Od počasti Svetom Avgustinu do kritike svetskih moćnika: Šta papa Lav poručuje iz Afrike?

Papa Lav trenutno se nalazi na desetodnevnoj turneji po afričkom kontinentu, misiji koja privlači ogromnu pažnju svetske javnosti. Nakon posete Alžiru, poglavar Katoličke crkve doputovao je u Kamerun, gde će se sastati sa predsednikom Polom Bijom i lokalnim liderima. Vrhunac posete očekuje se u priobalnom gradu Duali, gde će papa predvoditi misu pred procenjenih 600.000 vernika. O značaju ove turneje i porukama koje papa šalje iz Afrike, za Euronews Srbija govorio je Aleksandar Ninković, sveštenik Beogradske nadbiskupije.

Ninković ističe da je izbor zemalja na ovoj ruti duboko simboličan. Alžir, kao prva stanica, nije odabran slučajno. Naime, papa Lav je punih sedam decenija bio pripadnik reda Svetog Avgustina, a upravo je Alžir rodno mesto ovog svetitelja.

"Na ovaj način papa odaje počast osnivaču reda kojem je pripadao gotovo ceo svoj život", objašnjava Ninković.

Osim lične povezanosti, Afrika danas predstavlja ključnu tačku za budućnost katoličanstva. Dok se Evropa suočava sa krizom religioznosti, Afrika je mesto gde broj hrišćana najbrže raste. Ninković podseća da je papa, kao bivši misionar u Južnoj Americi, svestan važnosti ovih prostora, što se ogleda i u sve većem broju kardinala koji dolaze iz afričkih zemalja i zauzimaju strateške pozicije u Vatikanu.

Dijalog sa islamom u novim geopolitičkim okolnostima

Tanjug/AP

Poseban fokus posete Alžiru bio je dijalog sa muslimanskim stanovništvom. Ninković podseća da je ovaj prostor nekada bio snažno hrišćansko uporište sa 300 biskupija pre dolaska islama. Papa Lav, nastavljajući tradiciju svojih prethodnika, poziva na mir i prevazilaženje straha.

"Papa poziva ljude da se ne plaše islama, već da mu priđu na način koji omogućava pronalaženje zajedničkih tačaka dijaloga", navodi Ninković.

Ipak, on napominje da je takav dijalog specifičan jer u islamu ne postoji centralno "učiteljstvo" ili autoritet koji bi univerzalno vodio vernike u pitanjima nauke, što otežava pregovore. Uprkos tome, prostor za saradnju postoji, naročito u oblastima bioetike i međudržavnih odnosa.

Kritika "tradicije bezakonja" i svetskih moćnika

Tanjug/AP

Jedan od najintrigantnijih aspekata papinog delovanja je njegov zategnut odnos sa administracijom u Vašingtonu. Iako je prvi papa rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, Lav često upućuje oštre kritike na račun američke spoljne politike. Ninković smatra da koren problema leži u decenijskom urušavanju međunarodnog prava.

"Problem nije samo u Trampu; on traje decenijama, još od, rekao bih, protivpravnog napada na Kosovo. Ta tradicija bezakonja i nepridržavanja međunarodnih normi dovela je do situacije u kojoj sila određuje diplomatske odnose", oštar je Ninković.

On ističe da papa upozorava svetske lidere, a posebno one iz Afrike, da ne upadnu u "zabludu svemoći", aludirajući na ponašanje trenutnog američkog predsednika.

Suživot umesto tolerancije

Tanjug/AP

Govoreći o rešenjima za globalne tenzije, Ninković prenosi papinu viziju o povratku dijalogu unutar okvira civilizacijskih tekovina. On naglašava da papa ne zagovara puku toleranciju, već istinski suživot.

"Najlošija reč je tolerancija, jer ona podrazumeva da nekoga trpimo. Nama je potreban suživot. Svi smo stvoreni od Gospoda i svi imamo pravo na postojanje", citira Ninković papine stavove.

On zaključuje da se svet nalazi na ivici jer se institucije poput Saveta bezbednosti UN više ne konsultuju, dok sistem veta samo pogoršava stvari. Papina misija u Africi je, stoga, snažan apel za vraćanje dostojanstva svakom pojedincu i svakoj državi, uz poštovanje međusobnih razlika.