo smenu vlade u Iranu bi bio jedan vrlo veliki i važan cilj Vašingtona", dodao je on.
Povezane vesti
Objasnio je da je zatvaranje Ormuskog moreuza veliki udarac za Kinu, ali udarac koji ona može da prebrodi.
"Kina uvozi oko 50 odsto svoje nafte iz zemalja zaliva, postoje procene da iz Irana uvozi čak do 20 odsto svoje nafte tako da nije to mali udarac za nju. Takođe Kina je uložila desetine milijardi dolara u projekte u zemljama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, naročito Saudijska Arabija. To su uglavnom projekti vezani za nove izvore energije, pošto te zemlje zaliva pokušavaju da izvrše tranziciju. Kinezi puno ulažu i u projekat NEOM u Saudijskoj Arabiji, gigantski projekat izgradnje jednog velikog modernog grada, koji je praktično, da kažemo, jedna jedina zgrada koja se proteže dužinom 170 kilometara. Kinezi su počeli dosta i da prodaju naoružanje tim državama zaliva, tako da sigurno je ovo, na neki način, veliki ekonomski udarac za Kinu, međutim to je udarac koji ona može da prebrodi", siguran je Musulin.
Euronews Srbija
Svetski mediji navode da Rusija na neki način pomaže Iranu, a dopisnik RTS-a smatra da, kada je reč o Kini, ona ne bi dala u ovom trenutku neku direktnu vojnu pomoć Iranu.
"Dosta se piše i priča o tome da su prodali Iranu radare koji mogu da uoče te avione sa stelt karakteristikama. Međutim, ako je to tačno, to je oprema koja nije smrtonosna. Kinezi sebe doživljavaju kao državu koja želi da ide drugačijim putem od, recimo, Sjedinjenih Američkih Država. Oni žele da budu faktor stabilnosti, žele da šire prosperitet širom sveta, žele da učine tako da se druge države maksimalno razviju kako bi one mogle da budu njihove mušterije, da kupuju njihovu robu. Kinezi nisu zainteresovani za fizičke vojne intervencije. Sada videćemo kada se završi ovaj rat da li će se tu nešto promeniti, da li će možda prodati više naoružanja Iranu i da li ćemo možda videti kineske vojne brodove u Ormuskom tesnacu", rekao je dopisnik RTS.
Musulin je objasnio da blokada Ormuskog moreuza puno utiče i na Japan i Južnu Koreju.
"Južna Koreja uvozi čak 60 do 70 odsto svoje nafte iz zemalja bliskog Istoka, odnosno zaliva, a Japan čak 90 do 95 odsto. Nešto bolja je situacija sa prirodnim gasom jer obe zemlje u stvari se najviše snabdevaju iz Australije, ali i Južna Koreja i Japan su uložili puno milijardi dolara u ekonomiju ovih zalivskih zemalja i sada je pitanje šta će se desiti sa svim tim investicijama. Kada je Južna Koreja u pitanju, to je njihova specifičnost, oni su uvozili recimo 90 odsto svog helijuma, hemijskog elementa koji njima jako bitan jer su njihov najveći izvozni artikl poluprovodnici, odnosno čipovi, a za njih je neophodan helijum. I Južna Koreja je prošle godine na čipovima zaradila 173 milijarde dolara, a njihov drugi najveći izvozni artikl, automobili, su im doneli 72 milijarde dolara. Tako da je to jako velik udarac za južnokorejsku ekonomiju, takođe japansku. Tamo je sada inflacija opet dobila novi podsticaj, bilo je i dosta rušenja, da kažemo, vrednosti i deonica", zaključio je on.
Komentari (0)