Između rata i mira: Ubrzane diplomatske aktivnosti na Bliskom istoku dok traju pripreme za rat
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prethodnih nekoliko dana obeležilo je više diplomatskih akcija regionalnih i globalnih aktera koji su pokušali da posreduju kako bi se postigao kakav takav dogovor između Irana i SAD na Bliskom istoku. Ono što brine međunarodnu zajednicu jesu konstantne glasine i navodi u štampi koji govore o pripremama za rat kod svih sukobljenih strana.
Države koje se trude da utiču na spor u pravcu diplomatskog rešenja, imaju za to dobre ekonomske i bezbednosne razlike, jer je dosta evidentno koliko je opao izvoz gasa i nafte iz Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja u regionu.
Sve veće mešanje Rusije u krizu na Bliskom istoku
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je u posetu Teheranu još 19. oktobra. Prema pisanju pojedinih medija i izjavama neimenovanih zvaničnika on je tada predložio da se 440 kilograma obogaćenog uranijuma ukloni iz Irana u Rusiju, ali delovanje iranskih zvaničnika nam govori da to nije prihvaćeno. Ubrzo je iranski predsednik Masud Pezeškijan otputovao u posetu Moskvi 26. oktobra, gde se održao susret zemalja izvoznica gasa i nafte. Iako se on tada susreo sa predsednikom Vladimirom Putinom, deluje da razgovor nije učinio mnogo po pitanju rešavanja krize na Bliskom istoku, osim mogućeg prenošenja nekih poruka druge (američke) strane. Razlog je očigledan obzirom da se tog dana u Teheranu desio važan diplomatski susret Iranaca sa članicama "Islamskog NATO-a“ i Katara.
Poseta zemalja "Islamskog NATO-a“ Teheranu
Dok je Pezeškijan boravio u Moskvi, 26. oktobra održan sastanak zemalja Islamskog NATO-a (Saudijska Arabija, Turska i Pakistan) sa predstavnicima iranskih vlasti u Teheranu. On je otvorio prostor za brojne pretpostavke u svetskoj javnosti, da li su ove zemlje ponudile Iranu da se učlani u savez, obzirom da je iranska vlada pre osnivanja alijanse iznosila sličan predlog o okupljanju muslimanskih zemalja. Portparol pakistanske vojske, general-potpukovnik Ahmed Šarif Čaudri, izjavio je da formulacija pakta ne isključuje prijem novih članica, ali da to zavisi od tri sile potpisnice.
No međutim, takva situacija je malo verovatna zbog veza koje potpisnice ugovora iz Meke imaju sa Vašingtonom, ali je sam sastav delegacije koja je došla u iransku prestonicu izazvao sumnju. Saudijsku Arabiju je predstavljao ministar odbrane Halid bin Salman, Pakistan šef generalštaba Asim Munir, dok je u ime Turske govorio šef obaveštajne službe MIT, Ibrahim Kalin. Informacije sugerišu da su diskusije bile moguća ofanziva Izraela i SAD na Iran i delovanje pokreta Ansar Alah (Huti) protiv Saudijske Arabije i njenih saveznika u Jemenu. Obzirom da se poseta poklopila sa dolaskom delegacije Katara, vrlo je moguće da su i države „Islamskog NATO-a“ prenele određene poruke iz Vašingtona, ozbirom da je poznata uloga Turske u sporu između SAD i Irana.
Važna uloga Katara
U Teheran je 23. oktobra pristigao premijer i ministar spoljnih poslova Katara šeik Muhamed bin Abdulrahman Al Tani, obzirom da je njegova država jedan od glavnih posrednika u sporu sa SAD. Prema rečima neimenovanog zvaničnika upućenog u pregovore, kada je delegacija Katara ponovo došla u Teheran dva dana kasnije, u nedelju 25. i ponedeljak 26. oktobra, ona je predstavila Iranu nacrt mirovnog plana. Međutim, tada je navodno jedan visoki iranski zvaničnik odbacio je te predloge kao neprihvatljive, poručivši da će Teheran ostati pri svom stavu po pitanju nuklearnog programa.
