Napeta poseta: Netanjahu i Tramp se sreću usred dubokih nesuglasica - šta očekivati?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu dolazi u osmu posetu Sjedinjenim Američkim Državama od dolaska američkog predsednika Donalda Trampa na vlast u januaru 2025. godine. Ono što karakteriše sadašnji trenutak u odnosima između Tel Aviva i Vašingtona jeste ozbiljno narušavanje istih zbog brojnih nesuglasica koje su postale sve evidentnije u poslednjih pola godine, naročito od početka napada na Iran 28. februara ove godine. Na osnovu dosadašnjih analiza odnosa već sada se može naslutiti šta će biti teme razgovora dvojice državnika i na šta će ko insistirati tokom susreta. 

Naime, brojni svetski mediji prenosili su vesti da je Bela kuća u toku jula meseca ignorisala brojne zahteve izraelskog premijera u vezi njegovog dolaska u Vašington, zbog ozbiljnog zaoštravanja odnosa. Sahrana republikanskog senatora Lindzija Grejema, jednog od Trampovih najbližih savetnika i velikog prijatelja Izraela, svakako je povod sa se ovi odnosi poprave i relaksiraju. Ako se pogleda poslednji Netanjahuov odlazak u Vašington 11. februara ove godine, uočava se da vlada potpuno drugačija atmosfera kod obe strane, posebno ako se ima u vidu činjenica da se nisu ostvarile stravične predikcije izraelskog premijera koje je tada izneo.   

Nesuglasice oko daljih akcija prema Iranu 

Ono što šalje određenu političku poruku jeste činjenica da je Netanjahu tajno poleteo za Vašington sa vojnog aerodroma Nevatim u pustinji Negev, umesto sa civilnog Ben Gurion u ponedeljak 27. jula. Kancelarija izraelskog premijera nije pružila objašnjenje zbog ovakvog koraka, a jedine informacije preneo je Kanal 12 da je reč o bezbednosnim problemima i pretnjama od strane Irana zbog kojih je izmenjena lokacija. Pre samog poletanja, Netanjahu je naglasio da će jedna od glavnih tema razgovora sa Trampom biti Iran, te da se oko tog pitanja "u ovim složenim vremenima mora delovati sa velikom odlučnošću i velikom mudrošću".  

Vrlo je važno naglasiti da je izraelska vlada na dugoj sednici od skoro šest sati koja je održana prethodnog ponedeljka, 20. jula, donela odluku da interesi zemlje ne nalažu učešće u vojnim operacijama protiv Irana. No međutim, sama dužina trajanja zasedanja govori da je ono bilo veoma burno i napeto, uz verovatno protivljenje radikalnih članova kabineta. Takođe, vrlo je čudna i odluka da se ne učestvuje u američkim napadima na Iran, ako se ima u vidu činjenica da je izraelska politička elita već duže insistirala kod vlade SAD da izvrši napade i onda kada je američka administracija želela pregovore.  

Uz to, izraelska vlada je tada objavila da će učestvovati u napadima na Iran samo ako dobije zvanični zahtev sa američke strane. Za sada nije jasno strateško opredeljenje SAD oko ovog pitanja, pošto je Pentagon obustavio napade na Iran nakon 13 dana bombardovanja. Svakako ostaje veliko pitanje da li će Izrael tražiti nastavak napada i zajedničku akciju sa SAD, ako se zna da se izbori u toj zemlji održavaju 27. oktobra, tačno tri meseca od Netanjahuovog putovanja. Sve ankete govore da će njegova koalicija izgubiti izbornu trku, a dalje vođenje rata bi samo pogoršalo izborni rezultat.  

