Privid slobode ili nova strategija režima - šta stoji iza povlačenja policije za moral sa ulica Irana?

Iranska moralna policija, nekada jedno od najupečatljivijih obeležja Islamske Republike, poslednjih meseci gotovo je nestala sa ulica većih gradova. Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da vlast ublažava politiku prema ženama, analitičari ocenjuju da je reč pre o promeni strategije nego sistema. Cilj je, smatraju, da se izbegnu novi društveni potresi, uz istovremeno zadržavanje kontrole nad pravilima koja režim smatra jednim od temelja svog legitimiteta. 

Naime, promena je najvidljivija u svakodnevnom životu. Žene ulicama šetaju u majicama bez rukava, haljinama kratkih rukava, širokim pantalonama ili uskim farmerkama. Neke nose maramu po sopstvenom izboru, dok mnoge uopšte ne pokrivaju kosu. Kafići su puni, saobraćaj je gust, a, kako piše RSE, čini se da malo ko obraća pažnju na ono što je donedavno bilo nezamislivo. 

Upravo je to, prema sagovornicima RSE, najupadljivija promena. Nekada ozloglašene patrole moralne policije, koje su nadzirale da li žene poštuju stroga pravila oblačenja, uglavnom su nestale sa ulica. Iako je obavezno nošenje hidžaba i dalje propisano zakonom, njegova primena je u većim iranskim gradovima vidljivo ublažena.

Upravo su ti gradovi prethodnih godina bili epicentar protesta i borbe žena protiv represivnih pravila koja je sprovodila takozvana moralna policija.

"Nisam videla patrole za kontrolu hidžaba već veoma dugo”, rekla je za RSE, jedna stanovnica Teherana u kasnim tridesetim godinama, koja je iz bezbednosnih razloga želela da ostane anonimna.

"Žene se sada oblače kako hoće”, dodaje. 

Protesti protiv hidžaba 

Iako se moralna policija poslednjih meseci znatno ređe viđa na ulicama iranskih gradova, zakon o obaveznom nošenju hidžaba nije ukinut. Pravila se i dalje dosledno primenjuju u državnim institucijama i vladinim kancelarijama, gde se od žena očekuje da pokriju kosu, makar formalno pri ulasku u zgradu.

Promena u svakodnevnom životu usledila je nakon višegodišnjeg otpora žena, koji je kulminirao protestima pokreta "Žena, život, sloboda" 2022. godine posle smrti Mahse Amini u pritvoru moralne policije. 

"Pre samo nekoliko godina, ovo je bilo nezamislivo", primetila je jedna majka dvoje dece u četrdesetim godinama koja je rekla da sada bez ikakvih incidenata obavlja poslove bez pokrivanja glave i u kratkim rukavima. Ona se setila nedavnog odlaska u vladinu kancelariju za finansije bez pokrivene kose.

Na vratima je službenik zamolio da stavi maramu na glavu, ali samo dok ne prođe ulaz.

"Zaposleni mi je rekao: "Možete je skinuti kada odete. Nasmejala sam se. Oni tačno znaju kako se žene osećaju u vezi s hidžabom", rekla je ona. 

Poslednjih meseci, tokom rata i pojačanih političkih tenzija, sprovođenje pravila dodatno je ublaženo, pa mnoge žene danas bez hidžaba obavljaju svakodnevne aktivnosti bez reakcije vlasti.

profimedia

Analitičari smatraju da iza ove promene ne stoji reforma, već politička procena vlasti. Nakon masovnih protesta i nasilnog gušenja demonstracija, režim nastoji da izbegne nove društvene tenzije u trenutku kada se zemlja suočava sa posledicama rata i ekonomskim pritiscima, pa je kontrola postala manje vidljiva, ali nije nestala.

Aktivistkinja za prava žena Mansureh Šodžai ocenjuje da je vlast bila primorana da prihvati deo društvene realnosti, ali upozorava da se zakoni nisu promenili. Kao dokaz navodi da žene bez hidžaba povremeno mogu da se vide i na državnoj televiziji, ali da režim istovremeno nastavlja da kažnjava one koji otvoreno prkose pravilima.

"Ne smetaju mi žene bez hidžaba sve dok prihvataju mene i moju politiku. Ipak, rizici su i dalje opipljivi. Ranije ove godine, iranska pevačica Parastu Ahmadi osuđena je na 74 udarca bičem zbog snimanja i izvođenja pesme bez hidžaba”, rekla je.

