Zašto je Ormuski moreuz ključan za Evropu? Produbljivanje sukoba i dalje zatvaranje ugrožava i hranu
Komentari
17/03/2026
-21:28
Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je snažne poremećaje na globalnom tržištu energije i otvorilo pitanja dugoročnog snabdevanja, ne samo naftom i gasom već i đubrivima, što bi moglo da utiče i na proizvodnju hrane.
Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski i Omanski zaliv, predstavlja jedan od najvažnijih svetskih pravaca za transport energije i obuhvata oko 20 odsto globalnog prometa nafte. Od početka sukoba u Iranu prošlog meseca, ovaj plovni put je praktično zatvoren, što je dovelo do rasta cena nafte iznad 100 dolara po barelu.
Analitičari upozoravaju da bi, u slučaju daljeg širenja sukoba, cena mogla da dostigne između 150 i 200 dolara.
Nova energetska kriza u Evropi?
Za Evropu, koja se već suočava sa izazovima u snabdevanju energijom nakon prekida veza sa Rusijom, to bi moglo značiti novu energetsku krizu sa posledicama po industriju i domaćinstva.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Pored energenata, kroz ovaj moreuz prolazi i oko 13 odsto svetskog izvoza đubriva, prema podacima Ujedinjenih nacija. Kako je upozorila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, eventualni poremećaji u snabdevanju đubrivima mogli bi da se odraze na proizvodnju hrane u narednom periodu.
Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je saveznike, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Kinu i Japan, da pošalju mornaričke snage kako bi obezbedili prolaz brodovima kroz moreuz. Istovremeno je upozorio na "lošu budućnost" za NATO ukoliko izostane odgovor.
Dok američka strana smatra da bi ponovno otvaranje plovnog puta bio relativno jednostavan zadatak, evropski zvaničnici ocenjuju da je situacija znatno složenija zbog bezbednosnih rizika, uključujući raketne i napade dronovima iz Irana.
Povezane vesti
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je spremnost da njegova zemlja predvodi potencijalnu misiju EU, ali pojedine države članice izražavaju rezerve. Japan, Australija, Južna Koreja i Ujedinjeno Kraljevstvo već su odbili američki poziv za pratnju brodova.
EU traži koordinisan odgovor
Na sastanku ministara spoljnih poslova EU razmatraju se opcije za očuvanje slobode plovidbe i stabilizaciju snabdevanja. Predloženo je i proširenje mandata pomorske misije EU "Aspides", koja je pokrenuta 2024. godine radi zaštite trgovačkih brodova u Crvenom moru i okolnim vodama.
Andre M. Chang/Zuma Press/Profimedia, Ministry of Defence UK, Olena Bartienieva/Alamy/Profimedia
Ipak, prema diplomatskim izvorima, među članicama ne postoji jedinstven stav o proširenju operacije. Nemačka i Rumunija izrazile su sumnje, dok je Italija podržala jačanje misije, uz naglasak da diplomatija mora imati prioritet.
U jeku krize, pojavile su se i različite inicijative o mogućem povratku uvoza ruskih energenata. Belgijski premijer Bart de Vever ocenio je da bi dogovor sa Rusijom mogao biti rešenje za stabilizaciju tržišta, dok su drugi zvaničnici takav pristup odbacili.
Predstavnici EU za energetiku ponovili su da blok ostaje pri odluci da ne obnavlja uvoz iz Rusije, uprkos rastućim pritiscima na tržištu.
Kriza u Ormuskom moreuzu tako ostaje jedno od ključnih globalnih pitanja, sa potencijalnim posledicama koje prevazilaze energetiku i dotiču bezbednost snabdevanja hranom i stabilnost svetske ekonomije.
Postoje li alternativne rute?
Berd Langenbruner, istraživački analitičar u "Global Energy Monitoru", navodi da postoje dva održiva naftovoda koja bi mogla da posluže kao alternativa Ormuskom moreuzu, ali sa ograničenjima.
Povezane vesti
Prva opcija je saudijski naftovod Istok-Zapad, kapaciteta pet miliona barela dnevno. On se proteže preko Saudijske Arabije, od procesnog centra Abkaik do Janbua na Crvenom moru.
"Janbu nije dizajniran da bude glavno izvozno čvorište Saudijske Arabije, pa će njegova infrastruktura i kapacitet za utovar tankera verovatno ograničiti stvarni protok", kaže Langenbruner.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Druga alternativa je naftovod Habšan–Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji može transportovati sirovu naftu do terminala Fudžejra u Omanskom zalivu. Međutim, Langenbruner ističe da on ima znatno manji dnevni kapacitet od 1,8 miliona barela.
Povezane vesti
"UAE ga već koriste kao rutinsku izvoznu rutu jer zaobilazi troškove osiguranja i bezbednosti tranzita kroz moreuz, tako da nema mnogo slobodnog kapaciteta za korišćenje", dodaje analitičar.
Gde Evropa može da nađe spas?
Proizvodnja u Severnom moru ostaje jedan od najsigurnijih alternativnih izvora snabdevanja za Evropu. Nafta sa polja u Norveškoj i Velikoj Britaniji može se tankerima direktno isporučiti u evropske luke.
SAD i Zapadna Afrika takođe nude održive zamene, pri čemu proizvođači poput Nigerije i Angole šalju naftu direktno u Evropu atlantskim rutama.
Severna Afrika, posebno Alžir i Libija, obezbeđuje veoma kratke rute snabdevanja Mediteranom do južne Evrope. Ove pošiljke izbegavaju glavna svetska uska grla i imaju minimalnu udaljenost transporta. Međutim, politička nestabilnost, posebno u Libiji, predstavlja stalan rizik za održivo snabdevanje.
Proizvođači iz Kaspijskog regiona i Centralne Azije, kao što su Kazahstan i Azerbejdžan, nude dodatnu diversifikaciju. Njihova nafta obično putuje naftovodom do izvoznih terminala na Crnom moru pre nego što se pošalje kroz turske moreuze u Mediteran.
Komentari (0)