Ormuski moreuz pod tenzijom: Trampove pretnje NATO saveznicima i potencijalni raskol u Alijansi

Nakon pretnje Donalda Tramp da NATO saveznike čeka "veoma loša budućnost" ako ne pomognu u obezbeđivanju Ormuskog moreuza, oglasili su se i evropski lideri. Britanski premijer Kir Starmer kaže da London neće biti uvučen u "širi rat" dok je ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful rekao da ne vidi ulogu NATO-a u rešavanju blokade moreuza.

U međuvremenu je izraelska vojska započela "veliki talas udara" na Teheran, kao i slanje trupa ka Libanu. U Kataru je presretnut drugi talas iranskih raketa, dok su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima napadi dronovima izazvali požare u velikoj naftno-industrijskoj zoni.

Marina Kostić Šulejić iz Instituta za međunarodnu politiku i privrda, izjavila je za Euronews Srbija da iako Trampove pretnje zvuče dramatično, njihova praktična realizacija nailazi na ozbiljne prepreke – kako unutar NATO saveza, tako i na bilateralnom planu. Evropski saveznici i regionalni akteri traže individualna rešenja koja obezbeđuju njihovu bezbednost, dok kinesko uplitanje ostaje ograničeno na diplomatski okvir.

"Ono što sada vidimo jeste kombinacija političke retorike, diplomatskih manevara i strateških ograničenja. Rizik od potpunog raskola NATO-a nije zanemarljiv, ali trenutna realnost pokazuje da države traže balans između lojalnosti savezu i svojih nacionalnih interesa", rekla je Kostić Šulejić i dodala:

"Kada stalno ponavljate pretnje, počevši od uvođenja tarifa, a potom dobijete i drugi mandat, te pretnje vremenom gube efekat. Što više Tramp preti, a manje ostvaruje konkretne ciljeve, to saveznici manje obraćaju pažnju na njegove izjave".

Euronews Srbija

Prema njenim rečima, američki saveznici, naročito oni iz Evrope, počinju da ignorišu pretnje i apelacije predsednika, jer se pokazalo da retorika ne prati rezultate.

Stručnjak podseća da sukob u Iranu ne predstavlja direktan sukob NATO-a i ne izaziva automatski raskol unutar alijanse. Međutim, istorijski primer odluke o intervenciji u Iraku 2003. godine pokazuje slične napetosti: tada Nemačka nije želela vojno angažovanje, dok je SAD samostalno odlučila o intervenciji.

"Situacija se sada ponavlja. Evropski saveznici NATO-a, fokusirani na sukob u Ukrajini, ne žele direktno da se umešaju u sukob u Iranu. Trampova politika dodatno komplikuje njihovo uključivanje, jer ga neki saveznici percipiraju kao 'pro-ruskog' aktera u ovom regionu", navodi Kostić Šulejić.

Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia

Lideri Japana i Australije jasno su odbili slanje svojih mornarica u operacije u regionu. Kostić Šulejić ocenjuje da to može biti rizično za bilateralne odnose sa SAD.

"Uključivanje bi automatski značilo i mogućnost direktnog sukoba, dok neuključivanje može pogoršati odnose sa Vašingtonom. Trenutno svaka država traži način da osigura prolaz svojih brodova kroz Ormuski moreuz, koji je delimično blokiran samo za SAD i Izrael"“

Kineska uloga i vojna saradnja

Tramp je sugerisao da Kina, koja snabdeva SAD sa oko 90 odsto potrebne nafte, može da pomogne u ovoj situaciji. Kostić Šulejić smatra vojnu saradnju nemogućom.

"Jedino što je realno jeste diplomatsko uplitanje Kine – održavanje sastanaka sa liderima Irana radi deblokade Ormuskog moreuza. Vojna intervencija zajedno sa SAD bila bi potpuno neprihvatljiva i mimo kineske prakse".

Ona dodaje da bi se eventualni sastanak između Trampa i kineskog lidera Sija Đinpinga fokusirao isključivo na deeskalaciju sukoba i omogućavanje međunarodnog brodskog saobraćaja, a ne na vojne operacije.

Predsednik SAD tvrdi da je razgovarao sa sedam država o nadgledanju Moreuza. Kostić Šulejić ističe da bi u praksi glavnu ulogu mogle preuzeti zemlje Zaliva, koje su direktno ugrožene raketnim napadima Irana. 

"Francuska trenutno deluje kao najznačajniji saveznik SAD u regionu, posebno u vezi sa Libanom, i verovatno će biti aktivnija u ovom kontekstu. London, Berlin i Pariz za sada su uzdržani ili protiv uključivanja", ističe Kostić Šulejić.

Kompletan razgovor pogledajte u video snimku na početku teksta.