SIPRI: Globalni vojni izdaci za 2025. godinu dostigli 2.887 milijardi evra, najviše u Evropi i Aziji
Komentari
27/04/2026
-10:13
Globalni vojni izdaci dostigli su 2.887 milijardi dolara u 2025. godini, što predstavlja realno povećanje od 2,9 odsto u odnosu na 2024. godinu, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).
Kako se navodi, vojni izdaci su smanjeni u Sjedinjenim Američkim Državama, ali su porasli za 14 odsto u Evropi i za 8,1 odsto u Aziji i Okeaniji, dok su tri najveća vojna potrošača - SAD, Kina i Rusija - potrošili ukupno 1.480 milijardi dolara, ili 51 odsto ukupnog globalnog iznosa.
Podaci pokazuju i da je to 11. godina uzastopnog rasta vojnih izdataka čime je globalni vojni teret - vojni izdaci kao udeo bruto domaćeg proizvoda (BDP) - dosegao 2,5 odsto, što je najviši nivo od 2009. godine.
Sa 2,9 odsto, godišnje povećanje potrošnje bilo je znatno manje od povećanja od 9,7 odsto zabeleženog 2024. godine, međutim, ovo usporavanje se uglavnom objašnjava padom vojnih izdataka SAD-a.
Dodaje se da su izvan SAD-a, ukupni izdaci porasli za 9,2 odsto u 2025. godini.
"Globalna vojna potrošnja ponovo je porasla 2025. godine, jer su države odgovorile na još jednu godinu ratova, neizvesnosti i geopolitičkih previranja velikim akcijama naoružavanja. S obzirom na obim trenutnih kriza, kao i dugoročne ciljeve vojne potrošnje mnogih država, ovaj rast će se verovatno nastaviti do 2026. godine i kasnije", rekao je Siao Liang, istraživač u SIPRI-jevom programu za vojne rashode i proizvodnju oružja.
Sa 954 milijarde dolara, vojna potrošnja SAD bila je 7,5 odsto niža u 2025. godini nego u 2024. godini, a pad je prvenstveno posledica činjenice da tokom godine nije odobrena nova finansijska vojna pomoć za Ukrajinu, što je bilo u oštroj suprotnosti s prethodne tri godine, kada je odobreno ukupno 127 milijardi dolara.
Povezane vesti
Međutim, SAD su povećale ulaganja u nuklearne i konvencionalne vojne sposobnosti kako bi održale dominaciju na zapadnoj hemisferi i odvratile Kinu u Indo-Pacifiku, što su ključni ciljevi nove Strategije nacionalne bezbednosti.
"Pad američkih vojnih rashoda u 2025. godini verovatno će biti kratkotrajan. Potrošnja koju je odobrio američki Kongres za 2026. godinu porasla je na preko 1 bilion dolara, što je značajno povećanje u odnosu na 2025. godinu, a mogla bi dodatno da poraste na 1,5 biliona dolara u 2027. godini ako se prihvati najnoviji predlog budžeta predsednika Donalda Trampa", rekao je Nan Tian, programski direktor SIPRI-jevog programa za vojne rashode i proizvodnju oružja.
Glavni doprinos globalnom povećanju vojnih izdataka u 2025. godini bio je porast od 14 odsto u Evropi na 864 milijarde dolara, dok je potrošnja Rusije i Ukrajine nastavila da raste u četvrtoj godini rata u Ukrajini, dok su kontinuirani napori evropskih članica NATO-a u ponovnom naoružavanju doveli do najvećeg godišnjeg rasta izdataka u centralnoj i zapadnoj Evropi od kraja hladnog rata.
Tanjug/AP/Kateryna Klochko
Ruska vojna potrošnja porasla je za 5,9 odsto u 2025. godini na 190 milijardi dolara, što joj daje vojno opterećenje od 7,5 odsto BDP-a.
Ukrajina, sedmi najveći potrošač u 2025. godini, povećala je svoju potrošnju za 20 odsto na 84,1 milijardu dolara, ili 40 odsto BDP-a.
"U 2025. godini vojni izdaci kao udeo vladinih izdataka dostigli su najviši nivo ikada zabeležen i u Rusiji i u Ukrajini. Njihovi izdaci će verovatno nastaviti da rastu 2026. godine ako se rat nastavi, s porastom prihoda od prodaje ruske nafte i očekivanim velikim zajmom Evropske unije od strane Ukrajine", rekao je Lorenco Skaracato, istraživač u SIPRI-jevom programu za vojne izdatke i proizvodnju oružja.
Prema metodologiji SIPRI-ja, 29 evropskih članica NATO-a potrošilo je ukupno 559 milijardi dolara u 2025. godini, a 22 od njih imale su vojnu potrošnju od najmanje 2,0 posto BDP-a.
Povezane vesti
Nemačka je bila najveći vojni potrošač u grupi, s rashodima koji su porasli za 24 posto u odnosu na prethodnu godinu na 114 milijardi dolara.
