"Zbrisali smo svaki vojni cilj": Da li je moguća kopnena invazija na ostrvo Harg, "žilu kucavicu" iranske ekonomije?
Komentari
14/03/2026
-10:25
Ostrvo Harg, kroz koje prolazi 90 odsto iranskog izvoza nafte, te koje je verovatno najosetljivija ekonomska meta u zemlji, napadnuto je od strane SAD. Predsednik Donald Tramp izjavio je da je Centralna komanda SAD (CENTCOM) izvršila jedan od najsnažnijih vazdušnih napada u istoriji Bliskog istoka. Tramp je ovu informaciju podelio putem svoje mreže Truth Social neposredno nakon što se ukrcao u predsednički avion Air Force One na putu za Floridu. Prema njegovim rečima, napad je bio hirurški precizan u pogledu vojnih instalacija, ali je namerno poštedeo ključnu ekonomsku infrastrukturu Irana.
Međutim, ta odluka je privremena i služi kao direktno upozorenje Teheranu.
On je jasno poručio da će, ukoliko Iran ili bilo ko drugi pokuša da ometa "slobodan i bezbedan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz", odmah preispitati tu odluku i uništiti energetske resurse ostrva.
Pored informacija o samom napadu, Tramp je uputio i oštar politički ultimatum iranskim vlastima. Pozvao ih je da polože oružje i "spasu ono što je ostalo od njihove zemlje", uz konstataciju da "toga više nema mnogo".
Nafta bi mogla trajno da poskupi
Stručnjaci su danima pre napada isticali da bi bombardovanje ili zauzimanje naftne infrastrukture na ostrvu od strane američkih snaga verovatno dovelo do trajnog rasta već naglo povećanih cena, jer bi to praktično značilo potpuno obustavljanje iranskog dnevnog izvoza sirove nafte.
"Mogli bismo ponovo videti cenu od 120 dolara po barelu, kakvu smo imali u ponedeljak, kako raste do 150 dolara ako bi Harg bio napadnut. To je previše važno za globalna energetska tržišta", rekao je Nil Kvilijam iz istraživačkog centra Čatam haus (Chatham House).
Iako su Sjedinjene Američke Države pogodile oko 5.000 ciljeva u Iranu i oko njega, do sada su se uzdržavale od bombardovanja iranske naftne infrastrukture – ali su cene nafte ipak više gotovo 20 dolara po barelu, jer je strah od iranske odmazde praktično zatvorio Ormuski moreuz za tankerski saobraćaj, piše Guardian.
Povezane vesti
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je ipak pogodilo ranije dve naftne rafinerije i dva skladišta, što je Teheran zavilo u ono što su neki stanovnici opisali kao "apokaliptični" mrak, dok se gust crni dim nadvio nad prestonicom. Međutim, od tada nije bilo novih napada.
SWNS / SWNS / Profimedia
Ostrvo Harg, koralno ostrvo dugo oko osam kilometara u Persijskom zalivu, udaljeno oko 43 kilometra od kopna, mesto je gde završavaju naftovodi koji dolaze iz naftnih polja u centralnom i zapadnom Iranu. Terminal je osnovao američki naftni konglomerat Amoco, ali ga je Iran preuzeo tokom revolucije 1979. godine.
Dok je veći deo iranske obale muljevit i preplitak za veoma velike tankere za sirovu naftu, Harg se nalazi dovoljno blizu dubokih voda. Satelitski snimci pokazuju velike utovarne dokove koji izlaze sa njegove istočne obale.
Obično kroz Harg prolazi između 1,3 i 1,6 miliona barela nafte dnevno, iako je Iran sredinom februara povećao količine na 3 miliona barela dnevno, prema investicionoj banci JP Morgan, u očekivanju napada predvođenog od strane SAD. Banka je dodala da se na ostrvu kao rezerva čuva još 18 miliona barela nafte.
Ostrvo bi moglo da postane i meta kopnene invazije?
Koliki je značaj ovog ostrva za sve zaraćene strane, svedoče i medijski izveštaji koji su nagoveštavali interesovanje Bele kuće. U izveštaju portala Axios u prošlu subotu, kratko je spomenuto da su zvaničnici razmatrali mogućnost "zauzimanja Harga".
Američki ministar odbrane Pit Hegset nije isključio napad na Iran kopnenim snagama, iako u regionu trenutno nema velikog broja američkih vojnika.
Majkl Rubin, viši savetnik Pentagona za Iran i Irak tokom administracije Džordža V. Buša, rekao je prošle nedelje da je o toj ideji razgovarao sa zvaničnicima Bele kuće, tvrdeći da bi to mogao biti način da se iranski režim ekonomski oslabi.
Povezane vesti
"Ako ne mogu da prodaju sopstvenu naftu, ne mogu ni da isplaćuju plate", rekao je.
Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia
Pre najnovije američko-izraelske ofanzive, većina iranske sirove nafte sa ostrva Harg izvozila se u Kinu. Međutim, međusobna povezanost tržišta znači da bi trajni gubitak izvoza uticao na cene nafte širom sveta, u trenutku kada je dodatnih 3,5 miliona barela dnevno, uglavnom iz Iraka, takođe van tržišta zbog zatvaranja Ormuskog moreuza.
Linet Nasbaher, bivša obaveštajna oficirka britanske vojske, je upozoravala da bi uništenje Harga ili oštećenje izvoznog terminala "nosilo rizik od rasta cena nafte koji bi mogao oblikovati čitavu ekonomiju i koji se ne bi brzo smanjio".
Povezane vesti
Iako je Tramp izričito naglasio da je meta udara bila vojna, a ne ekonomska infrastruktura, značajno je i to da ga Izrael nije napao tokom prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata. Takođe, tako složena infrastruktura tog kompleksa mogla bi da zahteva godine za obnovu.
Postoji i dugoročan politički argument.
Nasbaher je u svojoj analizi otišla i korak dalje, tvrdeći da je "ostrvo Harg toliko važno za iransku ekonomiju da bi uništavanje njegovih postrojenja značilo odustajanje od svake tvrdnje da se vodi rat za bolju budućnost Irana".
S druge strane, na pretnje Hegseta da bi SAD i Izrael mogli da izvrše kopnenu invaziju na Iran, u pogledu ostrva Harg, sa svih meridijana se gleda sa jednakom sumnjičavošću. Naime, nakon udara po vojnoj infrastrukturi, bilo kakav pokušaj zauzimanja ostrva, s obzirom na njegovu veličinu, verovatno bi zahtevao veliku i dugotrajnu vojnu operaciju, veću od tipične akcije specijalnih snaga.
U skladu sa tim, eventualni naredni korak po pitanju Harga, ako bi bio uspešan, teoretski bi doneo Beloj kući određenu polugu pritiska nad Teheranom. Ipak, analitičar Nil Kvilijam smatra da bi takav potez verovatno bio kontraproduktivan.
"Ako bi ga SAD zauzele, to bi značilo razdvajanje iranske naftne industrije. Iran bi imao proizvodnju, ali ne bi mogao da izvozi, dok SAD ne bi mogle da proizvode. To bi dovelo tržišta u haos; to bi bio pravi zastoj", rekao je analitičar.
Komentari (0)