Opasno kockanje: Kako se blokada Ormuskog zaliva može obiti o glavu Donaldu Trampu?

Gorku čašu koju je Iran "natočio" svetskoj ekonomiji, koristeći Ormuski moreuz kao sredstvo pritiska kako bi primorao Sjedinjene Američke Države da ustuknu u kampanji protiv njega, sada očigledno ispija on sam. Od trenutka kada je Donald Tramp uveo blokadu ulaza i izlaza u ključne iranske luke, uslovi koje je Teheran do sada postavljao su se preokrenuli. "Deluje savršeno, ali je u stvarnosti reč o opasnom kockanju", navode analitičari.

Cilj Donalda Trampa nije samo "ekonomsko gušenje". Uprkos činjenici da će Teheranu nesumnjivo naneti bol zaustavljanjem ključnog izvoza preko noći (nafta čini 50 odsto iranskog izvoza i u ogromnoj meri finansira potrebe režima, naoružanje, ali i državni budžet), on se verovatno više uzda u pritisak koji će uskraćivanje iranske nafte izvršiti na kinesku ekonomiju. Tramp očekuje, s obzirom na to da kineska ekonomija svoj razvoj u velikoj meri zasniva na iranskoj nafti, reakciju Pekinga i vršenje uticaja (blaže rečeno) na Teheran da popusti i postigne dogovor sa Vašingtonom.

Karakterističan je opis ove situacije od strane Vensa kao "dodatne ekonomske poluge" SAD kao odgovora na "ekonomski terorizam u koji Iranci pokušavaju da se upuste, pokazujući im da i mi oni umeju da igraju tu igru", kako je istakao predsednik SAD.

Sa samo devet preostalih dana ionako krhkog primirja, Tramp veruje da će ubrzo uslediti diplomatska intervencija Si Đinpinga prema glavnom trgovinskom partneru Kine, Iranu. Budući da druga po veličini svetska ekonomija i danas, usred rata i blokade Ormuskog moreuza, uvozi oko trećinu nafte iz Teherana za svoje unutrašnje potrebe, uskraćivanje te nafte predstavljaće iznenadni šok prvenstveno za kinesku privredu. To bi moglo izazvati mini energetsku krizu, u smislu da će Kina biti primorana da hitno promeni dobavljače kako bi održala stabilan protok nafte.

Trampova logika je da će pritisak koji će ova situacija stvoriti Kini značiti i pritisak Kine na Iran. Peking bi tada morao da upotrebi svu svoju moć ubeđivanja i "šarm" kako bi primorao Teheran da se vrati za pregovarački sto, spreman da prihvati osnovne uslove SAD. Pre svega, da se obaveže da će odustati od bilo kakvih pokušaja i težnji da u bliskoj ili daljoj budućnosti dođe do nuklearnog oružja.

Bumerang efekat po Trampa

Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia

Postoji, naravno, i rizik da se Trampovo "oružje" okrene protiv njega (tzv. backfire). Blokada moreuza i iranskih luka predstavlja ogroman faktor rizika za drugu najveću ekonomiju sveta, što bi se moglo protumačiti i kao direktno mešanje prve najveće ekonomije sa ciljem da se zaustavi dalji razvoj Kine.

To bi neizbežno moglo dovesti do tenzija između Pekinga i Vašingtona i izazvati kontramere Kineza, slične onima koje smo videli u trgovinskom ratu sa carinama, ali i blokadom izvoza tehnologije (u vidu mikročipova), što je dovelo do kineske blokade izvoza retkih zemnih metala.

S obzirom na to da je Kina ubedljivo najveći kupac iranske nafte i da je nastavila da prima pošiljke kroz moreuz i nakon početka rata, ova blokada će veoma teško pasti Pekingu, kažu analitičari.

Opšta zabrana za tankere koji prevoze iransku sirovu naftu preti da prekine ovo snabdevanje, uz rizik od ponovnog raspirivanja tenzija SAD sa Pekingom uoči planirane Trampove posete Kini sledećeg meseca. 

