Turska protiv Izraela: Novi front koji preoblikuje Bliski istok

Događaji u prethodnih nekoliko godina ukazuju na rast netrpeljivosti u odnosima Izraela i 

Turske, koja se polako pretvara u ozbiljno regionalno rivalstvo koje će u budućnosti oblikovati istorijske procese na Bliskom istoku. Širenje uticaja dve države na nove prostore logično je uticalo da se njihovi interesi sukobe, naročito na prostoru Sirije. Od pada Bašara el Asada krajem  2024. godine izraelska vojska kontroliše jug zemlje (Golansku visoravan, regije oko grada Dare i  Al-Kuneitre), dok su Turci uspeli da ostvare uticaj na novi režim Ahmeda El Šare i sporazumima sa njegovom vladom obezbede raspoređivanje vojnih snaga u tri baze na teritoriji Sirije.

Rivalstvo dve države uticalo je da one postanu stožeri okupljanja regionalnih zemalja koje  imaju oprečne interese ka suprotnom taboru. Tako su na stranu Izraela stali Grčka i Kipar, zbog svog višedecenijskog spora sa Turskom, dok je Turska formirala savez sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom. Pored toga, lista država nije kompletna, obzirom da je sklopljen ugovor turske vlade o odbrambenoj saradnji sa Egiptom, a Ankara sve više pokazuje interesovanje da uključi ovu  zemlju u novoformiranu alijansu. S druge strane, Izrael održava bliske veze sa Ujedinjenim  Arapskim Emiratima i Indijom, koje su regionalni rivali Saudijske Arabije, odnosno Pakistana. 

Situaciju u regionu dodatno usložnjava nerešeni sukob SAD sa Iranom i njegovim proksi 

saveznicima, kao i nemogućnost postizanja sporazuma o miru na prostoru Gaze i južnog Libana. 

Nova eskalacija udarima izraelske avijacije u severnoj Siriji

Izraelska avijacija izvela je u noći 18. avgusta osam vazdušnih udara na vazduhoplovnu 

bazu Abu al Duhur koja se nalazi pored Idliba, na oko 70 kilometara od granice sa Turskom na
severu Sirije. Iako napadi nisu prouzrokovali nikakve žrtve, njima je poslana ozbiljna poruka 
vlastima u Damasku, ali i u Ankari, da vlada u Tel Avivu neće tolerisati raspoređivanje turskih 
snaga u ovoj zemlji i širenje vojne saradnje te dve države.

Ono što je interesantno jeste da je prethodnog dana zajednička sirijsko-turska delegacija vršila inspekciju baze kako bi se utvrdilo kada će ona biti u stanju da primi turske snage. Gotovo momentalni odgovor koji je stigao sa izraelske strane, mogao je duboko da potrese region obzirom da se deo turskih snaga nalazio u  blizini položaja koji je gađan, bez ikakve ideje da će doći do udara izraelske avijacije.

OZAN KOSE / AFP / Profimedia

Oštre poruke izraelskih zvaničnika 

Povodom ovog napada, izraelski ministar odbrane Izrael Kac je u objavi na društvenoj 

mreži X (nekadašnji Twitter) istakao kako njegova zemlja „neće tolerisati opasne avanture Turske u Siriji“, naročito delovanje aktera koji „ugrožavaju njegovu sigurnost“.

Naročito je ukorio turskog predsednika Redžepa Tajpa Erdogana navodom da će bolje proći sa držanjem praznih govora protiv Izraela, nego ako „testira izraelsku odlučnost“ da brani svoje interese. Oglasio se i izraelski premijer Bendžamin Netanjahu koji je istakao da eventualno raspoređivanje turskih trupa „kriši sporazum o status-u quo“ koji je postignut između izraelske i sirijske vlade. On je ukazao da su sirijske vlasti već dozvolile raspoređivanje turskih snaga u blizini Alepa, što je izazvalo reakciju izraelske vojske da bi se sprečilo dodatno dopremanje istih u bazi kod Idliba. Konkretnu poruku o rešenosti izraelskih snaga da pruže otpor bilo kakvom širenju turskog uticaja preneo je dan posle napada, 19. avgusta, i načelnik generalštaba IDF-a general Ejal Zamir, koji je simbolično obišao pozicije vojske u južnoj Siriji. Tom prilikom je istakao da „mi nećemo dozvoliti da se neprijateljske snage stacioniraju u blizini naših granica“, što je direktna aluzija na minule događaje. Upozorio je na potrebu pripreme shodno promenama koje se „dešavaju na sirijskom frontu“, te da će IDF znati kako da upotrebi silu. 

