SAD, NATO i Azija u igri oko Irana: Kako Ormuski moreuz odlučuje o globalnim energentima
Komentari
18/03/2026
-22:08
SAD, NATO i ključni azijski saveznici pažljivo prate sukob sa Iranom, dok Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, postaje žarište globalne energetske krize. Kako će kontrola ovog strateškog prolaza uticati na cene goriva i stabilnost svetskog tržišta?
Podsetimo, predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD ne treba pomoć drugih zemalja u svom sukobu sa Iranom - samo nekoliko dana nakon što je pozvao američke saveznike da pomognu u obezbeđivanju vitalnog Ormuskog moreuza.
U oštrom postu na svojoj platformi Truth Social, Tramp je naveo da su "većina" NATO saveznika obavestili SAD da ne žele da se uključuju.
"Međutim, njihovo postupanje me ne iznenađuje, jer sam oduvek smatrao NATO jednosmernom ulicom - mi ćemo ih štititi, ali oni neće ništa za nas", napisao je.
U svom prvobitnom zahtevu od 14. marta naveo je: "Nadam se da će Kina, Francuska, Japan, Južna Koreja, Velika Britanija i druge zemlje pogođene ovom veštačkom blokadom poslati brodove".
"Jedino je prikladno da ljudi koji imaju koristi od moreuza pomognu da se tamo ništa loše ne dogodi. Ako ne bude odgovora, ili ako bude negativan odgovor, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO-a", rekao je Tramp, navodeći da su Evropa i Kina u velikoj meri zavisne od nafte iz zemalja persijskog zaliva, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država.
merički predsednik je upozorio tada da se NATO suočava sa "veoma lošom" budućnošću ako američki saveznici ne pomognu u otvaranju Ormuskog moreuza, koji je blokirao Iran.
Povezane vesti
"Imamo nešto što se zove NATO. Bili smo veoma ljubazni. Nismo morali da im pomažemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama kilometara daleko od nas... Ali smo im pomogli. Sada ćemo videti da li će oni pomoći nama. Jer sam odavno rekao da ćemo mi biti tu za njih, ali oni neće biti tu za nas. I nisam siguran da bi oni bili tamo", kazao je Tramp.
profimedia
Ormuski moreuz je praktično blokiran od strane Irana, osim za nekoliko brodova koji prevoze iransku naftu u zemlje poput Indije i Kine, otkako su Izrael i SAD napale Iran 28. februara.
Više trgovačkih brodova u moreuzu pogođeno je "nepoznatim projektilima" tokom više od dve nedelje sukoba, a jedna osoba je prijavljena kao poginula. Kroz ovaj prolaz prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Cene nafte globalno su porasle, a neke azijske zemlje preduzimaju mere za štednju goriva.
U svom postu u utorak, Tramp nije naveo koje su NATO države ponudile pomoć, ali ovo je ono što se zna o stavovima nekih njegovih istaknutih članica, kao i Kine i drugih zemalja.
Stavovi ključnih saveznika SAD u vezi Ormuskog moreuza
Velika Britanija
Na konferenciji za novinare u ponedeljak, premijer Keir Starmer rekao je da se vode razgovori sa SAD, evropskim i zalivskim partnerima kako bi se izradio "izvodljiv plan", ali da "još nije došlo vreme za odluke".
Na pitanje BBC-a u nedelju da li UK razmatra slanje dronova ili brodova u region, ministar energetike Ed Miliband odgovorio je: "Budite sigurni da se sve opcije koje mogu pomoći u ponovnom otvaranju moreuza razmatraju u koordinaciji sa našim saveznicima."
Povezane vesti
Odbijajući da ulazi u operativne detalje, Miliband je ponovio da je "okončanje sukoba najbolji i najsigurniji način da se moreuz ponovo otvori".
Nemačka
Portparol nemačke vlade rekao je da rat sa Iranom "nema nikakve veze sa NATO-om", dok je ministar odbrane Boris Pistorius upitao "šta Tramp očekuje od nekoliko evropskih fregata što moćna američka mornarica ne može da uradi?"