Primena pravila razlikuje se od grada do grada. Dok stanovnice Teherana i drugih većih urbanih sredina kažu da u kafićima, javnom prevozu i na ulicama gotovo više niko ne obraća pažnju na hidžab, u konzervativnijim sredinama i verskim kompleksima kontrole su i dalje prisutne.  

Mnoge Iranke, međutim, veruju da se društvene promene više ne mogu zaustaviti i da će put ka većim slobodama, koliko god trajao, biti nepovratan.

Sana, studentkinja u Karadžu, gradu u severno-centralnom delu Irana, veruje da se pravac promena ne može preokrenuti. 

"Put do pune slobode može biti kratak ili može trajati mnogo godina. Međutim, kada društvo odluči da se promeni, promena postaje neizbežna", kaže ona. 

Šta je policija za moral? 

Policija morala, formalno poznata kao Gašt-e Eršad (Patrole za vođenje), deo je nacionalnih policijskih snaga zaduženih za obezbeđivanje poštovanja iranskih islamskih vrednosti, uključujući i kodeks oblačenja. Nije jasno koliko muškaraca i žena radi za te snage, ali imaju pristup oružju i pritvorskim centrima, kao i onome što se naziva “centrima za prevaspitavanje”, piše BBC. 

Žene može zaustaviti policija morala ukoliko se smatra da “nepravilno” nose hidžab ili maramu, i da ih pritvore 

Unutar "centara za prevaspitavanje", pritvorenici dobijaju časove o važnosti hidžaba, a zatim su primorani da potpišu zavet da će poštovati državne propise o oblačenju pre nego što budu pušteni. Mnoge žene pružaju otpor pritvoru i, kao rezultat toga, bivaju uhapšene silom. 

Sa pristupom oružju, centrima za pritvor, te kontrolom nad "centrima za prevaspitavanje", policija za moral ima veliku moć u društvu kako je za CNN rečeno iz Human Rights Watcha.

Naime, ove patrole formirane su 2005. godine sa zadatkom da osiguraju da sve žene u javnosti nose marame i široku odjeću. Dužnosti su nasleđene od odbora formiranog nakon Iranske revolucije 1979. Čak se i nemuslimani moraju pridržavati tih pravila.

Tokom protekle decenije, policija za moral i zakon o hidžabu postali su gorući simboli kontrole Islamske Republike nad životima žena. Agenti za moral postavljeni su u gradovima širom zemlje, gde patroliraju ulicama u belo-zelenim kombijima.

Nametanje moralnih pravila donekle je bilo relaksirano 2013. godine kada je Hasan Ruhani postao predsednik, ali na sledećeim izborima izabran je Ebrahim Raisi, tvrdolinijaš sa kojim su ponovo isplivale ove patrole, piše The New York Times.

Islamska policija za moral vuče korene iz inspekcija na pijacama iz 7. veka koje su imale zadatak da sprečavaju prevare, a dužnosti inspektora proširene su pod širokim mandatom Kurana da "naređuju dobro, a zabranjuju loše".

Pored Irana, države koje imaju policiju za moral su Saudijska Arabija, Nigerija, Indonezija i Afganistan. Ove države su kriminalizovale ponašanja kao što je pijenje alkohola, mešanje muškog i ženskog društva, seksualne odnose pre i van braka, seks osoba istog pola, preskakanje molitve i nošenje odeće koja se karakteriše kao neskromna.

Međutim, hapšenje Mahse Amini u Teheranu 13. septembra 2022. godine (umrla je tri dana kasnije u komi) zbog navodnog kršenja pravila o hidžabu je najnoviji slučaj koji je uzburkao i svetsku javnost. Bilo je izveštaja da su je policajci udarali palicom po glavi i udarali je glavom o jedno od njihovih vozila dok su je pritvarali. Međutim, vlasti su njenu smrt okrivile za zdravstveno stanje - nešto što je njena porodica negirala. 

Naime, to je bio početak talasa protesta protiv hidžaba, širom zemlje, koji su potresli iranski islamski režim. Regovalo se i u svetu, kada su poznate svetske ličnosti, ošišale su pramenove kose u znak protesta zbog mlade Iranke.