uživo KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Izraelski napadi na tri naselja u Bejrutu, pogođena stambena zgrada, eksplozije i u Bagdadu
Komentari
17/03/2026
-07:23
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nije zadovoljan reakcijom Velike Britanije na sukobe u Iranu i da je "veoma iznenađen" načinom na koji je London odgovorio na krizu. Tramp je naveo da je Velika Britanija odbila zahtev SAD da pošalje brodove u region Bliskog istoka, a da je kasnija ponuda za slanje nosača aviona stigla prekasno. Istovremeno, američki predsednik je istakao da je razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji je prema Trampovim rečima spreman da pomogne u deblokadi Ormuskog moreuza. Tramp je ponovio svoj apel drugim državama da pomognu u ponovnom uspostavljanju pomorskog saobraćaja kroz moreuz, napominjući da su neki spremni da pomognu, dok drugi nisu "previše entuzijastični".
Ključni događaji
- Ponovo uspostavljen kontakt Vitkofa i Arakčija, fokus na okončanju sukoba
- Tramp iznenađen obaveštajnim navodima da je Modžtaba Hamnei možda homoseksualac
- CENTCOM: Oko 200 američkih vojnika ranjeno od početka rata sa Iranom
- Najmanje 886 ljudi poginulo, a 2.100 ranjeno u izraelskim napadima na Liban
- Tramp: Ne zna se da li je novi iranski vođa Modžtaba Hamnei uopšte živ
Kako je protekao jučerašnji dan pročitajte u našem blogu
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Najnovija dešavanja na Bliskom istoku čitajte u našem blogu
09.01 Najmanje 12.000 zgrada oštećeno ili uništeno u Teheranu
Guverner Teherana Mohamed Sadeg Motamadijan izjavio je da najmanje 12.000 stambenih jedinica u Teheranu pretrpelo delimičnu ili potpunu štetu zbog tekućeg američko-izraelskog napada. Novinska agencija Mehr citirala je Motamadijana koji je rekao da stanovnici Teherana čiji su domovi pretrpeli štetu mogu podneti zahteve za odštetu opštinskoj kancelariji. Takođe, prema podacima Ministarstva za kulturnu baštinu Irana, najmanje 56 muzeja, istorijskih spomenika i kulturnih lokaliteta u Iranu oštećeno je zbog tekućih američkih i izraelskih napada u zemlji.
Iranian Red Crescent / UPI / Profimedia
08.20 Njujork tajms: Požar na nosaču aviona "Džerald R. Ford" traje više od 30 sati
Američki nosač aviona, "Džerald R. Ford" suočio se sa požarom koji je trajao više od 30 sati u glavnoj vešernici broda, saopštili su mornari i vojni zvaničnici, objavio je list "Njujork tajms". Više od 600 članova posade ostalo je bez kreveta u spavaonicama. Dva mornara su primila medicinsku pomoć zbog lakših povreda, dok su desetine pretrpele udisanje dima. Brod, sa 4.500 mornara i pilota lovaca, trenutno je na svom 10. mesecu raspoređivanja, najdužem od Vijetnamskog rata, a očekuje se da će raspoređivanje trajati do maja, piše pomenuti list.
Prema zvaničnicima, požar je izbio u ventilacionom otvoru sušare u vešernici i brzo se proširio, ali nije oštetio pogon broda.
08.15 Laridžani: Istorijska pobeda Irana nad "preživelima sa ostrva Epstin" je blizu
Povezane vesti
Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani izjavio je da je blizu istorijska pobeda iranskog naroda nad "preživelima sa ostrva Epstin", preneo je Tasnim. "Pre 47 godina, uoči pobede naroda u Islamskoj revoluciji u Iranu, zabludeli lider (Irana Reza) Pahlavi je rekao da zvuk slogana velike gomile na ulicama nije stvaran i da je to zvuk sa snimka", naveo je Laridžani na mreži X. Dodao je da sada američki predsednik Donald Tramp slično opisuje antiameričke i antiizraelske skupove miliona građana u iranskim gradovima kao "veštačke".
