Bliski istok u plamenu: Mogući novi frontovi u regionu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pažnja čitave svetske javnosti ponovo je usmerena ka dešavanjima u regionu Bliskog istoka i sve većoj eskalaciji konflikta između SAD i Irana. Dok cena nafte po barelu opet premašuje 85 dolara, prema izjavama zvaničnika dve države, čini se da će razmena vatre potrajati još neko vreme.
Ono što brine sve zainteresovane strane i analitičare koji prate dešavanja u region jesu najave zvaničnika i natpisi u štampi koji govore o otvaranju novih frontova.
Dilema u američkom rukovodstvu oko desantnog udara?
Kako je to preneo američki list Vol Strit Žurnal, 15. jula, Tramp planira da proširi vojne operacije u regionu Bliskog istoka. Da li će to biti sprovedeno slanjem novih trupa, kao što je urađeno u toku marta, kako bi se doprinelo daljem jačanju američkih snaga u regionu kojih ima nešto preko 50.000. To svakako nisu ozbiljnije vojne snage za neku vrstu kopnene invazije većih razmera na Iran, ali je vrlo moguće da u Pentagonu razmišljaju da izvrše neki amfibijski desantni udar na položaje iranske vojske i Revolucionarne garde na ulasku u Ormuški moreuz. Nešto je Tramp već nagovestio u izjavi za Fox news koju je dao u utorak 14. jula. Tada je izjavio kako je naredio vojsci da izbegava udare na naftna postrojenja prilikom udara na ostrvo Harg (centar 90% iranskog izvoza nafte), ali je ostavio otvorenu mogućnost zauzimanja ostrva, iako mu ona deluje kao malo verovatna u ovom trenutku.
K.C. Alfred/The San Diego Union-Tribune via AP
Ako pogledamo gde je skoncentrisana većina američkih udara u prethodnih nekoliko dana, osim gađanja pojedinih ciljeva u unutrašnjosti, pretežno su pogođeni gradovi u priobalnom delu naročito oko Ormuškog moreuza (Bandar Abas, Sirik, ostrva Kešm i Harg, grad Bušer u Persijskom zalivu, kao i priobalni deo zemlje blizu granice sa Kuvajtom). Kako je to poznato vojnim stručnjacima, koncentrisano bombardovanje položaja obično ide pre nekog kopnenog ili desantnog udara. No međutim, ostaje veliko pitanje da li će se američka vojska odlučiti na takav korak ako se ima u vidu kolika bi cena mogla da se plati u broju ljudskih života i uništenoj tehnici tokom te operacije. Iran ima veoma opasne krstareće rakete klase Paveh koje mogu da komuniciraju tokom leta radi efikasnog uništenja ciljeva, a uz to njegova vojska je višestruko brojnija od američke.
Iran preti zatvaranjem Bab el Mandeba
Dok američki razarači neuspešno pokušavaju da omoguće prolazak transportnih brodova kroz Ormuz, iz Teherana je stigla nova pretnja. U saopštenju koje je iznela Iranska Revolucionarna garda 14. jula preneta je ozbiljna poruka da će biti zatvoren Bab el Mandeb za plovidbu brodova pod zastavom SAD i njenih saveznika. Kako je to preneo Rojters, navodno je došlo do razgovora iranskih zvaničnika sa predstavnicima Huta u Jemenu, koji kontrolišu teritoriju uz moreuz. Prema tom izvoru, navodno je postignut sporazum da Huti blokiraju moreuz ako SAD nastavi da gađa energetsku infrastrukturu u Iranu.
Moises Sandoval/Armada de EEUU vía AP
Ono što može da pogoduje ovoj nameri iranskih rukovodioca jesu nedavni sukobi između Huta i Saudijske Arabije, jer je upravo Bab el Mandeb jedna od glavnih izvoznih ruta za saudijsku naftu čime bi Huti izvršili dodatni pritisak na svog neprijatelja. Takođe, moreuz kontroliše od 12 do 15 % svetske trgovine i otprilike isto toliko procenta trgovine naftom, što bi moglo da dodatno podigne cene ovog energenta do neverovatnih 200 dolara po barelu, ocenio je jedan iranski mediji. Uz to, on bi svakako doveo do kolapsa krhke ekonomije Egipta koja zavisi od naplate prolaska kroz Suecki kanal, čime bi bili podstaknuti unutrašnji neredi u toj zemlji.
Gađanje ciljeva u Iraku, Jordanu i zalivskim zemljama
Iran je u prethodnih nekoliko dana pogodio baze Al Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, komandu Pete američke flote i vazduhoplovnu bazu šeik Isa u Bahreinu, bazu Ali Al Salem u Kuvajtu, kao i vazduhoplovnu bazu princ Hasan u Jordanu. Prema prvim izveštajima izgleda je na ovim mestima pričinjena poprilična materijalna šteta, ali za sada ostaje nejasno šta je tačno pogođeno.
Povezane vesti
Ono što brine sve zainteresovane strane jeste gađanje američkog konzulata u Erbilu (Irak) samo dan nakon što je novi irački premijer Ali Al Zaidi bio u poseti Vašingtonu. To je svakako poruka iz Teherana jer je Al Zaidi došao na mesto premijera nakon američkog odobravanja, jer SAD nisu htele da prihvate ponovni dolazak Nurija El Malikija na čelo iračke vlade, jer je viđen kao čovek koji je blizak Iranu.
Dilema između rata i Memoranduma o razumevanju u Iranu
Izveštaj američkog Instituta za istraživanje rata od 13. jula sugeriše da se iranski predsednik Pezeškijan jako plaši efekata nove američke blokade iranskih luka i pogoršavanja ekonomske situacije u zemlji. Iz tog razloga on je navodno tražio od ajatolaha Modžtabe Hamneija da prihvati Memorandum o razumevanju, što bi značilo povratak pregovaračkom stolu i diplomatskom rešenju. Sa druge strane, novi iranski vođa je zabrinut da će njegova zemlja ostati bez kontrole nad moreuzom koji joj garantuje vršenje pritiska na suprotnu stranu. Nikako nije slučajno što je glavni savetnik ajatolaha Hamneija, Mohsen Rezai, nedavno izjavio da je Ormuski moreuz „važniji od desetina nuklearnih bombi“, te da će njegova zemlja braniti taj prolaz.
Middle East Images/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Deluje da su članovi iranskog parlamenta-Medžlisa razrešili svaku dilemu oko pitanja da li pristati na pregovore ili se okrenuti ratnim dejstvima. Njih 180 od 290 članova, je potpisalo zajedničku izjavu kojom traži raskidanje Memoranduma o razumevanju koji je označen kao „mrtav“ zbog stalnog napada SAD. Ova inicijativa ostavila je snažan uticaj i na portparola iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bageija, koji je u svetskoj javnosti viđen kao član umerenije struje koja se zalaže za pregovore.
Zato ne treba da čudi što je Bagei danas, 16. jula, izdao saopštenje u kom ukazuje da „Iran trenutno nema planove za pregovore i da je njegov fokus na odbrani zemlje“. Ovo je očigledna poruka američkoj strani i izjavi koju je uputio američki predsednik Donald Tramp pre tri dana, da „misli da je i dalje moguće postići dogovor sa Iranom“.
Komentari (0)