Izraelski premijer je istakao da "kreće u ovu misiju sa jednim jasnim ciljem", a to je da osigura "bezbednost, snagu i budućnost države Izrael". Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi šta ova diplomatska poruka znači do detalja, može se naslutiti da će Netanjahu snažno insistirati kod Trampa da tokom pregovora sa vladom u Teheranu obezbedi demontažu iranskog nuklearnog programa, kao i uklanjanje 440 kilograma obogaćenog uranijuma iz Irana. Za sada se govori da se taj materijal čuva unutar planine Pikaks, koja se nalazi na oko 1,5 kilometara od iranskog postrojenja Natanz. Na tu pretpostavku navode satelitski snimci koji govore da su iranske vlasti obnovile veliki deo ulaza u podzemne tunele, ali je vrlo moguće da se obogaćeni uranijum nalazi i na nekom drugom mestu. 

Spor oko moguće prodaje aviona F-35 Turskoj 

U svetskog javnosti se od samita NATO-a u Ankari početkom jula dosta piše o najavi američkog predsednika Trampa da će razmotriti prodaju aviona F-35 Turskoj. Takva izjava izazvala je lavinu nezadovoljstva u Izraelu, i kod predstavnika vladajuće većine, ali i kod većine članova opozicije. Iako je na pitanje novinara o toj temi Tramp nedavno ukazao da mu niko neće određivati šta da radi, deluje sasvim izvesno da će Netanjahu vršiti pritisak da se odustane od takve politike kako se ne bi ugrozila nadmoć izraelske avijacije na Bliskom istoku.  

Neslaganje oko pitanja Libana i Sirije, ustupak oko Gaze 

Da bi uopšte došlo do ove posete izgleda je Netanjahu napravio ustupak oko pitanja Gaze kako bi se rasporedile "Izvršne snage bezbednosti", preneo je izraelski Kanal 12. Isti izvor napominje da je akcija sprovedena zajedno sa izraelskim ambasadorom u SAD Jehileom Lajterom i savetnicima američkog predsednika, te da je to "gest prema Trampu" kako bi Bela kuća promenila stav o neprihvatanju posete izraelskog premijera. Zato je njegova vlada dan pre odlaska u Vašington odobrila ulazak 200 vojnika u oblasti Rafe, na jugu pojasa Gaze. 

Ono što je bilo vrlo nepovoljno primljeno u Tel Avivu jeste Trampov zahtev izraelskoj vladi da se povuče sa teritorija Sirije i Libana, a koji je usledio nakon njegovog susreta sa predsednikom Libana Džozefom Aunom u Vašingtonu sredinom jula meseca. Deluje malo verovatno da će se izraelska vojska povući odmah sa teritorija južne Sirije, a naročito sa Golanske visoravni odakle potpuno kontroliše situaciju i drži "u šahu" prestonicu Damask. Takođe, ne treba očekivati ni potpuno izraelsko povlačenje iz južnog Libana, jer nije došlo do razoružavanja Hezbolaha, pa ono može biti samo delimično nakon pritiska Trampa.  

Nezadovoljstvo u Izraelu zbog nuklearnog sporazuma Saudijske Arabije i SAD 

Članovi izraelske političke elite vrlo su negativno reagovali na vesti o sporazumu 123 o civilnoj nuklearnoj energiji koji je postignut 22. jula između SAD i Saudijske Arabije. Iako sam Netanjahu i članovi njegovog kabineta nisu direktno komentarisali sporazum, jedan od vođa izraelske opozicije i bivši premijer Naftali Benet je ukazao da je dogovor "strateški neuspeh koji ugrožava bezbednost Izraela".

Slično je reagovao i njegov opozicioni kolega i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman, ističući da će civilni nuklearni program Saudijske Arabije "dovesti do lude trke u naoružanju širom Bliskog istoka", te da treba lobirati kod predstavnika američkog Kongresa kako takav ugovor ne bi bio odobren. Iz tih razloga, iako ove poruke ne dolaze od zvaničnika vlade, može se pretpostaviti da će Netanjahu pokušati da ukaže na sve rizike koje donosi civilni nuklearni program Saudijske Arabije, naročito nakon što je Vašington uslovio ratifikaciju ugovora u Kongresu pristankom Rijada da normalizuje odnose sa Izraelom.