Izborni triler u Latinskoj Americi: Fabrika lažnih vesti, beg od pravde i rađanje novog političkog mita

Predsednički izbori u Brazilu, jedni od najneizvesnijih u modernoj istoriji ove južnoameričke države, okončani su tesnom pobedom levičarskog lidera Luisa Inasija Lule da Silve. Ovim trijumfom, Lula je obezbedio svoj istorijski, neuzastopni četvrti predsednički mandat, potvrđujući neverovatan politički povratak. Međutim, sam izborni proces i ono što je neposredno usledilo izazvali su politički potres na globalnom nivou, pre svega zbog činjenice da je njegov rival sa krajnje desnice, senator Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, pod dramatičnim okolnostima napustio zemlju i prebegao u Ameriku.

Neočekivani odlazak Bolsonara mlađeg iz Brazila izazvao je lavinu reakcija i oštrih osuda od strane pobedničkog tabora, koji u ovom potezu vide priznanje krivice i strah od pravde. Predstavnici vladajuće strukture ne štede reči kritike.

Kako ističu iz Lulinog okruženja, postavlja se jasno pitanje kakva krivica leži na savesti građanina koji nakon izgubljenih izbora odlučuje da pobegne iz sopstvene domovine.

"Nažalost, takva je porodica Bolsonaro. Brazil je za njih tek druga domovina, dok je njihova prava domovina zapravo udvorištvo i lizanje čizama Sjedinjenih Američkih Država, na šta su navikli", oštro poručuju nezadovoljni kritičari iz pobedničkog tabora.

Oni direktno optužuju desničarskog kandidata za zloupotrebu političke i ekonomske moći bez presedana, tvrdeći da je takvo delovanje narušilo ravnotežu u samoj izbornoj trci. Posebno se apostrofira navodni "industrijski kompleks lažnih vesti", koji je stvoren kako bi se nezakonito i u ogromnim razmerama širile neistine sa ciljem terorisanja brazilskog naroda. Zbog toga iz pobedničkog tabora najavljuju da će tražiti diskvalifikaciju protivničke liste usled svih počinjenih zloupotreba, uz napomenu da utakmica nije bila poštena. Sa druge strane, simpatije prema poraženom kandidatu ne kriju američki desničari koji smatraju da su Bolsonaro i njegova porodica bili veoma nepravedno tretirani tokom ovog procesa.

Pravosudni pritisak ili politička kalkulacija?

Tanjug / AP Photo/Eraldo Peres

Odlazak Bolsonara na Floridu otvara mnoga pitanja o tome da li je reč o strahu od hapšenja ili svesnom pokušaju da se delegitimiše novoizabrani predsednik. Međunarodni analitičar Saveta za spoljne poslove Sjedinjenih Američkih Država Rodrigo Agilar Beninjos, u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava složenost ove situacije. On naglašava da u Brazilu postoji jasno pravosudno naređenje po kojem Flavio Bolsonaro mora da preda svoj pasoš i podvrgne se istrazi nadležnih organa.

"Njegova politička pozicija i sudska istraga se moraju tumačiti na potpuno drugačiji način", objašnjava Beninjos i podseća da je, uprkos tome što je Bolsonaro dovodio u pitanje ishod glasanja, Vrhovni izborni sud u Brazilu doneo odluku i zvanično proglasio Lulu pobednikom. "Sada imamo tvrdnje kandidata s jedne strane i zvanični izborni proces sa druge", dodaje on.

Beninjos ističe da će odsustvo desničarskog lidera svakako uticati na dalju strategiju opozicije, koja sada ulazi u potpuno novu fazu, ali kategorički tvrdi da to apsolutno ne menja već overene i zvanične rezultate izbora. On smatra da je izuzetno bitno odvojiti pravni proces od politike.

Da li je "bolsonarizam" nadživeo izbore?

Tanjug / AP Photo/Eraldo Peres

Iako se suočava sa istragama i eventualnim zabranama, postavlja se legitimno pitanje da li je Bolsonaro politički mrtav ili je, zapravo, pravnim procesuiranjem dobio status političkog mučenika u očima svojih pristalica. Na ovo pitanje američki analitičar ima vrlo direktan odgovor.

"Bolsonaro je življi nego ikada, i to na različite načine. On polako postaje mit, nešto poput simbola, kulturološka ikona takozvanog otpora sadašnjem sistemu koji predvodi Lula", ocenjuje analitičar i tvrdi da je daleko od toga da bude mrtav u političkom smislu.

Stručnjak ističe da je celokupan pokret, poznat kao "bolsonarizam", uprkos izbornom porazu, zapravo mnogo dobio na političkom planu. Ovaj specifičan pokret i dalje poseduje ogromnu moć kroz svoje uticajne guvernere, gradonačelnike i brojne članove kongresa, što predstavlja izazov za vlast.

"Lula će morati sa tom opozicijom ozbiljno da se nosi. Brazil je podeljena zemlja, ne samo u političkom, već i u socijalnom smislu. Ne zaboravimo da je čak 60 miliona ljudi glasalo za Bolsonara", podseća Beninjos, naglašavajući da on ostaje važna figura.

Faktor Vašingtona i ključevi izborne pobede

Tanjug/AP/Andre Penner

Boravak desničarskog lidera na teritoriji Floride dodaje međunarodnu dimenziju celom slučaju. Beninjos objašnjava da Vašington pažljivo gleda na ovaj razvoj događaja. On podseća da je Bolsonaro ranije dobijao izuzetno pozitivne signale od administracije Donalda Trampa, koji ga je srdačno primao dok je bio kandidat, što ukazuje na određeno političko usklađivanje.

Američki zvaničnici veoma pomno posmatraju situaciju jer im je u interesu usklađenost politika sa latinoameričkim državama po pitanjima poput nacionalne bezbednosti, trgovine drogom i migracija.

"Brazil je i dalje veoma moćna zemlja. Imaju jake veze sa Kinom, čvrste veze sa SAD, i veliki su prodavci poljoprivrednih dobara i nafte. Ljudi u Vašingtonu bi trebalo da Brazil shvate izuzetno ozbiljno", precizira sagovornik.

Osvrćući se na samu izbornu trku, Beninjos kaže da je duboka polarizacija društva bila ključna za masovnu izlaznost u drugom krugu. Intenzivno korišćenje društvenih mreža, posebno aplikacije WhatsApp, odigralo je presudnu ulogu u mobilizaciji birača na sam dan izbora. Važan faktor bila je i verodostojnost institucija - Brazil poseduje jedan od najboljih sistema elektronskog glasanja u regionu, zbog čega građani veruju u proces i masovno izlaze na birališta. Na kraju, analitičar zaključuje da se izborna taktika bazirala više na efikasnoj terenskoj mobilizaciji nego na samoj političkoj ideologiji.