Povezane vesti
"Ovo nije naš rat. Mi ga nismo započeli", naveo je nemački ministar.
Francuska
Predsednik Emanuel Makron izjavio je da je Francuska spremna da učestvuje u misiji pratnje kontejnerskih brodova i tankera kroz Ormuski moreuz kada situacija bude "mirnija".
Takva misija "mora biti potpuno odvojena od tekućih ratnih operacija i bombardovanja", rekao je na sednici francuskog kabineta 17. marta.
"Francuska ima jednostavnu i jasnu odgovornost u regionu: da zaštiti naše građane i interese, da bude pouzdan partner svima i da radi na deeskalaciji i stabilnosti", dodao je.
Grupa nosača aviona Francuske trenutno je raspoređena u Istočnom Mediteranu na "odbrambenoj" misiji.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Stavovi Azijskih saveznika SAD po pitanju Ormuskog moreuza
Kina
Na pitanje novinara u ponedeljak da li je Kina primila zahtev za slanje brodova i kako bi reagovala, portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Jian je odgovorio:
"Kina ponovo poziva sve strane da odmah prekinu vojne operacije, izbegnu dalju eskalaciju napete situacije i spreče da regionalni nemiri dodatno utiču na globalnu ekonomiju."
Jian je dodao da je Kina "u komunikaciji sa relevantnim stranama kako bi se radilo na deeskalaciji situacije".
Južna Koreja
U nedelju je ministarstvo spoljnih poslova reklo BBC-u da zemlja "pomno prati" Trampove izjave i da će dve zemlje nastaviti "blisku komunikaciju i doneti odluku nakon pažljivog razmatranja".
"Korejska vlada pažljivo prati dešavanja u vezi sa situacijom na Bliskom istoku i istražuje različite mere, uz sveobuhvatno razmatranje, kako bi zaštitila svoje građane i osigurala bezbednost energetskih transportnih ruta", saopštilo je ministarstvo.
Ministar odbrane Ahn Gaj-bak rekao je parlamentu u utorak da bi slanje ratnog broda u Ormuski moreuz zahtevalo odobrenje parlamenta.
Japan
Premijerka Sanae Takaiči izjavila je u ponedeljak da nije primila zahtev za slanje eskortnih brodova.
"Japanska vlada trenutno razmatra koje neophodne mere treba preduzeti. Naravno, to će biti u okviru japanskog zakonodavnog okvira, ali postupamo vodeći računa o tome kako možemo zaštititi živote japanskih brodova i njihovih posada, i šta se može učiniti u tom smislu", izjavila je premijerka Sanae Takaiči.
Evropska unija
Šefica diplomatije EU Kaja Kalas izjavila je u ponedeljak da "za sada ne postoji volja" da se promeni mandat trenutne pomorske misije EU u regionu.
"Niko nije spreman da izlaže svoje ljude opasnosti u Ormuskog moreuzu", rekla je za Reuters, dodajući da "moramo pronaći diplomatske načine da moreuz ostane otvoren".
Zemlje članice Evropske unije će razgovarati o tome šta EU može da uradi da doprinese otvaranju Ormuskog moreuza, izjavila je Kalas.
"U našem je interesu da Ormuski moreuz ostane otvoren i zato razgovaramo i o tome šta možemo da učinimo u tom pogledu sa evropske strane", rekla je Kalas.
Ona je rekla i da je tokom vikenda razgovarala sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom da li je moguće imati istu vrstu inicijative kao što je bila inicijativa za Crno more, kada je trebalo izneti žito iz Ukrajine jer je, kako je istakla, zatvaranje Ormuskog moreuza opasno za snabdevanje naftom i energijom Azije.
"Kroz Ormuski moreuz u azijske zemlje ide 85 odsto nafte i gasa. Ali to je također problematično za gnojiva. A ako ove godine bude nestašica gnojiva, biće i nestašice hrane sledeće godine. Dakle, razgovarali smo sa Antoniom Guterešom o tome kako to ostvariti", rekla je Kalas.
Komentari (0)