08.12 Francuska odlaže sastanak o ponovnom naoružavanju zbog situacije na Bliskom istoku
Premijer Francuske Sebastijan Lekorni odložio je zbog situacije na Bliskom istoku planirani sastanak u Matinjonu, koji je trebalo danas da se održi radi razmatranja politike ponovnog naoružavanja i zaliha raketa za borbene avione Rafale. Umesto sastanka francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je sastanak Saveta za odbranu i nacionalnu bezbednost kako bi razgovarao o situaciji na Bliskom istoku, preneo je portal "BFM TV".
08.10 Lufthansa: Rat sa Iranom može umanjiti dominaciju zalivskih prevoznika u Aziji
Avio-kompanija Lufthansa očekuje da će rat sa Iran smanjiti dominaciju zalivskih prevoznika, poput Ervejza Emirati i Katara na azijskim rutama, izjavio je generalni direktor kompanije Karsten Spor. On je u intervjuu za biznis časopis "Menadžer" upozorio da se glavna čvorišta tih prevoznika nalaze u regionu koji je sada izložen "novim rizicima", preneo je Rojters. Dodao je da će uticaj na budućnost globalnog vazdušnog saobraćaja tek da bude vidljiv.
08.05 Zbog rata sa Iranom u Izraelu 70 ljudi hospitalizovano za poslednja 24 časa
Ministarstvo zdravlja Izraela saopštilo je da je u poslednja 24 sata 70 ljudi hospitalizovano sa povredama kao rezultatom sukoba sa Iranom i Hezbolahom. Među onima koji su lečeni u bolnicama, četiri su u umerenom stanju, a 146 je u dobrom stanju, prenosi Tajms of Izrael. Kako se navodi, devet ljudi je lečeno od anksioznosti. Među hospitalizovanima, osam ljudi je u teškom stanju.
Povezane vesti
08.03 Galibaf: Nismo očekivali da napadi na Iran dođu od južnih suseda
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Baker Galibaf izjavio je da Iran nije očekivao da će teritorije južnih suseda biti iskorišćene za "agresiju" protiv zemlje, što je primoralo Teheran da se brani, prenosi intervju za Al-Arabi Al-Jadid. "Dozvolite mi da ostavim po strani ljubaznosti, mi nismo očekivali da će tlo naših južnih suseda biti iskorišćeno za agresiju protiv Irana, što nas je primoralo da se branimo", rekao je on, preneo je Tasnim. Galibaf je naveo da američke baze u regionu, koje su trebalo da obezbede sigurnost zemalja Persijskog zaliva, nisu sprečile "agresiju", već su postale izvor nesigurnosti, jer su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran.
07.59 Pakistanski državljanin poginuo u padu ostataka presretnute rakete u Abu Dabiju
Pakistanski državljanin poginuo je u padu ostataka presretnute rakete u Abu Dabiju, saopštila je danas služba za informisanje tog grada. "Vlasti Abu Dabija reagovale su na incident u kojem je došlo do pada krhotina u oblasti Banijas, nakon što su sistemi protivvazdušne odbrane presreli balističku raketu. U incidentu je poginuo pakistanski državljanin", navodi se u saopštenju Kancelarije za medije Abu Dabija na društvenoj mreži Iks. Kancelarija je apelovala na javnost da informacije dobija samo iz zvaničnih izvora i da izbegava širenje glasina ili neproverenih informacija.
07.25 IMO: Pomorska pratnja ne garantuje bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz
Pomorska pratnja ne može "100 odsto da garantuje" bezbedan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, izjavio je šef Međunarodne pomorske organizacije (IMO) Arsenio Domingez, objavio je "Fajnenšel tajms". On je ocenio da vojna pratnja nije dugoročno ni održivo rešenje za otvaranje tog ključnog plovnog puta, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, preneo je Rojters. Zbog ograničenog prolaza kroz moreuz, rastu cene energije i pojačavaju se strahovi od inflacije, dok logističke kompanije pokušavaju da pronađu alternativne rute, uključujući preusmeravanje brodova i transport robe kopnom.
