Ko je Ali Laridžani, iranski “Kenedi” koji je preuzeo kormilo nakon smrti ajatolaha Hamneija?
Komentari
17/03/2026
-11:12
Vazdušni napad na teheransku rezidenciju ajatolaha Alija Hamneija, koji je označio početak otvorenog rata između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, usmrtio je 86-godišnjeg vrhovnog vođu zajedno sa velikim delom iranske komandne strukture. U nastalom vakuumu moći, kormilo je preuzeo visoki zvaničnik za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, smatran čovekom od Hamneijevog poverenja, zaduženim za opstanak režima. Međutim, danas je stigla šokantna vest koja dodatno produbljuje krizu: izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je Laridžani ubijen sinoć u izraelskom vazdušnom napadu u Iranu, što bi predstavljalo ogroman udarac za Teheran i dodatno zaoštrilo situaciju u regionu.
Samo 24 sata nakon prvog napada na Teheran u kojem je ubijen verski vođa, Laridžani se obratio naciji putem televizije i društvenih mreža, oštro osuđujući SAD i Izrael zbog toga što su "zapalili srce iranske nacije".
"Mi ćemo zapaliti njihova srca", poručio je tada Laridžani. "Nateraćemo cionističke zločince i besramne Amerikance da zažale zbog svojih postupaka".
Ovakvi zapaljivi komentari nisu bili strani Laridžaniju, koji je u međunarodnim krugovima izgradio reputaciju pragmatičara.
Tokom svoje višedecenijske političke karijere, etablirao se istovremeno kao nemilosrdni moćnik unutar režima i kao kompetentan pregovarač u odnosima sa Rusijom, Kinom, pa čak i SAD.
Ipak, s obzirom na to da su SAD i Iran u otvorenom ratu, 67-godišnji Laridžani je kratko odbacio tvrdnje predsednika Donalda Trampa da iranski lideri "žele da razgovaraju" i da pregovori slede, što je Tramp izjavio za magazin The Atlantic..
"Nećemo pregovarati sa Sjedinjenim Državama", odgovorio je Laridžani na platformi Iks.
Povezane vesti
"Iranski Kenedijevi"
Tanjug/AP/Bilal Hussein
Laridžanijeva pozicija na vrhu iranske hijerarhije donekle je bila neočekivana s obzirom na to da nije bilo šanse da formalno nasledi Alija Hamneija. I Hamnei i njegov prethodnik Ruholah Homeini bili su visoki šiitski sveštenici, imenovani za vrhovne vođe teokratije uspostavljene nakon Islamske revolucije 1979. godine.
Laridžani, rođen u Iraku, nije sveštenik. Ipak, on je deo porodice sa dubokim verskim i političkim vezama unutar režima, koju je magazin Time svojevremeno opisao kao "Kenedijeve Irana".
Njegov otac bio je veliki ajatolah. Njegov brat Sadek Ardešir Laridžani, takođe je dostigao rang ajatolaha gradeći političku karijeru, a vodio je iransko pravosuđe između 2009. i 2019. godine. Drugi brat Mohamed Džavad Laridžani, istaknuta je ličnost u spoljnoj politici i služio je kao savetnik pokojnog ajatolaha Hamneija. Čak i pre smrti vrhovnog vođe, kružile su glasine da klan Laridžani pokušava da pozicionira jednog od svojih kao sledećeg vrhovnog vođu.
Ali Laridžanijev tast, pokojni Morteza Motahari, bio je blizak prijatelj Ruholaha Homeinija i njegov saradnik tokom revolucije 1979. godine.
Međutim, Ali Laridžani je svoju moć zvanično osigurao kroz politički sistem Irana.
Rođen 1958. godine, pridružio se Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) 1981. i služio kao komandant tokom ranih godina iransko-iračkog rata. Pohađao je versku školu, ali je potom diplomirao računarstvo i matematiku, pre nego što je magistrirao i doktorirao zapadnu filozofiju na Univerzitetu u Teheranu. Njegov akademski fokus, uključujući i doktorsku disertaciju iz 1995. godine, bio je na nemačkom filozofu Imanuelu Kantu.
Sukob sa Ahmadinežadom
Anwar AMRO / AFP / Profimedia
Dok se obrazovao u oblasti filozofije, Laridžani je koristio svoje ratno iskustvo i porodične veze za izgradnju političke karijere, postavši ministar kulture u svojim srednjim tridesetim godinama. Godine 1994. ajatolah Hamnei ga je imenovao za novog šefa iranske državne radiotelevizije, gde je ostao narednu deceniju. Laridžani je koristio ovaj medij kao provladino propagandno oruđe, nadgledajući emisije poput "Hovijat" (Identitet), koje su javno označavale iranske intelektualce protivnike režima kao izdajnike koje finansira Zapad.