Preliminarni nacrt okvira za pregovore SAD i Irana
Ovolika aktivnost posrednika izgleda je dala rezultata obzirom da je u javnost dospeo preliminarni nacrt okvira za pregovore. On predviđa prebacivanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma u neku treću zemlju (najverovatnije Kinu, iako se ranije pominjala Rusija), smanjenje nivoa obogaćivanja uranijuma i otvaranje Ormuškog moreuza sedam dana nakon sklapanja ugovora. Iranske mere koje se tiču nuklearnog programa i pomorske bezbednosti bile bi paćene koracima SAD ka ublažavanju sankcija, pomorske blokade i ekonomskih ograničenja. Kineska vlada trebalo bi da bude garant sporazuma, a dalji pregovori o njegovoj realizaciji bi se odvijali u Dohi (Katar).
Preteća poruka Trampa iranskoj strani i odgovor iz Teherana
Kako prenosi američki Aksios na osnovu izjave jednog neimenovanog američkog zvaničnika, postoji šansa da Tramp „ako se bude osećao posramljeno ili obespravljeno, preduzme nešto smelo”. Isti izvor je dodao da se ta poruka prenosi iranskim zvaničnicima tokom posrednih pregovora, uz napomenu da je sada najbolja prilika za postizanje sporazuma.
Gotovo momentalno stigao je odgovor iz Irana odakle je jedan član parlamenta-Medžlisa, Sajed Mahmud Nabavijan, javno pozvao iranskog ajatolaha Modžtabu Hamneija da krene u razvoj atomske bombe. On je to učinio sa verskog skupa u Komu, dodajući da je predlog naišao na odobravanje prisutnih koji su počeli da uzvikuju „Tekbir” i „Alahu ekber”.
Dolazak delegacije SAD i mogući pomak u pregovorima
U petak 30. oktobra je u Teheran ponovo otputovala delegacija Katara u okviru napora da se postigne sporazum između SAD i Irana. Izveštaj Rojtersa koji se pozvao na neimenovanog zvaničnika upućenog u pregovore govori da SAD žele da odmah nametnu rešavanje nuklearnog pitanja, dok iranska strana traži ukidanje blokade luka i sankcija na izvoz nafte. Obzirom da su se razgovori nastavili narednog dana u Dohi, tada je Iran zatražio garancije za trajno i sveobuhvatno okončanje rata, u zamenu za ponovno otvaranje moreuza, dodaju izvori lista Al Arabija (Al Arabiya English).
Delegacija SAD priprema se da se u Dohi pridruži razgovorima sa iranskom stranom, nakon što je došlo do pomaka u indirektnim pregovorima u kojima posreduju Katar i Pakistan, preneo je pan-arapski list Al-Arabi Al-Džadid (Al-Araby Al-Jadeed). Vest da je došlo do pomaka može da ohrabri zainteresovane strane, zalivske države i međunarodnu zajednicu da će se ipak doći do nekog rešenja. Činjenica da će se diskutovati o ugovoru baš u Dohi, potvrđuje tačnost informacija u vezi iznesenih predloga o sklapanju primirja.
Svet može da ohrabri i Trampova izjava da veruje da će se rat sa Iranom uskoro završiti, te da je SAD potrebna „garancija da nikada neće biti nuklearnog oružja“. Ako dođe do suprotnog razvoja situacije i neuspeha razgovora, deluje da će se ostvariti procene američkih listova koje govore o pokretanju novih udara na Iran. Neke analize čak idu dotle da će se nova intervencija desiti samo dan nakon izbora za Kongres 3. novembra, što je manje verovatno, jer će američke snage verovatno čekati dolazak trećeg nosača aviona u region.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)