Prvi dan samita u Ankari: Tramp kritikovao NATO i otvorio mogućnost prodaje aviona F-35 Turskoj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prvi dan NATO Samita u Ankari obeležili su razgovori o jačanju odbrambene industrije evropskih zemalja članica kao i o povećanju ulaganja u odbranu na pet odsto BDP-a, što je utvrđeno na prošlogodišnjem samitu NATO u Hagu. Na agendi se našlo i pitanje razvoja industrije dronova, a detalje iz Ankare doneo je reporter Euronews Srbija Nikola Krunić.
Prema njegovim rečima, prvi dan NATO samita u Ankari obeležile su izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je kritikovao evropske saveznike zbog, kako je naveo, nedovoljne podrške tokom vojnih operacija protiv Irana, ali i nagovestio mogućnost da Vašington ponovo razmotri prodaju borbenih aviona F-35 Turskoj.
Krunić navodi da su upravo Trampove poruke, uz obraćanje generalnog sekretara NATO-a, bile u centru pažnje prvog dana samita.
„Tramp je po dolasku u predsedničku palatu Beštepe poručio da je veoma razočaran Alijansom, jer evropski saveznici, prema njegovim rečima, nisu pružili dovoljnu podršku tokom vojnih operacija protiv Irana“, izvestio je Krunić.
Eurinews Srbija
Američki predsednik je istakao i da verovatno ne bi ni prisustvovao samitu da se on održava u nekoj drugoj zemlji, a ne u Turskoj, koju je pohvalio kao pouzdanog saveznika u okviru NATO-a.
Posebnu pažnju izazvala je i njegova izjava da će razmotriti mogućnost odobravanja prodaje borbenih aviona F-35 Ankari.
Kako podseća Krunić, Turska je još 2019. godine planirala kupovinu 100 aviona F-35 od Sjedinjenih Američkih Država i za taj posao uplatila avans.
Povezane vesti
Međutim, istovremeno je Ankara zaključila ugovor sa Rusijom o nabavci protivvazdušnog raketnog sistema S-400, što je izazvalo oštro protivljenje Vašingtona i dovelo do toga da Bela kuća obustavi isporuku aviona F-35 Turskoj.
Trampova najava da bi ta odluka mogla ponovo da bude razmotrena mogla bi da predstavlja jedan od značajnijih političkih signala sa ovogodišnjeg NATO samita, ukoliko bude pretočena u konkretne poteze američke administracije.
"NATO me je veoma razočarao i da se samit ne održava u zemlji koja ima snažnog lidera koji je moj prijatelj, moguće je da ne bih prisustvovao. Znam da je važna stvar da NATO bude u Turskoj. Ali nismo pravedno tretirani. Uradili smo nešto u Iranu, nije nam bila potrebna ničija pomoć, nisam ni želeo njihovu pomoć... Ali rekli su da neće pomoći i pre nego što sam pitao. Uložili smo bilione u NATO. Zašto? Da zaštitimo evropske i druge zemlje, Kanadu... Štitili smo ih ranije od Sovjteskog Saveza, sada od Rusije. I rekli biste da bi oni uradili nešto za nas. Italija nas je odbila, i Nemačka, i Francuska. U redu, ali zašto trošimo toliko novca, a oni nisu tu za nas", rekao je Tramp.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Sa druge strane, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, najavio je nastavak podrške Ukrajini.
On je govorio na današnjem panelu koji je organizovao Forum za odbrambenu industriju NATO-a, rekao je da dronovi koji se masovno koriste u ratu u Ukrajini bez ikakve sumnje menjaju budućnost ratovanja, i naglasio da ostale članice alijanse ne mogu i ne treba previše da se oslanjaju na američki bezbednosni kišobran.
"Ne možemo da nastavimo da se previše oslanjamo na SAD. Treba nam mnogo snažnija Evropa u snažnijem NATO savezu. Tamo ćemo stiči samo ako radimo zajedno, koristeći snage koje imamo. Shvatamo da evropske vlade imaju prvi zadatak da obezbede svoje zemlje. Drugi su jake ekonomije, a treba vam i jedno i drugo da se oduprete Rusima. ALi pre svega, moramo da se branimo. Rusija radi sa Severnom Korejom, Kinom i Iranom. Nemojmo biti naivni", rekao je Rute.
Tanjug/AP/Riza Ozel
Kada je reč o porukama koje su obeležile prvi dan NATO samita, među govornicima se istakao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Povezane vesti
On je naglasio da njegova vojska ima problem sa nedostatkom PVO sistema i apelovao je na evropske zemlje da ubrzaju isporuku sistema protivvazdušne odbrane ukrajinskoj vojsci, i naglasio da je to goruće pitanje za ukrajinske snage u ovom trenutku.
On je takođe predložio i da zapadne zemlje podele tehnologiju i dozvole licenciranu proizvodnju sistema Patriot u Ukrajini, kako bi se zadovoljile ukrajinske ratne potrebe.
Babiš i Pavel došli različitim avionima
A takođe, kada je reč o detaljima koji su obeležili prvi dan, veliku pažnju izveštača privukao je i dolazak češke delegacije različitim letovima. U jednom avionu nalazio se premijer Češke Andrej Babiš, a u drugom predsednik Petar Pavel.
Oni su na aerodrom Semboga sleteli u razmaku od sat vremena, a češka vlada nije dala zvanična objašnjenja zašto je došlo do toga.
Međutim, eksperti pretpostavljaju da je reč o višemesečnom sukobu koji tinja na relaciji Babiš-Pavel, jer njihov glavni raskorak je odnos Praga prema ratu u Ukrajini.
Sa jedne strane, premijer Babiš se zalaže za obustavljanje vojne pomoći Kijevu, pod obrazloženjem da to previše košta češki budžet, a sa druge strane, Pavel se zalaže za bezuslovnu podršku Ukrajini u ovom ratu, i u finansijskom i u vojnom aspektu.
A ne treba da zaboravimo i da je Petar Pavel bivši visoki vojni zvaničnik NATO-a.
Naime, on je pre nego što je stupio na funkciju predsednika Češke obavljao funkciju predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, što je najveća vojna funkcija u NATO alijansi.
Komentari (0)