Zašto pregovori na Bliskom istoku stagniraju? Vujinović: Strane sada pokušavaju da spasu obraz, a ne da pobede u ratu

Situacija na Bliskom istoku i dalje je izuzetno nestabilna, a diplomatski napori za postizanje trajnog mira suočavaju se sa ozbiljnim preprekama. Američki predsednik Donald Tramp demantovao je nedavne medijske navode o tome da je prekid vatre produžen za tri do pet dana, jasno naglasivši da nikakav fiksni vremenski okvir trenutno ne postoji. Dok se u Vašingtonu vode intenzivni razgovori, situacija na terenu i unutar vojnih struktura ključnih aktera ukazuje na duboku krizu poverenja i unutrašnja previranja.

Direktna posledica zaoštravanja retorike i incidenata na moru je novi skok cene nafte, koja je dostigla 103 dolara po barelu. Ovaj skok usledio je nakon što je Iranska revolucionarna garda presrela više brodova u strateški važnom Ormuskom moreuzu. Među zaplenjenim plovilima su i brodovi u grčkom vlasništvu na koje je otvorena vatra, a posebnu zabrinutost u regionu izazvala je vest da su na jednom od njih bila četiri pomorca iz Crne Gore. Crnogorsko ministarstvo pomorstva oglasilo se tim povodom, potvrdivši da su svi pomorci trenutno na bezbednom. Ipak, glavni iranski pregovarač Mohamed Bager Galibaf upozorio je da će Ormuski moreuz ostati zatvoren ukoliko se nastavi sa kršenjem primirja.

Pregovori kao pokušaj "spasavanja obraza"

Analizirajući trenutnu pat-poziciju, Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, ocenjuje da se pregovori namerno odlažu jer nema opipljivih rezultata koji bi zadovoljili obe strane. Prema njegovim rečima, ključni problem je kako izaći iz sukoba bez etikete poraženog.

"U ovom trenutku sukoba, kada je postignuto sve što se realno moglo postići, strane moraju pronaći način da spasu obraz. Pitanje je šta bi Teheran, a šta Vašington, u ovim okolnostima mogli proglasiti svojim uspehom. Današnja Trampova izjava da primirje nema rok upravo potvrđuje tu neizvesnost", ističe Vujinović.

Istovremeno, libanski predsednik Žozef Aun potvrdio je da su u toku intenzivni kontakti u vezi sa produženjem primirja između Libana i Izraela, koje je stupilo na snagu 17. aprila. Iako primirje ističe u nedelju, zvaničnici dveju zemalja sastaće se danas u Vašingtonu kako bi pokušali da pronađu zajednički jezik, uz snažno posredovanje američke administracije.

Teheran: Borba za moć u senci gubitaka

Posebno kompleksna situacija vlada unutar iranskog državnog aparata. Američki zvaničnici tvrde da postoji dubok jaz između pregovaračkog tima i vojnog vrha, što potvrđuju i analitičari. Vujinović podseća da je Iran pretrpeo ozbiljne udarce eliminacijom najviših zvaničnika, uključujući vrhovnog vođu i brojne generale.

"Kada na početku sukoba doživite 'dekapitaciju' glavnih ljudi, neminovno dolazi do borbe za moć u nižim ešalonima vlasti. Postoje jasne nesuglasice između pregovarača Galibafa, ministra spoljnih poslova Rakčija i tvrdolinijaša iz Revolucionarne garde", navodi Vujinović i dodaje da novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei, trpi ogroman pritisak:

"Njemu je porodica stradala u prvom udaru, uključujući maloletnu ćerku i oca. Teško je očekivati da će pod pritiskom tvrdolinijaša lako pristati na ustupke, naročito kada je reč o opstanku proksi milicija poput Hezbolaha i Huta"

EPA/HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY, AP/Mark Schiefelbein, Majdi Mohammed

On naglašava da iranski vojni vrh insistira na tome da Teheran ne sme ostaviti svoje saveznike u regionu na milost i nemilost Izraelu i SAD, što predstavlja jednu od glavnih tačaka spoticanja u pregovorima.

Čistke u Pentagonu

Paralelno sa krizom na Bliskom istoku, u Vašingtonu se odvija proces koji mnogi nazivaju "obračunom" u vojnom vrhu. Portparol Pentagona Šon Parnel saopštio je da je dosadašnji šef mornarice Džon Felan otpušten. Ovo je samo poslednja u nizu smena koje je sproveo ministar odbrane Pit Hegset, nakon što su funkcije izgubili načelnik generalštaba Rendi Džordž i admiral Alvin Holsi.

Vujinović smatra da su ove kadrovske promene direktna posledica nezadovoljstva ishodom rata.

"Rat nije doneo trijumf ili slom režima u Teheranu, i sada se traži žrtveno jagnje. Sigurno je da to neće biti Donald Tramp. Neki generali su smenjeni zbog pogrešnih odluka, ali značajan deo njih je sklonjen jer se ne slaže sa politikom Bele kuće", objašnjava on.

Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Interesantno je da je potpredsednik Vens, koji je ranije izražavao protivljenje ovom sukobu, postavljen za šefa pregovaračkog tima jer je to bio zahtev Teherana. To ukazuje na postojanje paralelnih struja unutar same američke administracije.

Šta donosi sutra?

Dok se očekuje ishod sastanka libanskih i izraelskih zvaničnika u Vašingtonu, stručnjaci su skeptični. Glavno pitanje ostaje razoružavanje Hezbolaha, što je uslov koji Liban teško može samostalno da ispuni.

Vujinović zaključuje da su ovi pregovori samo deo šire slagalice sa Teheranom.

"Ne očekujem ništa epohalno u narednim danima, osim nastavka razgovora bez konkretnog rezultata, sve dok se ne postigne dogovor na glavnom nivou, verovatno u Islamabadu u narednom periodu"

Međunarodna zajednica, uz podršku Pakistana, nastavlja da apeluje na stvaranje uslova za trajno rešenje, dok svet sa zebnjom prati svaki pokret u Ormuskom moreuzu i diplomatskim hodnicima Vašingtona.