Analiza krhkog primirja: Zašto "crvene linije” i nedostatak strateške dubine Izraela koče mir sa Libanom

Poslednji prekid vatre između Izraela i Libana nije dugo trajao, što ukazuje na duboke probleme u postizanju trajnog mira na Bliskom istoku. Pregovori u Vašingtonu, uz posredovanje američke administracije, nisu doneli željene rezultate zbog različitih "crvenih linija” koje strane ne žele da pređu.

Izrael teži proširenju teritorije do reke Litani kako bi stvorio čvršće granice, dok je komunikaciju Hezbolaha već prekinuo uništavanjem mostova u južnom Libanu. Takođe, izraelska vlada vrši pritisak na libansko stanovništvo savetima o iseljavanju, što dodatno komplikuje situaciju unutar Libana.

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Marković je istakao da su, prema njegovom mišljenju, najveći problem upravo "crvene linije” kada je reč o primirju Izraela i Libana.

"Ako znamo da su se pregovori odvijali 14. i 15. maja u Vašingtonu, uz posredovanje američke administracije između libanske i izraelske delegacije, i da su oni rezultirali nekakvim prekidom vatre koji je vrlo brzo prekršen, to je upravo zbog toga što Izrael kao država nema stratešku dubinu, odnosno nema jake prirodne granice. Njima je sada cilj da se najverovatnije prošire do reke Litani kako bi oivičili tu teritoriju – s jedne strane rekom Litani, s druge strane Golanskom visoravni i Jordanom na istoku, i na taj način stvorili čvršće granice”, rekao je Marković.

On ističe da je Izrael pre potpisivanja primirja srušio veliki broj mostova kako bi presekao komunikaciju Hezbolaha.

"Ako pratimo situaciju u poslednjih nekoliko nedelja, pa i u poslednjih mesec dana, Izrael je pre potpisivanja primirja akcijama svoje avijacije i drugih odbrambenih snaga urušio veliki broj mostova koji spajaju južni deo Libana sa centralnim delom teritorije te države kako bi odsekao komunikaciju Hezbolaha”, objasnio je on.

Dodaje da je izraelska vlada na neki način vršila prinudno iseljavanje stanovništva.

"Procene su da se oko milion i sto hiljada stanovnika iselilo iz južnih delova Libana u istočne i centralne delove. To je na neki način vršenje pritiska na libansku zajednicu i libansko društvo. Znate i sami, kada imate toliki broj ljudi koji se seli sa jedne na drugu teritoriju unutar iste zemlje, to stvara animozitet prema tim pridošlicama”, rekao je Marković.

On napominje da je deo izraelske vlade za to da se uništi južno predgrađe Bejruta, gde se nalazi jedan od centara Hezbolaha. Zauzimanje zamka Bohort, nekadašnje izraelske baze, smatra se vojnom strateškom odlukom jer kontroliše dolinu reke Litani. Međutim, izraelske akcije u dolini Beka i oko Bejruta dodatno ugrožavaju stabilnost i povećavaju tenzije.

Američki predsednik Donald Tramp najavljuje da će sledeće sedmice doći do sporazuma između Teherana i Vašingtona.

"Ono što možemo da čujemo od iranskih zvaničnika, pre svega od portparola Ministarstva spoljnih poslova Bagirija i od Galibafa kao predsednika parlamenta Islamske Republike Iran, jeste da oni, pored rešavanja drugih pitanja, insistiraju na ovim pregovorima, odnosno sklapanju mira na kompletnoj teritoriji Bliskog istoka, a pre svega između Izraela i Libana”, objasnio je Marković.

On se osvrnuo i na trenutne odnose Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua.

"Jeste ga on kritikovao, ali ako pogledate tajming kada se odvijaju ti razgovori između Trampa i Netanjahua, kao i hronologiju njihovih susreta, primetićete da se oni obično sastaju pre neke akcije. Imali su učestale susrete i koordinaciju između štabova i vlada i pre napada na Iran, i tokom onog dvanaestodnevnog rata 2025. godine, a tako je i sada”, objasnio je Marković.

Kompletnu analizu Nikole Markovića pogledajte u snimku na vrhu teksta