Svet strahuje od novog naftnog šoka i rasta cena: Zašto je ostrvo Harg ključno za Iran i globalnu ekonomiju
Komentari
18/03/2026
-07:07
Napadi su već pogodili vojnu infrastrukturu na malom iranskom ostrvu u Persijskom zalivu - ali ako sledeći na meti budu naftni objekti, globalna ekonomija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim šokom. Ostrvo Harg predstavlja ključnu tačku za iranski izvoz nafte, a samim tim i za njegovu ekonomiju. Svaki napad na energetsku infrastrukturu na tom ostrvu mogao bi da ima ozbiljne posledice i po globalno tržište nafte, koje je već dovedeno na ivicu.
Zabrinutost zbog šire energetske krize dodatno je porasla u ponedeljak, kako se rat na Bliskom istoku nastavlja, dok je Ormuski moreuz, ključna ruta za transport energenata, i dalje zatvoren za mnoge tankere. Oko 20 odsto svetske trgovine naftom inače prolazi kroz ovaj moreuz.
Pažnja se sada usmerava na ostrvo Harg, glavno iransko izvozno čvorište za naftu. Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je da će gađati naftnu infrastrukturu na ostrvu ukoliko Teheran ne omogući ponovni prolaz brodova kroz moreuz - potez koji je Vašington do sada izbegavao.
Zašto je ostrvo Harg ključno za iransku naftnu mrežu
Značaj ostrva Harg leži u njegovoj ulozi centralne tačke iranskog izvoznog sistema. Oko 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte napušta zemlju upravo preko ovog ostrva, pri čemu se najveći deo izvozi ka Kini i drugim azijskim tržištima.
Smešteno u severnom delu Persijskog zaliva, ostrvo Harg je relativno malo - dugo oko osam kilometara i široko između četiri i pet kilometara, ali poseduje razvijenu infrastrukturu, uključujući rezervoare za skladištenje, naftovode i terminale za utovar nafte na moru.
Na ovo ostrvo slivaju se naftovodi iz nekih od najvećih iranskih naftnih polja, pre nego što se sirova nafta utovari na tankere.
Tanjug/AP/Planet Labs PBC
Izvoz nafte i dalje predstavlja jedan od glavnih izvora prihoda iranske vlade, što ostrvo Harg čini ključnim ekonomskim resursom. Terminali na ostrvu mogu da utovare približno 1,3 do 1,6 miliona barela sirove nafte dnevno, zahvaljujući dubokim vodama koje omogućavaju pristajanje najvećih tankera.
Povezane vesti
Prema analizi banke "JPMorgan Chase", Iran je u danima uoči nedavne eskalacije u regionu povećao izvoz sa ostrva Harg na gotovo rekordni nivo.
Između 15. i 20. februara, isporuke su navodno premašivale tri miliona barela dnevno, što ukazuje na to da je Teheran ubrzao izvoz uoči mogućih poremećaja.
Prošle nedelje Sjedinjene Američke Države i Izrael saopštili su da su gađali vojne ciljeve na ostrvu. U objavi na društvenim mrežama, Donald Tramp je naveo da su SAD "potpuno uništile" vojne kapacitete na toj lokaciji.
Tanjug AP/Alex Brandon
On je upozorio da bi, ukoliko Iran bude ometao pomorski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, Vašington mogao da preispita odluku da ne gađa naftnu infrastrukturu na ostrvu.
Iranski mediji su potom preneli da je Teheran zapretio odmazdom, navodeći da bi u slučaju napada na njegove objekte mogao da cilja energetsku infrastrukturu povezanu sa američkim kompanijama u regionu.
Globalne ekonomske posledice
Analitičari upozoravaju da bi napad na izvozne terminale na ostrvu Harg mogao da ukloni između 1,5 i 2 miliona barela nafte dnevno sa svetskog tržišta.
To bi moglo da predstavlja oko tri do četiri odsto globalne pomorske trgovine sirovom naftom, prema rečima Rukaje Ibrahim, stratega za robu u istraživačkoj investicionoj firmi BCA.
SWNS / SWNS / Profimedia
Povezane vesti
Azijske ekonomije, uključujući Kinu, smatraju se posebno izloženim, jer u velikoj meri zavise od isporuka nafte sa Bliskog istoka.
"Napad na naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg ne bi samo ugrozio izvoz Irana, već bi povećao i rizik od šireg napada na energetsku infrastrukturu u regionu", rekla je Ibrahim.
Ona je dodala da bi takva eskalacija mogla da pogura cenu nafte i do 120 dolara po barelu.
Od početka rata, cene nafte tipa Brent porasle su za 42 odsto, dok je WTI skočio za 47 odsto, prema rečima Džima Rida, globalnog šefa makro istraživanja u Dojče banci.
Rizik od šire odmazde
Analitičari upozoravaju da najveći rizik predstavlja moguća šira eskalacija usmerena na energetsku infrastrukturu širom regiona. Potencijalne mete mogli bi da budu i naftovodi koji su izgrađeni kako bi zaobišli Ormuski moreuz.
"Posebno bi napadi na istočno-zapadni naftovod u Saudijskoj Arabiji i na naftovod u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se koriste za preusmeravanje tokova nafte poremećenih zatvaranjem Ormuskog moreuza, imali značajan uticaj", rekla je Ibrahim.
Tim za istraživanje robnih tržišta banke "JPMorgan" takođe smatra da bi napad na ostrvo Harg mogao da izazove odmazdu u Ormuskom moreuzu ili napade na ključnu energetsku infrastrukturu u regionu.
Tanjug/AP/Jon Gambrell
Banka je izdvojila nekoliko strateški važnih naftnih čvorišta koja bi mogla biti ranjiva, uključujući Ras Tanuru u Saudijskoj Arabiji, postrojenje za preradu nafte Abkaik, kao i Fudžajru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poremećaj u radu bilo kog od ovih objekata dodatno bi smanjio globalnu ponudu nafte.
U međuvremenu, analitičari navode da bi aktiviranje rezervnih proizvodnih kapaciteta zemalja izvoznica moglo da pruži samo ograničeno olakšanje. Veći deo tih rezervnih kapaciteta nalazi se u zemljama članicama OPEK-a, čiji izvoz takođe zavisi od Ormuskog moreuza.
"Dok se moreuz ne otvori, ti dodatni kapaciteti ne mogu lako da stignu do svetskih tržišta", navela je Ibrahim.
profimedia
Šta sledi?
Ostaje neizvesno da li će Sjedinjene Američke Države na kraju odlučiti da gađaju naftnu infrastrukturu na ostrvu Harg.
Ipak, sama mogućnost takvog scenarija dodatno povećava nervozu na globalnim tržištima, dok investitori pažljivo prate dešavanja oko Ormuskog moreuza.
"Uticaj na globalni rast u velikoj meri zavisiće od toga koliko će sukob trajati i da li će Ormuski moreuz ostati zatvoren. Produženi poremećaj u snabdevanju naftom mogao bi da poveća inflaciona očekivanja, optereti globalna tržišta i ojača američki dolar", zaključila je Ibrahim.
Komentari (0)