07.20 Američki avion-tanker prinudno sleteo u Tel Avivu nakon incidenta iznad Iraka
Američki avion za punjenje gorivom prinudno je sleteo u Tel Aviv nakon incidenta u vazdušnom prostoru Iraka, preneo je Tasnim, pozivajući se na iračke izvore. Kako se navodi, avion je pretrpeo oštećenja tokom leta, zbog čega je zatražio hitno sletanje na aerodrom "Ben Gurion", gde je potom proglašeno vanredno stanje. Detalji o uzroku incidenta i eventualnim posledicama za sada nisu saopšteni.
07.18 Zelenski: Rusija pomogla Iranu da unapredi dronove "šahed"
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija pomogla Iranu da unapredi dronove "šahed", koji danas predstavljaju pretnju za zemlje Bliskog istoka. U intervjuu za "Džeruzalem Post", koji prenosi Ukrinform, Zelenski je naveo da su ovi dronovi značajno napredovali u odnosu na početne verzije korišćene na početku rata u Ukrajini.
07.15 Izraelski napadi na tri naselja u Bejrutu, pogođena stambena zgrada
Eksplozije su zabeležene u više delova Bejruta nakon što je Izrael jutros izveo vazdušne napade na tri naselja, preneli su libanski državni mediji. Prema navodima Nacionalne novinske agencije Libana, napadi i artiljerijsko granatiranje bili su usmereni i na južne gradove, preneo je Tajms of Izrael. Kako se navodi, izraelski ratni avioni izveli su dva napada na područja Kafat i Haret Hreik, dok je u drugom napadu pogođen stambeni objekat na višim spratovima zgrade u oblasti Doha Aramun.
Tanjug/AP/Hassan Ammar
07.12 CNN: Eksplozija u blizini američke ambasade u Bagdadu tokom napada dronovima
Eksplozija se dogodila u blizini kompleksa američke ambasade u Bagdadu nakon čega su sistemi protivvazdušne odbrane dejstvovali na projektil, pokazali su snimci koje je geolocirao CNN. Na video-materijalu vide se tragovi protivvazdušnih projektila i eksplozija u vazduhu koja odgovara presretanju mete, dok drugi snimak prikazuje objekat nalik dronu koji udara u područje nedaleko od ambasade, nakon čega se čuje snažna detonacija. Prema navodima bezbednosnog zvaničnika, dva drona su već pogodila kompleks ambasade tokom napada u subotu, a snimci prikazuju dim i plamen iz objekta u blizini.
07.10 Tramp traži odlaganje posete Kini zbog rata u Iranu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi njegova planirana poseta Kini i susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom mogli biti odloženi za "mesec dana ili nešto više" zbog aktuelnog rata u Iranu. Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da je američka strana zatražila odlaganje planiranog putovanja u Peking, navodi CNN.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
"Razgovaramo sa Kinom. Voleo bih da idem, ali zbog rata želim da budem ovde", rekao je Tramp. On je dodao da smatra važnim da ostane u Vašingtonu dok traje sukob. "Zatražili smo da se poseta odloži za mesec dana ili nešto više i radujem se susretu sa njim (Si). Rat je u toku i mislim da je važno da budem ovde. Moguće je da ćemo je malo odložiti, ali ne mnogo", naveo je Tramp.
Bela kuća je ranije saopštila da će Tramp boraviti u poseti Kini od 31. marta do 2. aprila, radi dugo očekivanog samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
07.00 Aksios: Ponovo uspostavljen kontakt Vitkofa i Arakčija, fokus na okončanju sukoba
Direktan kanal komunikacije između specijalnog izaslanika Sjedinjenih Američkih Država Stiva Vitkofa i ministra spoljnih poslova Irana Abasa Arakčija ponovo je aktiviran poslednjih dana, saznaje Aksios od američkih zvaničnika, dodajući da je fokus razmenjenih tekstualnih poruka bio na okončanju sukoba. Kako navode izvori, nije poznato koliko su razmenjene poruke bile sadržajne, ali je reč o prvom poznatom direktnom kontaktu između dve strane od početka rata pre više od dve sedmice.
