Od Linkolna do Trampa: Istorija atentata na američke predsednike i novi napad u "Hiltonu"

Istorija Sjedinjenih Američkih Država obeležena je nizom atentata i pokušaja ubistava predsednika, koji su u više navrata menjali tok američke politike i doveli do formiranja jedne od najjačih bezbednosnih službi na svetu. Od ubistva Abrahama Linkolna u 19. veku, pa preko atentata na Džona F. Kenedija, do brojnih neuspelih pokušaja napada na kasnije predsednike, političko nasilje nad "šefovima" američke države ostaje konstantna bezbednosna pretnja.

U tom kontinuitetu, globalnu pažnju javnosti "okupirao" je najnoviji slučaj napada na Trampa koji se dogodio tokom večere Udruženja dopisnika Bele kuće u Vašingtonu u hotelu "Hilton", kada je došlo do pucnjave i hitne evakuacije učesnika, uključujući Donalda.

"Bio je naoružan sačmaricom, pištoljem i sa više noževa. Dok je trčao kroz taj kontrolni punkt, pripadnici policije Tajne službe Sjedinjenih Država presreli su tu osobu", rekao je vršilac dužnosti šefa policije Vašingtona Džefri Kerol. 

Policija je saopštila da je osumnjičeni identifikovan kao Kol Tomas Alen (31), koji živi u predgrađu Los Anđelesa u Kaliforniji. On je, prema navodima, otvorio vatru tokom događaja, nakon čega je brzo savladan i uhapšen od strane bezbednosnih službi.

@realDonaldTrump/Truth Social / Zuma Press / Profimedia

Podsetimo, pripadnici FBI-a detaljno su pretresli njegovu kuću, a prema navodima američkog zvaničnika osumnjičeni muškarac nema krivični dosije i ranije nije bio na radaru policije.

"Na osnovu onoga što za sada znamo, ova osoba je imala nameru da nanese što je moguće više štete i razaranja. I na sreću, zahvaljujući kontrolnom punktu neposredno ispred balske sale gde su se nalazile hiljade ljudi koji su došli da čuju predsednika Sjedinjenih Američkih Država, upravo zato što je taj punkt funkcionisao, niko drugi nije povređen kada je postalo jasno kuda se okrivljeni kretao", rekla je tužiteljka Džanin Piro.

official / UPI / Profimedia

Agent tajne službe koji je povređen u pucnjavi pušten je iz bolnice, javio je NBC, dok je američki predsednik Donald Tramp ranije rekao da je agent u veoma dobrom stanju jer ga je verovatno štitio balistički prsluk. Na pitanje da li veruje da je on bio meta napada, Tramp je odgovorio da pretpostavlja da jeste.

Povezane vesti

Fokus

Tramp: Nisam bio zabrinut, napadač je bolesna osoba

On je u intervjuu za CBS njuz rekao da je pročitao "manifest" koji je napadač Kol Alen poslao članovima porodice

27/04/2026

07:14

https://www.euronews.rs/svet/fokus/220965/tramp-nisam-bio-zabrinut-napadac-je-bolesna-osoba/vest

pročitaj celu vest

Fokus

Tajna služba o napadu u hotelu: Tramp bio bezbedan, sledi analiza propusta

Zvaničnici su kazali da nije bilo načina da spreče bilo koga da uđe u hotel ili da se prijavi u hotelu petak kao gost

27/04/2026

07:47

https://www.euronews.rs/svet/fokus/220964/tramp-podrzava-tajnu-sluzbu-nakon-napada-u-hotelu/vest

pročitaj celu vest

Ovaj incident se dogodio u istom hotelu u kojem je 1981. godine bio ranjen tadašnji predsednik Amerike Ronald Regan.

Američki predsednici koji su ubijeni

profimedia

Abraham Linkoln ubijen je 14. aprila 1865. godine u Vašingtonu, u pozorištu Fordov teatar, dok je prisustvovao predstavi "Naš američki rođak". Napadač Džon Vilks But, glumac i simpatizer Konfederacije, ušao je u predsedničku ložu i iz neposredne blizine pucao Linkolnu u glavu. Predsednik je preminuo narednog jutra u obližnjoj kući. But je pobegao iz grada, ali je nakon višednevne potrage lociran u Virdžiniji, gde je ubijen u razmeni vatre sa vojskom.

Džejms A. Garlfild ubijen je 2. jula 1881. godine na železničkoj stanici "Baltimore and Potomac" u Vašingtonu. Dok je ulazio u stanicu, napadač Čarls Gito mu je prišao i ispalio dva hica iz revolvera u leđa. Garlfild nije odmah preminuo, već je lečen u Beloj kući i kasnije na obali Nju Džersija, ali je podlegao infekciji 19. septembra 1881. Gito je uhapšen na licu mesta, kasnije osuđen i pogubljen vešanjem 1882. godine.

