Poker Trampa i Erdogana: U Ankari podeljene nove karte moći - ko je izvukao "keca", a ko ostao praznih ruku?

U turskoj prestonici Ankari je 7. i 8. jula održan 36. samit NATO država, koji se odvijao u veoma nezahvalnom i delikatnom trenutku kada je reč o međunarodnim odnosima. Ono što obeležava ovaj događaj jeste neslaganje članica NATO alijanse po mnogim pitanjima, kao što je rat u Ukrajini, kriza na Bliskom istoku, američko povlačenje iz Evrope i druga.  

Brojni analitičari naročito su isticali da se savez poslednjih godina nalazi u krizi, ali ako se pogleda čitava istorija alijanse od 1949. godine, kriza kao stanje prati čitavo postojanje alijanse. Ako se sve to ima u vidu, veoma je važno uočiti glavne poruke i odluke koje su donesene u Ankari, a koje će se svakako reflektovati na međunarodnu zajednicu.  

Diplomatske poruke u Ankari 

Veoma važan segment u diplomatskim aktivnostima ima simbolika, što je bio slučaj i tokom zasedanja u Ankari. Pre svega upada u oči vojna muzika sa ratnom simbolikom koju je svirao vojni orkestar prilikom prijema grčkog predsednika Kirjakosa Micotakisa u Ankari, što je očigledna poruka zbog naelektrisanih odnosa dve države i sve većeg rivalstva u istočnom delu Mediterana. U tom kontekstu ne može biti slučajno što je žena turskog predsednika Erdogana odbila da prihvati poljubac u ruku od strane francuskog predsednika Makrona, ako se zna da je Francuska jedan od glavnih podržavalaca nove alijanse uspostavljene između Kipra, Grčke i Izraela.  

Sa druge strane, Turska je uspela da ostvari svoju nameru da relaksira odnose između nove sirijske vlade i SAD, pa zbog toga ne treba da čudi prisustvo sirijskog predsednika Ahmeda Al Šare na samitu NATO-a u Ankari. Upravo je kao plod ovog susreta proizišla odluka američke administracije da ukine sankcije sirijskom rukovodstvu. Samo je pitanje šta je traženo za uzvrat od američke strane, te da li je možda Tramp obnovio svoje predloge za učešćem sirijskih snaga u razoružanju Hezbolaha u susednom Libanu?   

Nastup američkog predsednika Trampa bio je pun poruka, koje se moraju ozbiljno shvatiti i pažljivo analizirati. U tom duhu, on je opet ponovio pretnje prema Grenlandu i izrazio osude na račun ponašanja Španije, za koju je izjavio da je "užasna" i da treba prekinuti sve trgovinske odnose sa njom. Čini se da sada ove rečenice imaju potpuno drugu funkciju iako su istovetne sa ranijim pretnjama, odnosno da je njihova glavna svrha da "koriguju ponašanje" ostalih saveznika u slučaju ne prihvatanja Trampovog političkog kursa.     

Eventualna vojna saradnja SAD i Turske 

Značajna promena u odnosu na raniju politiku američke administracije ka Turskoj je odluka u vezi ukidanja sankcija koja je donesena tokom samita u Ankari. SAD je te sankcije uvela 2019. godine zbog kupovine ruskih sistema S-400, a uz to je odstranila Tursku iz aranžmana o kupovini aviona F-35.  

FoNeT/AP/Giannis Papanikos, Piroschka Van De Wouw, Tanjug/STRAHINJA ACIMOVIC, Profimedia

Kako se sada ponovo postavilo pitanje eventualne kupovine aviona F-35 od strane turske vlade, za šta je Tramp rekao da će razmisliti, dok je Erdogan izrazio optimizam, ova odluka može da unese nove netrpeljivosti unutar NATO alijanse. Naime, veoma burno su reagovale Grčka, Kipar i Izrael, koje su formirale vojni savez protiv delovanja Turske u tom regionu. Benjamin Netanjahu i ostatak izraelske vlade sada ističu da će to narušiti "nadmoć Izraela" u avijaciji na Bliskom istoku, te je za očekivati da će jevrejski lobi i izraelska vlada predano raditi na sabotiranju ovog aranžmana. U prilog tome, verovatno je otkazivanje posete američkog ministra rata Pita Hegseta Tel Avivu 9. jula, dan nakon NATO samita, u vezi sa negodovanjem izraelskih zvaničnika na vest o prodaji Turskoj aviona F-35.     

Sporazum o partnerstvu između Turske i Velike Britanije 

Sporazum o partnerstvu i saradnji između Velike Britanije i Turske koji je potpisan tokom NATO samita u Ankari, ne treba staviti van konteksta rivalstva koje se stvara u istočnom delu Mediterana. Naime, ovo je odgovor Ankare i Londona na sve bližu saradnju koju je Francuska uspostavila sa Kiprom, Grčkom i Izraelom, kao i na ugovor o raspoređivanju francuskih snaga u dve vojne baze na Kipru.

Iako on još uvek nije javno dostupan, prema nekim izvorima u inostranim listovima sporazum predviđa saradnju u pitanju odbrane, odbrambenih industrija, kao i borbu protiv terorizma i sajber pretnji. Svakako reč je o dogovoru koji je sklopljen, a verovatno i aminovan od strane SAD, da bi se napravila kontra-teža unutar NATO alijanse.    

Obostrani vojni aranžmani Nemačke i SAD 

Na Forumu NATO industrije u Ankari 7. jula potpisan je memorandum o saradnji između američke vojne kompanije Lokhid Martin (Locheed Martin) i nemačkog Rajnmetala (Rheinmetall) o zajedničkoj proizvodnji raketa ATACMS u fabrici ove nemačke firme u Unterlusu u Nemačkoj. Osim toga, dva preduzeća su izdala zajedničko saopštenje kojim potvrđuju nameru da osnuju preduzeće koje će stvoriti evropski centar za proizvodnju ovih raketa, a sve u cilju kako bi se one što pre dostavile članicama NATO saveza, zbog opterećenja njihovih industrija nakon sukoba u Ukrajini i Bliskom istoku.    

Kako je to izjavio kancelar Fridrih Merc u Bundestagu, na marginama samita u Ankari dogovorena je "kupovina američkih raketa Tomahavk" koje će biti raspoređene u Nemačkoj. On je istakao da će time biti "zatvorena strateška rupa u nemačkoj odbrani" i da će njegova vlada raditi na razvoju evropskih vojnih snaga i njihovom raspoređivanju u Evropi.   

Rezolucija država članica   

Tanjug/AP/Alex Brandon

U završnoj rezoluciji 36. samita NATO-a sve države članice su istakle snažnu posvećenost opstanku člana 5. Vašingtonskog ugovora koji govori o kolektivnoj samoodbrani članica. Uz to, naglašeno je da će se one truditi da pruže pomoć ratu koji Ukrajina vodi sa Rusijom na istoku Evrope. Radi ostvarenja tog cilja savezničke NATO zemlje su obećale podršku ukrajinskoj državi u iznosu od 70 milijardi dolara do kraja 2026. godine.  

Zbog odbrane svog vazdušnog prostora pojedine države alijanse su se dogovorile da investiraju u narednih pet godina oko 40 milijardi dolara u razvoj kapaciteta protiv delovanja dronova, naglasio je prvog dana samita generalni sekretar Mark Rute.