Portal Drop Sajt njuz objavio je prethodno da je Vitkof slao poruke iranskom ministru, pozivajući se na iranske zvaničnike koji su tvrdili da Arakči ignoriše poruke izaslanika Bele kuće. Američki zvaničnik, međutim, tvrdi da je zapravo Arakči pokušavao da uspostavi komunikaciju, ali je za Aksios naveo da Sjedinjene Američke Države "ne vode pregovore" sa Iranom. Pre početka rata Arakči nije smatran ključnim donosiocem odluka u Iranu, a američki zvaničnici procenjuju da ni sada nema ovlašćenje da samostalno donosi takve odluke.
Tanjug/AP/Allison Robbert
Ipak, prema navodima izvora, iranski ministar spoljnih poslova blisko sarađuje sa sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alijem Laridžanijem, koji je nakon ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija postao de fakto civilni lider Irana. Američki zvaničnici sada smatraju Arakčija glavnim sagovornikom, jer već imaju uspostavljene kontakte sa njim i zato što je, kako navode izvori, i dalje aktivan u iranskom državnom vrhu. Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je zatim pokrenuo masovne udare u znak odmazde na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.
06.37 Laridžani pozvao muslimanske zemlje da preispitaju stav prema Iranu
Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani pozvao je zemlje sa većinski mislimanskim stanovništvom da preispitaju svoj stav prema Iranu u jeku rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. U pismu napisanom na arapskom jeziku i upućenom liderima muslimanskih država, Laridžani je pozvao te zemlje da razmisle o budućnosti islamskog sveta, preneo je CNN.
Tanjug/AP
"Danas se sukob vodi između Amerike i Izraela sa jedne strane i snaga otpora sa druge", naveo je Laridžani, dodajući da Sjedinjene Američke Države "nisu lojalne nikome", dok je Izrael, kako je rekao, "njihov neprijatelj". On je pozvao lidere muslimanskih zemalja da zastanu i razmisle o sopstvenoj poziciji i budućnosti regiona, navodeći da Iran daje "iskrene savete" i da ne želi dominaciju nad drugim državama.
Laridžani je naveo da je Iran izložen, kako je rekao, "američko-cionističkoj agresiji" čiji je cilj razbijanje zemlje, kao i da je razočaran ograničenom podrškom država sa muslimanskom većinom tokom aktuelne krize. Uprkos napadima, on tvrdi da je iranski narod pokazao snažan nacionalni i islamski otpor.
Pismo je upućeno u trenutku kada su, prema ocenama CNN-a, pojedine muslimanske zemlje, među kojima su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Bahrein, osudile iranske udare na njihovoj teritoriji od početka sukoba pre više od dve nedelje. Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su 28. februara ujutro Iran u, kako je saopšteno, "preventivnim napadima", do kojih je došlo nakon neuspeha tokom više rundi pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je zatim u znak odmazde pokrenuo masovne udare na Izrael i na mete koje se povezuju sa SAD širom regiona Bliskog istoka.
06.20 Kalas: Ormuski moreuz može biti deblokiran primenom modela kojim se izvozi iz Ukrajine
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je razgovarala sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom o ideji da se ponovo uspostavi transport nafte i gasa kroz Ormuski moreuz na osnovu sporazuma koji bi bio sličan dogovoru prema kojem se žito izvozi iz Ukrajine tokom rata.
Tanjug AP/Virginia Mayo
"Razgovarala sam sa Antoniom Guterešom o tome da li je moguće imati istu vrstu inicijative kao što smo imali (sa) Crnomorskom inicijativom", rekla je Kalas, preneo je Rojters. Kalas je ukazala da je zatvaranje Ormuskog moreuza zaista opasno jer dovodi u pitanje snabdevanje Azije energentima, ali i proizvodnju đubriva, što bi moglo da dovede do nestašice hrane. Ona je najavila da će ministri EU razgovarati i o tome da li je moguće promeniti mandat pomorske misije Unije na Bliskom istoku, Aspides, koja se trenutno fokusira na zaštitu brodova u Crvenom moru od jemenskih pobunjenika Huta.
