Liban i Izrael potpisali sporazum u Vašingtonu: Da li će dogovor biti ispoštovan?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Okvirni sporazum u 14 tačaka o prekidu vatre u Libanu potpisan je u petak 26. juna u Vašingtonu, a shodno ranijoj (ne)realizaciji i (ne)poštovanju prethodnih ugovora na Bliskom istoku, odmah nakon tog čina postavilo se više pitanja kod međunarodne i stručne javnosti. Glavno od njih jeste kakva će biti njegova budućnost i da li će biti moguće da se ispune njegovi članovi, ako se imaju u vidu raniji događaji.
Naime, izraelska vojska i Hezbolah su više od 100 puta prekršili sporazum o prekidu vatre koji je sklopljen 16. aprila, što znači da rat faktički nije ni stajao na tom prostoru. Zato je bilo potrebno održati više runda razgovora u Vašingtonu, a sadašnji dogovor mora da istrpi izazove kao što su nastavak sukoba SAD i Irana u Persijskom zalivu, delovanje Izraela i negodovanje Hezbolaha.
Nastavak operacija Izraelske vojske
U izraelskoj javnosti veliko protivljenje dogovoru sa Libanom izneli su radikalni ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, ministar finansija Bazelel Smotrič, lider opozicije Avigdor Liberman i drugi. Uz to, delovanje IDF-a se nastavilo na drugim teritorijama pa su tako uspostavljene nove vojne pozicije napredovanjem u dubinu teritorije južne Sirije do sela Abdin u provinciji Dara.
Ono što veoma brine jeste objava vrhovnog komandanta IDF generala Ejala Zamira da će poštovati sporazum, nakon čega je usledilo odobrenje za napade na dva mesta u blizini Deir Serjana i Tajbeha u južnom Libanu. Istog dana, 28. juna došlo je i do napada u Gazi u blizini kampa za raseljena lica u Deir al-Balahu, uprkos prekidu vatre na toj teritoriji.
Tajni aneks sporazuma
Kako je to preneo izraelski Kanal 12, izgleda je tokom pregovora delegacija Libana i Izraela došlo do sklapanja "tajnog bezbednosnog aneksa" ovog ugovora. Prema ovim informacijama, navodno je libanska vlada insistirala da njegov sadržaj ostane tajnog karaktera, ali se ona nije protivila da se javno objave okvirni delovi njegovih glavnih odredbi.
Isti izvor navodi da "tajni bezbednosni aneks" garantuje izraelskoj vojsci da ne postoje vremenski okviri za njeno povlačenje iza "Žute linije" sve dok se ne bude rešila bezbednosna pretnja od strane Hezbolaha. Izraelska vojska dobila je pravo da vodi vojne operacije protiv svih pretnji na teritoriji južno od Žute linije, a libanska vojska neće moći da bude raspoređena na ovu teritoriju sve dok to ne odobri Izrael.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je na konferenciji za štampu 27. juna već objašnjavao da postoje dve "pilot zone" severno od "Žute linije", gde bi trebalo da dođe do raspoređivanja libanske vojske. On je naveo da "Izrael ostaje u žutom bezbednosnom pojasu koji nas štiti. Ovo je ogroman uspeh!"
Povezane vesti
Protesti u Libanu mogu da postanu još radikalniji zbog tajnog aneksa
Ubrzo nakon sklapanja sporazuma između Izraela i Libana u Vašingtonu 26. juna, došlo je do protesta pristalica Hezbolaha u Bejrutu, koji su prerasli u nerede i blokadu dela glavnog grada Libana. Novi incidenti nastali su posle lepljenja bilborda sa natpisom "hvala Iranu" uz sliku Modžtabe Hamneija od strane istih aktera, ali su ubrzo oni bili prelepljeni novim plakatima koje su postavile pristalice libanske vlade.
AP Photo/Mohammed Zaatari
Na tim novim pro-vladinim bilbordima pisalo je "Liban iznad svega", što je izazvalo bes pristalica Hezbolaha koje su ih ubrzo zapalili.
Pritisak regionalnih aktera da se Izrael povuče
Samo dva dana posle sklapanja sporazuma došlo je do telefonskog razgovora egipatskog ministra spoljnih poslova Badra Abdelatija sa predsednikom libanskog parlamenta Nabihom Berijem o tom pitanju i razvoju opštih prilika u regionu. Abdelati je ubrzo izjavio štampi da zahteva "puno povlačenje Izraela" iz južnog Libana, te da je Egipat posvećen uspostavi mira na toj teritoriji i raspoređivanju regularne libanske vojske.
Kako je to pokazao dosadašnji razvoj ratnih prilika na Bliskom istoku, Egipat nije pokazivao nameru da se meša u sukobe. Ipak, on postaje sve zainteresovaniji za aktivnije delovanje, naročito nakon obnove vojne saradnje sa Turskom i zajedničkih pomorskih i vojnih vežbi dve države posle 13 godina pauze.
Drugi akter koji odavno insistira na povlačenju Izraela sa libanskih teritorija je svakako Iran. Osim što je ta odredba stavljena kao prvi član Memoranduma o razumevanju koji je potpisan sa SAD, sasvim je očekivano da će Teheran oštro istupiti ako se vesti o "tajnom bezbednosnom aneksu ispostave" kao tačne.
Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi
I portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei je naglasio u nedelju 28. juna da je "okončanje rata i vojnih operacija cionističkog režima protiv Libana" kao i povlačenje IDF-a sa libanskih teritorija neophodan uslov za sklapanje konačnog sporazuma o miru u regionu Bliskog istoka.
Ne može biti slučajno što je nedavno šef Hezbolaha Naim Kasem dao intervju u kome je naglasio da se njegova organizacija uključila u sukob sa Izraelom kao "čin praktične i javne podrške Islamskoj Republici Iran".
Povezane vesti
Zato ne treba da iznenađuje što je Kasem već sutradan posle dogovora, 27. juna, izjavio kako odbacuje Okvirni sporazum Izraela i Libana. Ocenio ga je kao predaju suvereniteta i poniženje za libansku državu, te da on ne priznaje pokušaje ovih aktera da povežu povlačenje IDF-a iz južnog Libana sa razoružanjem Hezbolaha.
Pokušaj SAD da posreduju radi sprovođenja odredaba
Komandant CENTCOM-a američki admiral Bred Kuper posetio je danas, 29. juna, izraelske i libanske vojne i političke zvaničnike. Kako je to prenelo saopštenje američke centralne komande, u Libanu se Kuper sastao sa predsednikom Džozefom Aunom i komandantom libanske vojske Rudolfom Hajkalom, radi "implementacije istorijskog Okvirnog sporazuma" i rada na "budućim bezbednosnim aranžmanima".
Iako za to nema konkretne potvrde, ove poruke i učinjene posete su očigledan napor američke strane da koordiniše pokrete vojnih snaga Libana i Izraela radi sprovođenja dogovora u delo i eventualnog zajedničkog pokušaja da se razoruža Hezbolah.
Komentari (0)