Međutim, bumerang efekat ne bi mogao da dođe samo iz Pekinga, već i od saveznika Vašingtona. Na primer, prva koja je reagovala na američku blokadu Ormuskog moreuza je Saudijska Arabija. Kako prenosi Wall Street Journal, kraljevstvo pritiska Vašington da ukine blokadu i vrati se pregovorima, strahujući da će ovaj Trampov potez imati suprotne efekte - odnosno, da bi mogao navesti Iran na eskalaciju ratnih dejstava i poremećaj globalnog lanca snabdevanja naftom blokadom drugih važnih pomorskih ruta. Primera radi, Saudijska Arabija strahuje da bi Iran, kao "odgovor", mogao da zatvori Bab el-Mandeb, prolaz u Crvenom moru koji je ključan za izvoz nafte ovog kraljevstva.

Ovakva reakcija Saudijske Arabije ne odražava samo nervozu koju je blokada izazvala na svetskim tržištima (simbolično je poskupljenje nafte na 100 dolara i pad berzi), već i šok koji je u zemljama Zaliva izazvalo saznanje, nakon serije iranskih raketnih napada, da više ne postoji onaj "bezbednosni štit" za koji su te zemlje verovale da uživaju od strane SAD.

U svakom slučaju, Donald Tramp šalje Teheranu poruku odlučnosti, pokazujući da je rešen da on lično izazove ozbiljan poremećaj svetske ekonomije kojim je Teheran pretio ili pokušavao da sprovede, produbljujući naftni šok koji je već u toku. Prema podacima Lloyd’s List Intelligence, saobraćaj naftnih tankera kroz moreuz, koji je počeo postepeno da raste nakon dvonedeljnog primirja koje je Tramp objavio prošle nedelje, ponovo je stao samo nekoliko sati nakon njegove najave o blokadi. Najmanje dva broda koja su plovila ka izlazu napravila su polukružno okretanje.

Nafta beleži novi skok

Tanjug/AP

Istovremeno, dok su investitori žurili da uračunaju dalje smanjenje ponude u Persijskom zalivu, sirova nafta je zabeležila novi skok. Američki WTI fjučersi za isporuku u maju porasli su za više od osam odsto na 104,40 dolara po barelu, dok je nafta Brent porasla za više od sedam odsto na 101,86 dolara.

Naredba predsednika Trampa usledila je nakon što su propali 21-časovni pregovori tokom vikenda između Vašingtona i Teherana, bez postizanja dogovora o iranskom nuklearnom programu, kontroli pomorskih puteva i tekućim napadima Izraela na Hezbolah u Libanu, koji uživa podršku Irana.

Rizik, naravno, postoji i za globalnu ekonomiju. Pre nego što je region zahvatio ratni plamen, oko petine svetske nafte prolazilo je kroz Ormuski moreuz. Od tada je taj protok sveden na minimum, što je poremetilo lance snabdevanja naftom, veštačkim đubrivom, odećom i industrijskim proizvodima. Analitičari upozoravaju da bi raščišćavanje zastoja moglo trajati nedeljama, čak i nakon rešavanja krize.

Potpuna blokada će dodatno pogoršati pritisak. "Uklanjanje još više nafte sa tržišta, naročito jedine nafte koja sada izlazi iz Persijskog zaliva, dovešće do daljeg rasta cena nafte na oko 150 dolara po barelu", kaže Trita Parsi, izvršni potpredsednik Instituta Kvinsi za WSJ.

Pored sirove nafte, cene sirovina za đubriva i helijum, ključnih inputa za proizvodnju hrane i proizvodnju poluprovodnika, verovatno će nastaviti da rastu, hraneći inflaciju koja se već ubrzava, objašnjavaju drugi analitičari. Nije nimalo slučajno što su zvaničnici MMF-a i Svetske banke prošle nedelje upozorili da će sniziti prognoze globalnog rasta i povećati prognoze inflacije, uz upozorenje da će tržišta u razvoju biti najteže pogođena.

"Ekonomski efekti napada na energetska postrojenja i luke u Iranu i drugim zemljama Zaliva mogli bi nastaviti da vrše pritisak na snabdevanje na azijskim tržištima u razvoju", saopštila je banka Barclays. "Ostaje da se vidi koliko brzo će se normalizovati eksploatacija, prerada i utovar nafte i gasa".