Portparol UN Stefan Dižarik potvrdio je za Rojters spekulacije o mogućoj inicijativi uz učešće svetske organizacije, navodeći da će nastaviti da rade "diskretno". Dižarik je naveo da bi Gutereš trebalo da otputuje u Brisel u utorak na neformalne razgovore sa evropskim zvaničnicima. Iran je zatvorio Ormuski moreuz usred američko-izraelskog rata protiv Teherana. Iranske snage su napale brodove u uskom kanalu između Irana i Omana, prekidajući petinu globalnog snabdevanja naftom.
06.05 Tramp iznenađen obaveštajnim navodima da je Modžtaba Hamnei možda homoseksualac
Američke obaveštajne službe obavestile su predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o mogućnostima da bi novi vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei zapravo mogao da bude homoseksualac, piše Njujork post, pozivajući se na izvore unutar američke administracije, koji dodaju da je Tramp bio iznenađen tim navodima.
Prema saznanjima lista, američke obaveštajne službe procenjuju da su informacije verodostojne, a ne deo kampanje dezinformacija usmerene protiv Hamneija, koji je 8. marta izabran za naslednika svog oca, ajatolaha Alija Hamneija. Izvori upoznati sa detaljima naveli su da se Tramp na saznanja nasmejao, a da su pojedini zvaničnici prisutni na sastanku takođe bili iznenađeni. Prema tvrdnjama izvora na koje se poziva Njujork post, američke službe raspolažu obaveštajnim podacima koji ukazuju na to da je Modžtaba Hamnei, koji je u političkim krugovima Irana ranije bio poznat kao "moć iza odore" zbog uticaja koji je imao dok je bio blizak saradnik svog oca, navodno bio u dugogodišnjoj vezi sa osobom iz svog okruženja. Jedan izvor naveo je da se radi o njegovom nekadašnjem privatnom učitelju iz detinjstva, dok drugi tvrdi da je u pitanju osoba koja je ranije radila za porodicu Hamnei.
MORTEZA NIKOUBAZL / Sipa Press / Profimedia
Prema navodima njujorškog lista, američke obaveštajne službe nemaju materijalni dokaz kako bi potvrdili navode, ali izvori tvrde da potiču iz, kako se dodaje, najzaštićenijih obaveštajnih izvora američke vlade. Spekulacije o privatnom životu Modžtabe Hamneija, prema tim izvorima, kružile su u Iranu još od 2024. godine, nakon pogibije tadašnjeg predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera. Homoseksualni odnosi u Iranu su zakonom zabranjeni, a za pojedine oblike takvog ponašanja predviđena je i smrtna kazna. Bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je 2007. godine da "u Iranu nema homoseksualaca", podseća Njujork post.
Kako je ranije objavio CBS News, pozivajući se na izvore unutar administracije, američke obaveštajne službe obavestile su Trampa da je pokojni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei imao ozbiljne sumnje da njegov sin Modžtaba Hamnei treba da ga nasledi na toj funkciji. Prema tim procenama, stariji Hamnei bio je oprezan prema mogućnosti da njegov sin, ajatolah Modžtaba Hamnei, preuzme vlast jer se smatralo da "nije naročito bistar" i da nema kvalifikacije potrebne za vođstvo države, naveli su izvori.
Modžtaba Hamnei je 8. marta izabran za trećeg vođu Islamske revolucije. On je sin bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija, koji je, prema navodima iranskih vlasti, poginuo u američko-izraelskim napadima 28. februara. Nakon izbora, iranski zvaničnici, državne institucije i oružane snage zakleli su se na vernost novom vođi.
Komentari (0)