"Sve se svodi na Ormuski moreuz": Turska shvata vrednost NATO-a, dok Zaliv strahuje od "ranjene zveri"

U složenoj geopolitičkoj slagalici Bliskog istoka, gde svaki potez nosi rizik od šire eskalacije, ključnu analizu trenutne situacije, rata i pozicije Turske iznela je Nevšin Mengu, ugledna analitičarka, novinarka i nekadašnja šefica biroa Turske radio-televizije (TRT) u Teheranu. Gostujući u emisiji Euronews Svet, Mengu je ponudila jedinstven uvid u dinamiku sukoba, ističući da se težište rata, bez obzira na vojne operacije na kopnu ili u vazduhu, suštinski prelama preko kontrole nad Ormuskim moreuzom.

Mengu naglašava da definicija pobede u ovom sukobu zavisi isključivo od ugla posmatranja. Dok Zapad i Izrael broje taktičke poene, Teheran igra na kartu izdržljivosti i globalne ekonomske štete.

"Ako gledate iz perspektive Izraela i Sjedinjenih Država, oni mogu da kažu da su likvidirali sve komandante Revolucionarne garde, da su ih politički i vojno obezglavili. Iskusne ljude, pripadnike elite, oni su desetkovali i to za njih jeste pobeda u ratu. Da li kontrolišu iranski vazdušni prostor? Jeste, Iran nema više PVO. Ali, ako gledate iz ugla Irana, režim i dalje stoji. Iako imam određene rezerve, deluje da je i dalje sve pod njihovom kontrolom", objašnjava Mengu.

Ona ističe da je Iran započeo "rat iznurivanja" udarom na svetsku ekonomiju. Sve dok Teheran može da drži Ormuski moreuz zatvorenim ili pod pretnjom, oni smatraju da su u pobedničkoj poziciji jer time drže u šaci globalne ekonomske tokove. Njihov cilj nije samo prekid vatre, već postizanje sporazuma koji bi ih doveo za pregovarački sto kao ravnopravne partnere.

Posebno zabrinjavajući aspekt sukoba za Ankaru bio je direktan udar balističkim raketama u pravcu turske teritorije. Ovaj incident je, prema rečima Mengu, bio trenutak otrežnjenja za tursku javnost i vladu, potvrđujući stratešku važnost članstva u Severnoatlantskoj alijansi.

"To je tačno i sada shvatamo koliko je NATO bitan za Tursku, jer su dve balističke rakete bile uperene ka nama. NATO sistem ’Patriot’ je to zaustavio i dobili smo novu partiju tih raketa u južnoj Turskoj. Iran gađa tu oblast jer se tu nalaze NATO radari. Iako Iran u ovom trenutku nema mornaricu ni vazduhoplovne snage, oni pokušavaju da ’oslepe’ Izrael i SAD udarima na radare, pre svega u Kataru, ali i u Turskoj", navodi Mengu, dodajući da je turska vlada shvatila koliko je NATO dragocen saveznik s obzirom na to da nacionalni PVO sistem još uvek nije u potpunosti funkcionalan.

AP/Khalil Hamra, File, Markus Schreiber, Vahid Salemi

Ekonomska dimenzija sukoba je kritična za Tursku, čija se ekonomija već duže vreme bori sa visokom inflacijom. Zatvaranje Ormuskog moreuza i regionalna nestabilnost direktno ugrožavaju napore vlade da stabilizuje cene, što bi moglo imati i unutrašnje političke posledice. Upravo zato, turska diplomatija je izuzetno aktivna, a šef diplomatije obilazi region, uključujući Rijad i Emirate, zalažući se za hitnu stabilizaciju.

Kada je reč o pomorskom saobraćaju, situacija je i dalje rizična. Iako je jedan turski brod prošao uz dozvolu, Mengu sumnja da se saobraćaj odvija nesmetano, s obzirom na to da je Turska američki saveznik.

Analizirajući odnose unutar regiona, Mengu primećuje zanimljivu divergenciju stavova između Turske i zemalja Zaliva. Dok Turska, pritisnuta javnim mnjenjem, oštro kritikuje Izrael, zemlje Zaliva poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, glavnu pretnju vide u Iranu. One smatraju da je Iran isprovocirao sukob, uprkos tome što zalivske zemlje nisu dozvolile korišćenje svoje teritorije za američke napade.

"Zalivske zemlje vide situaciju na sledeći način: rat je izbio i sada ostaviti taj iranski režim kao ’ranjenu zver’ naškodiće i Iranu i njima. Ako su Amerikanci i Izraelci već započeli rat, ono što zemlje Zaliva smatraju racionalnim ishodom jeste kraj pretnje. Najgori ishod ovog rata za njih bio bi novi status kvo u kome je Iran ostavljen ranjen i besan, spreman na osvetu", tumači Mengu.

S druge strane, odnos Turske i Irana je specifičan i istorijski utemeljen. Za razliku od promenljivih savezništava na Zapadu, Ankara i Teheran dele granicu koja se nije menjala osam vekova.

"Turska i Iran nisu rivali na taj način. Naše granice se nisu menjale unazad 800 godina. Dobro se poznajemo i dobro se razumemo. Granice se neće menjati, živećemo jedni pored drugih. Zato Turska želi status kvo i stabilnost. Turskoj odgovara da iranski režim ostane, jer Turska okleva kada je reč o nasilnoj promeni režima – prosto ne mogu da predvide šta bi došlo posle toga", zaključuje Nevšin Mengu u razgovoru za Euronews Srbija.