Ekspo 2027: Beograd sledeće godine postaje deo izložbene tradicije Svetskih izložbi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kompanija Ekspo 2027. podsetila je daje na današnji dan 1859. godine u Vršcu rođen slikar paja Jovanović, čije je monumentalno delo "Proglašenje Dušanovog zakonika" prikazano na srpskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Parizu 1900, za šta je osvojio zlatnu medalju, jedno od najvećih priznanja koje je srpski umetnik tog vremena mogao da dobije na svetskoj sceni.
Kako se ističe od sledeće godine Srbija će ponovo biti deo velike izložbene tradicije, ovoga puta kao domaćin specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd, najvećeg međunarodnog događaja ikada do sada organizovanog u našoj zemlji, navodi se u saopštenju kompanije Ekspo 2027.
"Od srpskog paviljona u Parizu 1900. do Beograda 2027. proteže se ista ideja: jedna zemlja najsnažnije govori o sebi onda kada pokaže šta pamti, šta stvara i šta ima da podeli sa svetom. Od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, Beograd će ugostiti učesnike i posetioce iz celog sveta, a Srbija će imati priliku da se predstavi kroz kulturu, kreativnost, znanje, inovacije, sport, muziku i susrete koji povezuju ljude", navodi se u saopštenju.
Podseća se i da se Kraljevina Srbija u Parizu 1900. prvi put predstavila u sopstvenom nacionalnom paviljonu, a da je Jovanovićava slika postala potvrda da Srbija ima umetnike čija dela mogu ravnopravno da stanu pred najzahtevniju evropsku publiku.
Za zemlju koja je želela da jasno pokaže svoje mesto na evropskoj kulturnoj i političkoj mapi, Pariz je bio prilika da Srbija pred međunarodnom publikom predstavi svoju istoriju, umetnosti i kulturni identitet, a Jovanovićevo monumentalno delo "Proglašenje Dušanovog zakonika", u javnosti često prepoznato i kao "Krunisanje cara Dušana" bilo je u samom središtu te priče.
Na velikom platnu, Jovanović je jedan od najznačajnijih trenutaka srpskog srednjeg veka pretvorio u svečanu i snažnu sliku državnosti, zakona i istorijskog kontinuiteta.
To delo danas se nalazi u zbirci Narodnog muzeja Srbije, a u toj ustanovi, ističu da je reč o slici koja ima posebno mesto u istoriji srpske umetnosti, ali i u istoriji predstavljanja Srbije na međunarodnim izložbama.
Povezane vesti
Dorotea Ašćerić iz Narodnog muzeja Srbije naglašava da je Paja Jovanović bio umetnik, koji je za gotovo jedan vek života ostavio neizbrisiv trag u srpskoj istoriji umetnosti.
"Ova slika nastala je za potrebe Velike svetske izložbe u Parizu 1900. godine i upravo zbog toga nam je veoma značajna. Za naše umetnike bilo je veoma važno da se njihova dela nađu na tako velikim izložbama, gde je čitav svet imao priliku da vidi njihove radove. Svakako treba istaći da u tom kontekstu to nije bilo važno samo njima lično, već je bilo bitno da se Srbija kao država predstavi kao jedna moderna zemlja na događaju tog kalibra", istakla je Ašćerić.
Prema njenim rečima, Paja Jovanović se za izradu ovako zahtevne slike pripremao godinama.
"Putovao je po staroj Srbiji kako bi istražio kako su se ljudi odevali u srednjem veku i kako je izgledala tadašnja arhitektura, nastojeći da istorijsku scenu prikaže što uverljivije, svečanije i bliže duhu epohe", naglasila je Ašćerić dodavši da je međunarodni žiri prepoznao snagu tog rada.
Svetske izložbe bile su tokom 19. i 20. veka najvažnija pozornica za predstavljanje kulturnih dostignuća, mesta na kojima su se susretali umetnost, nauka, arhitektura, industrija i vizije budućnosti.
Na njima su svoje mesto imali i stvaraoci poput Alfonsa Muhe, Ogista Rodena, Kloda Monea, Gustava Klimta, Pabla Pikasa i Dijega Rivere.
Komentari (0)