Vojni teret Nemačke premašio je prag od 2,0 odsto prvi put od 1990. godine, dostigavši 2,3 odsto BDP-a u 2025. godini.
Vojni troškovi Španije porasli su za 50 odsto na 40,2 milijarde dolara, čime je njen vojni teret prvi put od 1994. godine premašio 2,0 posto BDP-a.
Kako je navedeno u 2025. godini, vojni izdaci evropskih članica NATO-a porasli su brže nego ikad od 1953. godine, što odražava kontinuiranu težnju ka evropskoj samostalnosti uz sve veći pritisak SAD da se ojača raspodela tereta unutar saveza.
U izveštaju je ocenjeno i da je potrošnja na Bliskom istoku stabilna uprkos stalnim sukobima i regionalnim rivalstvima - vojni izdaci na Bliskom istoku dostigli su procenjenih 218 milijardi dolara u 2025. godini, što je samo 0,1 odsto više nego u 2024. godini, a osim Izraela, većina ostalih velikih potrošača u regionu za koje su dostupni podaci povećala je svoju potrošnju.
Foto: Privatna arhiva/Slobodan Tasković
Vojni izdaci Izraela smanjeni su za 4,9 odsto na 48,3 milijarde dolara, što odražava smanjenje intenziteta rata u Gazi tokom 2025. godine nakon sporazuma o prekidu vatre s Hamasom u januaru 2025. godine, a ipak, izraelski izdaci ostali su 97 odsto veći nego u 2022. godini.
Vojni izdaci Turske porasli su za 7,2 odsto u 2025. godini na 30,0 milijardi dolara, delom zbog tekućih vojnih operacija u Iraku, Somaliji i Siriji.
Potrošnja Irana smanjila se drugu godinu zaredom, pala je za 5,6 odsto na 7,4 milijarde dolara u 2025. godini, a realno smanjenje posledica je visoke godišnje inflacije od 42 odsto, dok je potrošnja porasla u nominalnom iznosu.
Azija i Okeanija beleže najbrži rast vojnih izdataka od 2009. godine - u 2025. godini vojni izdaci su iznosili ukupno 681 milijardu dolara, što je 8,1 posto više nego u 2024. godini - najveći godišnji porast od 2009. godine.
Kina, drugi najveći vojni potrošač u svetu, povećala je svoje vojne izdatke za 7,4 odsto na 336 milijardi dolara, što je bio 31. uzastopni porast u odnosu na prethodnu godinu, jer je Kina nastavila svoj program modernizacije vojske.
Japanski vojni izdaci porasli su za 9,7 odsto i dostigli 62,2 milijarde dolara u 2025. godini, što je ekvivalentno 1,4 posto BDP-a - najvećem udelu od 1958. godine.
Vojni izdaci kineskog regiona Tajvan porasli su za 14 odsto na 18,2 milijarde dolara (2,1 posto BDP-a), što je najveći godišnji porast od najmanje 1988. godine, u kontekstu intenziviranja vojnih vežbi Narodnooslobodilačke vojske oko ostrva.
"Američki saveznici u Aziji i Okeaniji, poput Australije, Japana i Filipina, troše više na svoje vojske, ne samo zbog dugogodišnjih regionalnih napetosti, već i zbog rastuće neizvesnosti oko američke podrške. Kao i u Evropi, američki saveznici u Aziji i Okeaniji takođe su pod pritiskom Trampove administracije da troše više na svoje vojske", rekao je Dijego Lopes da Silva, viši istraživač u SIPRI-ju.
Između 2024. i 2025. godine, vojni izdaci Ujedinjenog Kraljevstva smanjeni su za 2,0 odsto na 89,0 milijardi dolara, dok su vojni izdaci Francuske porasli za 1,5 odsto na 68,0 milijardi dolara u istom periodu.
Indija, peti najveći vojni potrošač u svetu povećala je svoju vojnu potrošnju za 8,9 odsto na 92,1 milijardu dolara, a vojna potrošnja Pakistana porasla je za 11 odsto na 11,9 milijardi dolara.
Vojna potrošnja Saudijske Arabije porasla je za 1,4 odsto i dostigla 83,2 milijarde dolara, što je čini osmim najvećim vojnim potrošačem na svetu.
Ukupna vojna potrošnja u Africi porasla je za 8,5 odsto i dostigla 58,2 milijarde dolara - vojna potrošnja Nigerije porasla je za 55 odsto na 2,1 milijardu dolara u 2025. godini, jer su pobune i ekstremističko nasilje doprineli pogoršanju nesigurnosti.
Vojni izdaci Gvajane porasli su za 16 odsto na 248 miliona dolara podstaknuti eskalacijom tenzija sa Venecuelom oko regiona Esekvibo, a izdaci Venecuele ostaju nepoznati zbog nedostatka javno dostupnih podataka.
SIPRI prati razvoj vojnih rashoda širom sveta i održava najsveobuhvatniji, najkonzistentniji i najopsežniji javno dostupan izvor podataka o vojnim rashodima, navodi se na sajtu organizacije.
Komentari (0)