Reakcije Turske, Sirije i američkog ambasadora u Turskoj

Sirijski ministar spoljnih poslova Asad el Šibani uputio je oštre kritike prema delovanju Izraela, a ubrzo je stigla reakcija iz Turske. Ankara je istakla da su optužbe iznesene od strane vlade u Tel Avivu „neodržive“, te da će ona nastaviti „da sarađuje sa sirijskom vladom“ i nikada neće dozvoliti destabilizaciju Sirije. Donekle iznenađujuće, američki ambasador u Turskoj i specijalni izaslanik u Siriji, Tom Barak, izjavio je da izraelski napadi unose „duboku zabrinutost i predstavljaju nepotrebnu eskalaciju koja neće unaprediti regionalnu stabilnost.“

Tanjug/AP/Yuki Iwamura

Dalje zaoštravanje odnosa zbog najave razvoja sirijskog civilnog nuklearnog programa?

Istog dana kada je došlo do izraelskih napada, 18. avgusta, u sirijskoj prestonici Damasku 
ministar spoljnih poslova Asad el Šibani je sa šefom Međunarodne agencije za atomsku energiju 
Rafaelom Grosijem održao konferenciju za štampu. Tada su oba zvaničnika potvrdila da je došlo 
do „nove faze saradnje“ u okviru koje su međunarodni inspektori dobili pristup lokaciji Dair 
ez-Zor i još jednom mestu gde su članovi režima Bašara el Asada razvijali nuklearni sirijski 
program. Još važnija bila je potvrda da je postignut napredak oko pitanja razvoja civilne 
nuklearne energije, a vlada u Damasku izrazila je „punu transparentnost“ u daljim odnosima sa 
međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju. 

Iako je reč o civilnom nuklearnom programu, njegov razvoj sigurno nije naišao na dobar 
prijem u Izraelu. Tamo je još 1981. godine formirana tzv. Begionva doktrina koja govori da niti 
jedan susedni neprijateljski režim ne sme da razvija oružje za masovno uništenje, među koje 
spada i nuklearna bomba, jer to može ugroziti bezbednost Izraela. Upravo je ovaj susret u 
Damasku mogao da bude dodatni razlog za izraelsku intervenciju prema bazi Abu al Duhur. Iako 
baza nema direktne veze sa nuklearnim programom, napad na nju je zgodna prilika da se pošalje poruka drugoj strani, obzirom da je sirijska vlada izjavila da želi da zadrži nuklearni materijal koji je ranije proizveden u Asadovo vreme, naravno uz nagledanje međunarodnih posmatrača.

Ta činjenica može pružiti dobar izgovor Izraelu da nastavi sa ofanzivnom politikom ka Siriji.
Sigurno nije slučajno što se sirijski predsednik Ahmed el Šara susreo u Damasku 20. 
avgusta sa turskim ministrom energetike Alparslanom Bajraktarem. Pored rasta tenzija sa 
izraelskom vladom, jedna od tema sigurno je bila i eventualni razvoj sirijskog civilnog 
nuklearnog programa, čijem razvoju može znatno doprineti turska država obzirom da se otvaranje prve civilne elektrane u Bujukečeliju očekuje ove godine. Ne treba zaboraviti da je u toku 2007. izraelska vojska gađala sirijski nuklearno postrojenje Dair ez Zor u okviru operacije „Outside the Box“, kako bi onesposobila nuklearni program te zemlje. Zato oko ovog pitanja treba očekivati dalji rast napetosti Izraela sa Sirijom, ali i sa Turskom, posebno ako nakon sklapanja saveza tzv. "Islamskog NATO-a“, Pakistan bude rasporedio nuklearne bojeve glave na turskoj teritoriji.