Povezane vesti
Prvi put se kandidovao za predsednika 2005. godine, ali je dobio manje od šest odsto glasova u prvom krugu i nije ušao u drugi krug, a pobedu je odneo tvrdolinijaš Mahmud Ahmadinežad.
Umesto toga, Laridžani je postao generalni sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja. Tu funkciju je napustio 2007. godine zbog očiglednih nesuglasica sa Ahmadinežadom.
Suočavanje sa partnerima i neprijateljima Teherana
east2west news / WillWest News / Profimedia
Sukobi sa iranskim ekstremnim tvrdolinijašima nastavili su da utiču na Laridžanijevu karijeru. Ipak, uspeo je da osigura mesto predsednika parlamenta 2008. godine i zadrži ga narednih 12 godina. Tokom svog boravka u parlamentu, odigrao je ključnu ulogu u obezbeđivanju zakonodavne podrške za nuklearni sporazum JCPOA iz 2015. godine između Irana i šest svetskih sila (uključujući SAD, Kinu, Rusiju, Nemačku, Veliku Britaniju i Francus), čiji je cilj bio ograničavanje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija.
Povezane vesti
Sporazum je pocepao Donald Tramp tokom svog prvog mandata 2018. godine.
Godine 2020. Laridžani je postavljen da nadgleda strateški 25-godišnji sporazum o saradnji sa Kinom, koji je finalizovan sledeće godine.
Zabrana kandidature 2021. i 2024.
Handout / AFP / Profimedia
Na talasu uspeha kineskog sporazuma, koji je predviđao 400 milijardi dolara kineskih investicija u iranski energetski sektor, Laridžani je pokušao ponovo da se kandiduje za predsednika 2021. godine.
Neočekivano, kandidaturu mu je zabranio iranski Savet čuvara. Ovo telo, koje čini šest islamskih sveštenika koje imenuje ajatolah i šest pravnika koje odobrava parlament, nije obrazložilo svoju odluku. Neki su spekulisali da je Laridžani isključen jer njegova ćerka navodno živi u SAD i poseduje britanski pasoš, dok drugi veruju da je to urađeno kako bi se očistio put za režimskog favorita, Ebrahima Raisija.
Ajatolah Sadek Laridžani se javno žalio da je njegov brat diskvalifikovan "na osnovu lažnih informacija tajne službe" i da su "neistine" namerno širene među članovima Saveta čuvara.
Glavni razlog za diskvalifikaciju bio je taj što je "otvoreno kritikovao Raisija i pripadnike Revolucionarne garde", a navodno nikada nije napao opozicione ličnosti Mehdija Karubija i Mira Huseina Musavija koji su stavljeni u kućni pritvor 2010. godine, rekao je tada za Dojče Vele iranski analitičar Ali Afšar.
Ebrahim Raisi je postao predsednik, ali je njegov mandat prekinut pogibijom u helikopterskoj nesreći u maju 2024. godine.
Laridžani je tada ponovo pokušao da se kandiduje, ali mu je trka opet zabranjena, a pobedu je na kraju odneo umereni Masud Pezeškijan.
Hamneijev čovek u Moskvi
profimedia
Prošlog leta, Pezeškijan je vratio Laridžanija na njegovu staru poziciju šefa Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, čineći ga glavnim bezbednjakom Irana u svetlu 12-dnevnog rata sa Izraelom. U mesecima koji su usledili, činilo se da su Laridžanijev autoritet i pristup Hamneiju zasenili samog predsednika Pezeškijana.
Laridžani je viđen kao moćnik iz senke koji je pokretao obnovljene nuklearne pregovore između SAD i Irana. Takođe je više puta putovao u Moskvu, delujući kao Hamneijev izaslanik kod Vladimira Putina, verovatno uz pomoć iranskog ambasadora Kazema Džalalija, koji je takođe Laridžanijev bliski saradnik.
Govoreći za Al Džaziru samo nekoliko dana pre američko-izraelskog napada, Laridžani je rekao da je Iran iskoristio poslednje mesece da se "pripremi" za rat.
"Pronašli smo svoje slabosti i ispravili ih", rekao je on. "Mi ne tražimo rat i nećemo ga započeti. Ali ako nam ga nametnu, odgovorićemo".
Komentari (0)