Kako je nastao i šta je značio START 1? 35 godina od sporazuma koji je uklonio 80 odsto nuklearnog arsenala
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pre 35 godina američki predsednik Džordž Buš Stariji i sovjetski lider Mihail Gorbačov potpisali su sporazum START 1 o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja. Dokumentom od više od 700 stranica uklonjeno je oko 80 odsto tadašnjeg ukupnog nuklearnog arsenala dve supersile. Sporazum je istekao 2009. godine, a pitanje koje se danas nameće je gde je ta vizija u eri sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, i da li je Lisabonski protokol bio istorijska greška za Ukrajinu?
O istoriji, značenju i aktuelnosti sporazuma za Euronews Srbija govorio je istoričar i urednik emisije "Povijest četvrtkom" Dario Špelić. Špelić je objasnio dugu predistoriju od SALT pregovora, mehanizme kontrole i nepoverenja, razloge zbog kojih su se bivše sovjetske republike odrekle nuklearnog oružja, kao i zašto se arhitektura ograničavanja arsenala i dalje, uprkos napetostima, u osnovi održava.
Od SALT-a do START-a: Zašto su supersile odlučile da smanje arsenal
Špelić podseća da START nije nastao iznenada.
"Start ima svoju istoriju. On počinje 1982. godine dok se Sovjetski Savez činio jak poput Himalaja... Ronald Regan 1982. prvi zapravo ponovo pokreće ideju razgovora o koliko-toliko dovođenju nuklearnog arsenala dve supersile pod nekakvu kontrolu. Sve to ima, naravno, i svoju dublju istoriju, a to su takozvani SALT razgovori", kaže Špelić.
AP/Mark Schiefelbein, Alexander Zemlianichenko, Volodymyr Horbovyy/Alamy /Profimedia
Dok je SALT ograničavao broj sistema, START je išao korak dalje – ka stvarnom smanjenju.
"START znači Strategic arms reduction talks, a SALT - Strategic arms limitation talks. Upravo ga SALT, koji je počeo još u doba Niksona i Brežnjava 1969. godine, u suštini ograničava. Regan razgovara, između ostalog, i o smanjenju. E sad, zašto? Razlozi su strašno jednostavni. Prvo, svi su svesni koliko je razorno to oružje. S druge strane, to oružje je mnogo skupo. Vi da biste održavali takozvanu stratešku trijadu, raspoređenerakete na kopnu, u podmornicama i na strateškim bombarderima, to grozno košta. A još više košta održavanje tog oružja, jer nuklearno oružje nije večno", kaže Špelić.
Pregovori su se ubrzali dolaskom Mihaila Gorbačova, a dokument od više od 700 stranica detaljno je regulisao brojanje, verifikaciju i uništavanje.
Povezane vesti
Nepoverenje i rigorozna kontrola
Nivo kontrole bio je izuzetno visok.
"Stvari su previše ozbiljne, s previše začkoljica da biste vi to ostavili nedorečeno. Reč je o nuklearnom oružju, o nizu načina na koje vas to nuklearno oružje može ubiti. O tome gde je ono raspoređeno, kako je raspoređeno, kako vi brojite koliko njega ima", kaže Špelić.
AP/Vahid Salemi
Špelić navodi primer uništavanja bombardera B-52.
"Oni su svi koji su bili višak prema tom sporazumu Start odvedeni u Arizonu pa posebnom mašinom svaki B-52 bio razrezan na 4 komada I onda su ti avioni 3 meseca ostavljeni u pustinji da bi ih sateliti Sovjetskog Saveza mogli snimiti i uveriti se da su ti bombarderi uništeni", kaže on.
Takav nivo detalja i prisustva inspektora, kaže, bio je neophodan da bi se sprečila sumnja koja bi vratila supersile u stanje visoke napetosti.
Raspad SSSR-a, četiri nuklearne sile i Lisabonski protokol
Raspadom Sovjetskog Saveza 1991. umesto jedne nuklearne sile nastale su praktično četiri: Rusija, Kazahstan, Belorusija i Ukrajina. I Vašington i Moskva imali su zajednički interes da se broj ograniči.
"Celokupni međunarodni sistem funkcioniše tako da se broj nuklearnih sila što je moguće više ograniči. Ideja da vi nakon raspada Sovjetskog Saveza umesto jedne nuklearne sile dobijete četiri, vama je zapravo bilo u interesu, i Rusiji i SAD-u, a reći ćemo i praktično ostatku sveta, da se broj nuklearnih sila ograniči", kaže Špelić.
pexels
Povezane vesti
Na pitanje da li je odricanje Ukrajine od nuklearnog oružja bilo greška, Špelić odgovara da odgovor nije lak.
"Nakon bitke svi su generali pametni. Godine 1994., kad se taj ključni sporazum postigao, nije niko razmišljao o tome da bi Ukrajina, Kazahstan ili Belorusija ostale nuklearne sile. Ideja je jednostavno bila ograničiti broj nuklearnih sila na ovome svetu, jer ako povećavate broj nuklearnih sila, vi u svet unosite jedan element nesigurnosti s kojim teško da ovaj svet može živeti", kaže on.
Žilavost dogovora i lekcije za danas
Uprkos ratovima, aneksijama i napetostima, osnovni sporazumi o smanjenju arsenala uglavnom su poštovani, čak i kada nisu bili ratifikovani.
"START je neverovatno žilav. Da li ga vi ratifikovali ili ne, ti su se dogovori uvek poštovali. Koliko god da vi imali napetosti između dve sile, taj temeljni sporazum koji ograničava i nadzire nuklearno oružje se još uvek u svojim opštim crtama održava", kaže on.
profimedia
Špelić zaključuje da su za smanjenje nuklearnog oružja potrebni i strah i pragmatizam.
"Ronald Regan je imao jedan veliki strah od toga da će svet završiti u nuklearnom ratu, a Mihail Gorbačov je takođe imao taj strah, ali na to dolazi i onaj temeljni rezon, čista računica. Sve to užasno košta. Ta kombinacija s jedne strane straha i jedan zdravi razum koji kaže da ne treba bankrotirati država da biste vi imali gomilu nuklearnih projektila su temelj START-a i SALT-a", kaže Špelić.
Dario Špelić poručuje da se nada da će i u budućnosti u Vašingtonu i Moskvi biti lidera svesnih opasnosti nuklearnog oružja i spremnih da nastave njegovo smanjivanje, a ne povećavanje.
Komentari (0)