U planu izgradnja najvećeg energetskog čvorišta čiste energije na svetu: Devet evropskih zemalja potpisalo sporazum

U govoru u Davosu prošlog meseca, predsednik Donald Tramp kritikovao je “vetroturbine“ nazivajući ih “gubicima“, a zvaničnike zemalja koje ih kupuju “glupim ljudima“. Samo pet dana kasnije, devet evropskih zemalja potpisalo je sporazum o izgradnji ogromnog morskog vetroelektričnog centra na Severnom moru, epicentru kontinentalne naftne i gasne industrije.

Ovaj sporazum, koji nije direktna reakcija na Trampov govor protiv vetroenergije, pruža Evropi ogroman potencijalni dobitak: mogao bi povećati energetsku bezbednost i smanjiti zavisnost kontinenta od američke nafte i gasa u trenutku kada SAD pokazuju da su nestabilan partner.

Evropa je jedna od mnogih ekonomskih sila koje uvoze energiju i sve više posmatra obnovljive izvore kao sinonim za energetsku nezavisnost: Indija brzo povećava proizvodnju solarne energije, dok je Kina u 2024. instalirala više vetro- i solarnih kapaciteta nego što ukupno funkcioniše obnovljive energije u SAD.

SAD stoje u oštroj suprotnosti, oslanjajući se gotovo isključivo na fosilna goriva i pokušavajući da obustave projekte vetra i solarne energije.

“Po pitanju energije, SAD su sada bliže naftnim državama poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Rusije“, rekao je Tajs Van de Graaf, vanredni profesor međunarodne politike na Univerzitetu u Gentu.

Evropski ogroman projekat morskih vetroelektrana biće "najveći centar čiste energije na svetu“, navodi se u zajedničkoj deklaraciji koju su potpisale Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Luksemburg, Holandija, Norveška i Velika Britanija na Samitu Severnog mora održanom u Nemačkoj u januaru.

STEFAN SAUER / AFP / Profimedia

Očekuje se da će projekat proizvesti 100 gigavata energije iz morskih vetroelektrana, dovoljno da se napaja oko 50 miliona domaćinstava,povezane sa zemljama putem podvodnih visokovoltnih kablova. Projekat se predstavlja kao način za izgradnju energetske otpornosti, obezbeđivanje pristupačne električne energije i zaštitu energetske bezbednosti.

Evropa, za razliku od SAD, nema velike rezerve domaćih fosilnih goriva, a domaća proizvodnja opada. Ogromno nalazište gasa u Holandiji je zatvoreno nakon godina izazivanja zemljotresa, dok proizvodnja iz starog naftnog i gasnog bazena Severnog mora opada.

Blok trenutno uvozi skoro 60% svoje energije. “Ovaj nivo zavisnosti predstavlja neku vrstu ranjivosti koju drugi mogu iskoristiti“, rekla je Luiza van Šaik, viša istraživačica u Clingendael institutu, centru za međunarodne odnose sa sedištem u Holandiji.

U proteklih nekoliko godina, druge zemlje su ovu ranjivost intenzivno koristile. Rusija je “zaista koristila gas kao oružje“ protiv Evrope od kada je 2022. napala Ukrajinu, dodala je van Šaik. Kako je Rusija smanjivala isporuke, cene su naglo skočile, podižući račune za energiju i doprinoseći krizi troškova života.

Evropa je brzo delovala da smanji zavisnost od Rusije, ali umesto da diversifikuje izvore, zamenila je zavisnost od Rusije zavisnošću od Sjedinjenih Država, rekla je van Šaik. Skoro 60% evropskog uvoza ukapljenog prirodnog gasa (LNG) u 2025. sada dolazi iz SAD.

Eksplozija uvoza američkog LNG-a koji napaja Evropu bila je važna zamena za ruski gas, ali je takođe izložila blok nestabilnim cenama prirodnog gasa koje rastu kada potražnja poraste.

Niels Christian Vilmann / AFP / Profimedia

“Videli smo mnoge stvarne ekonomske posledice zbog toga što više nemamo jeftin ruski gas, pa smo prešli na LNG, koji je mnogo skuplji“, rekla je Linda Kalčer, osnivačica EU think tanka Strategic Perspectives.

Štaviše, dok je oslanjanje na SAD pre nekoliko godina delovalo kao sigurna opcija, sada sve više deluje rizično pod Trampovom administracijom, koja nije oklevala da koristi svoju ekonomsku moć protiv i neprijatelja i saveznika. Prošlog leta, kada je Tramp pojačao pretnje tarifama, Evropa je obećala da će naredne tri godine kupovati američku naftu, gas i nuklearnu energiju u vrednosti od 250 milijardi dolara godišnje, više od tri puta više nego što trenutno uvozi iz SAD.

U oktobru, Trampova administracija pomogla je da propadnu planovi brodarske industrije za “prvi svetski globalni porez na ugljenik“, a u novembru je objavila strategiju nacionalne bezbednosti koja je oštro kritikovala evropske politike čiste energije i izričito navela da širenje američkog energetskog izvoza „omogućava projiciranje moći“.

Ali pravi “pokretački trenutak“, kako kaže Van de Graf, bio je Trampov zahtev da poseduje Grenland uz kratke strahove da bi mogao razmotriti upotrebu vojne sile da to ostvari. To je bio ogroman udarac za transatlantske odnose.

“SAD primenjuju taktike zastrašivanja“, rekla je Dženifer Morgan, bivša nemačka izaslanica za klimatska pitanja. “Mislim da je to probudilo EU do te mere da sada postaje vrlo zavisna i ranjiva na još jednog lidera“, dodala je.

Čista energija put ka oslobađaju od uticaja SAD

Stručnjaci su za CNN rekli da čista energija nudi put ka oslobađanju od zavisnosti od SAD i ka energetskoj bezbednosti. To je nešto čime kontinent obiluje, od sunčanog juga do vetrovitog severa. Severni more, sa svojim plitkim vodama i vetrovitim klimatskim uslovima, predstavlja “najperspektivnije područje na svetu“ za morske vetroelektrane, rekao je Van de Graf.

Vetroturbine i solarni paneli proizveli su 30% električne energije Evropske unije u 2025. godini, prvi put nadmašivši fosilna goriva. Vetar dominira, proizvodeći prošle godine 19 posto električne energije u EU. “Vi više ne možete da govorite o ovim izvorima energije kao o alternativama; oni su nova kičma našeg snabdevanja električnom energijom“, rekao je Van de Graaf.

Globalno, industrija obnovljive energije suočava se sa izazovima: sirovine i radna snaga su skuplji, nivo investicija je opao, a u SAD Tramp pokušava još bez uspeha da zaustavi projekte vetra, što dodatno narušava poverenje investitora. Ali evropski sporazum o morskim vetroelektranama nada se da će smanjiti troškove zahvaljujući svojoj ogromnoj skali i naglasku na povezivanje zemalja.

“Način na koji Evropa razmišlja o čistoj energiji se promenio. Gde je nekada bilo pitanje klimatske politike, sada je pitanje troškova i politike. Obnovljiva energija je ‘promenila ekonomiju’, promenila je političku ekonomiju”, rekla je Morgan,

Kako se Trampova administracija okreće od čiste energije i udvostručuje ulaganja u fosilna goriva, ona zapravo ubrzava ovaj pokret čiste energije preko Atlantika, rekao je Van de Graf.

“Uprkos svim njegovim govorima, (Tramp) zapravo čini uslugu poslovanju sa obnovljivom energijom”