Vilijam Makinli ubijen je 6. septembra 1901. godine u Bafalu, Njujork, tokom posete Panameričkoj izložbi. Dok je pozdravljao građane u "Temple of Music" zgradi, napadač Leon Čolgocz mu je prišao i pucao dva puta iz skrivenog revolvera. Makinli je u početku preživeo, ali je osam dana kasnije preminuo od gangrene. Čolgocz je odmah uhapšen od strane policije i obezbeđenja, brzo osuđen i pogubljen na električnoj stolici.

Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine u Dalasu, u saveznoj državi Teksas, tokom vožnje predsedničke kolone kroz Dealey Plaza. Hitac je ispaljen iz zgrade Teksaškog skladišta školskih knjiga. Kao osumnjičeni uhapšen je Li Harvi Osvald, koji je ubrzo nakon toga ubijen 24. novembra u policijskoj stanici od strane Džeka Rubija, što je slučaj učinilo jednim od najkontroverznijih u američkoj istoriji. 

Neuspeli pokušaji atentata

Endru Džekson bio je meta atentata 30. januara 1835. godine u Kapitolu u Vašingtonu. Napadač je bio Ričard Lorens, koji je prišao predsedniku sa dva pištolja, ali su oba zakazala. Džekson ga je fizički napao i udario štapom. Lorens je uhapšen odmah na licu mesta, a kasnije proglašen neuračunljivim i smešten u psihijatrijsku ustanovu.

ASSOCIATED PRESS

Teodor Ruzvelt ranjen je 14. oktobra 1912. godine u Milvokiju, tokom predizborne kampanje. Dok je izlazio iz hotela i išao na govor, napadač Džon Šrank ga je pogodio metkom u grudi. Ruzvelt je ipak održao govor pre nego što je otišao u bolnicu, gde je utvrđeno da mu je metak zaustavljen u telu zahvaljujući debljem rukopisu govora i naočarima u džepu. Šrank je odmah uhapšen i kasnije smešten u psihijatrijsku ustanovu do smrti.

Franklin Delano Ruzvelt bio je meta atentata 15. februara 1933. godine u Majamiju, Florida, tokom javnog skupa u parku. Napadač Đuzepe Zangara ispalio je više hitaca ka predsedniku, ali je umesto njega pogođen gradonačelnik Čikaga Anton Čermak, koji je kasnije preminuo. Zangara je odmah uhapšen na licu mesta i kasnije pogubljen 1933. godine na električnoj stolici.

Hari S. Truman bio je meta napada 1. novem bra 1950. godine u Vašingtonu, kada su portorikanski nacionalisti pokušali da upadnu u njegovu privremenu rezidenciju "Blair House". Došlo je do razmene vatre sa policijom i obezbeđenjem. Jedan napadač je ubijen, drugi ranjen i uhapšen. Truman u tom trenutku nije bio povređen.

Džerald Ford preživeo je dva pokušaja atentata u Kaliforniji 1975. godine. Prvi se dogodio 5. septembra u Sakramentu, kada je Linet “Siki” From pokušala da ga upuca, ali nije ispalila metak. Drugi se desio 22. septembra u San Francisku, kada je Sara Džejn Mur ispalila hitac ka predsedniku, ali je promašila. Oba napadača su odmah uhapšena i kasnije osuđena.

AP/Dennis Cook

Ronald Regan ranjen je 30. marta 1981. godine u Vašingtonu, ispred hotela "Hilton", nakon govora. Napadač Džon Hinkli mlađi ispalio je šest hitaca, a jedan metak pogodio je predsednika u grudi. Regan je preživeo zahvaljujući brzoj medicinskoj intervenciji. Hinkli je uhapšen na licu mesta i kasnije proglašen neuračunljivim.

profimedia, ASSOCIATED PRESS, Tanjug/AP

Dakle, kroz istoriju Sjedinjenih Američkih Država zabeležena su četiri uspešna atentata na predsednike, kako smo naveli na Abrahama Linkolna, Džejmsa A. Garlfilda, Vilijama Makinlija i Džona F. Kenedija, kao i više od deset ozbiljnih i potvrđenih pokušaja ubistava, od Endrua Džeksona u 19. veku do savremenih slučajeva poput napada na Ronalda Regana i Donalda Trampa.

Iako je predsednička bezbednost tokom vremena značajno unapređena, istorija pokazuje da političko nasilje i dalje ostaje stalna pretnja najvišim državnim funkcionerima. Svaki novi incident, uključujući i najnoviji slučaj u Vašingtonu, dodatno potvrđuje da su političke ličnosti u SAD i dalje među najizloženijim javnim figurama u svetu, uprkos višedecenijskom razvoju bezbednosnih sistema.