Hoće li Kuba biti sledeća meta Donalda Trampa: Vašington decenijama priželjkuje promenu režima u Havani

Dok se Kuba suočava sa posledicama prekida dotoka nafte, izazvanog američkim napadom na Venecuelu i hapšenjem predsednika te zemlje, Nikolasa Madura, sve više se postavlja pitanje da li bi ta zemlja mogla da postane sledeća meta američkog predsednika Donalda Trampa.

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je urednik Ljubiša Ivanović, koji ističe da američki politički vrh, uključujući i Trampa, već decenijama priželjkuje promenu režima u Havani.

"Ako pogledamo šta Tramp radi u svom drugom mandatu, vidi se drugačiji pristup u odnosu na prvi mandat. Pitanje je šta možemo da očekujemo od američkog predsednika, ali ono što je jasno je da mnogi u američkom Kongresu i Senatu očekuju promenu režima na Kubi. I to nije očekivanje samo Donalda Trampa i ove administracije, svi američki predsednici su to priželjkivali, neki su se na tom pitanju angažovali više, neki manje, ali svi su oni vrlo raspoloženi da vide da se stvari na Kubi promene", ocenjuje Ivanović.

On podseća da je Kuba značajno promenila svoj status nakon Hladnog rata, a naročito posle 2006. godine, kada je Fidel Kastro predao vlast mlađem bratu Raulu. 

"Došlo je do određenog reseta odnosa između SAD i Kube, naročito u Obaminom drugom mandatu, kada je ambasade ponovo otvorene i kada su se zemlje približile. Obama je bio primljen sa najvišim državnim počastima. Rolling Stonsi su svirali Havana Moon. Iako su Rolling Stonesi zabranjeni na Kubi, 150.000 ljudi je znalo svaku reč Satisfaction ili Brown Sugar. Međutim, situacija se sada menja zbog trenutnih sankcija i političkih tenzija", dodaje Ivanović.

Euronews Srbija

Na pitanje da li Kubi preti scenario sličan Venecueli, Ivanović odgovara da to nije realno. 

"U slučaju Venecuele, na vrhu piramide bio je čelnik sistema – Nikolas Maduro. Na Kubi predsednik Dijaz Kanel nema harizmu braće Kastro i nije lider koji može da kontroliše situaciju sam. Kuba je iscrpljena država sa slabim resursima – zdravstveni sistem je ugrožen, obrazovanje ne funkcioniše, a vojska nije motivisana ni opremljena", objašnjava Ivanović.

Ipak, Diajz-Kanel je poručio da će svaki pokušaj preuzimanja kontrole naići na otpor, što je, kako Ivanović pojašnjava, više politički signal nego realna vojna pretnja. 

"Kubanska država je iscrpljena i ne verujem da armija može da predstavlja pretnju. Zdravstveni sistem ne postoji, obrazovni sistem ne postoji, samim tim ni vojska. Ili ako i postoji, pitanje je kako je ona naoružana, opremljena, motivisana. Svejedno, sa Trampom ništa nije isključeno", dodaje urednik.

Kada je reč o mogućoj mekoj tranziciji vlasti, Ivanović ističe da dok Raul Kastro živi, ozbiljna promena nije moguća. 

"Sada se vide prvi gestovi olakšanja sankcija – puštanje političkih zatvorenika. To može biti pokušaj da se osigura neka strateška promena ili ‘soft landing’, ali nije sigurno da će oslabiti američki pritisak", napominje Ivanović.

Prema njegovim rečima, ne treba potceniti ni ulogu ni ambicije Marka Rubija, državnog sekretara koji je Amerikanac kubanskog porekla.

Na kraju, urednik Euronews Srbija ocenjuje da bi rešenje za energetsku i ekonomsku krizu na Kubi moglo doći kroz kompromis, slično kao u Venecueli, gde je Tramp, po svemu sudeći, ostavio deo režima koji mu je koristan. 

"Tramp kad je svrgnuo Madura, on nije rekao ajde sada da Venecueli damo da uzme za predsednika onoga koga su Venecuelanci već izabrali na izborima. Ne. On je ostavio Delsi Rodrigez. U tom smislu, ko kaže da on neće možda ostaviti Dijasa Kanela, koji bi mogao njemu biti koristan ukoliko bude poslušan", rekao je Ivanović. 

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.