Bliski istok na ivici totalnog rata: Eskalacija bez presedana, američki F-35 na meti, a region okreće leđa Vašingtonu

Iako je delovalo da će posle obustave američkih napada na Iran diplomatija dobiti primat u odnosu na dalju eskalaciju sukoba, poslednji događaji pokazuju da rat ide u pravcu širenja jer se u njega uključuje sve veći broj aktera. Ono što treba da brine sve regionalne aktere i zainteresovane strane u sukobu jeste širenje rata na teritorije koje nisu bile zahvaćene istim, naročito na Saudijsku Arabiju i Irak. Čak je jedan iranski dron pogodio američki tanker za gas blizu luke Damijete u Egiptu 29. jula.

Razmena vatre između SAD i Irana

Iranske oružane snage izvršile su napad na vazdušnu bazu Muvafak Salti u Jordanu u trenutku dok je trajala obustava američkih napada nakon 13 učestalog granatiranja položaja širom Irana. Mnogi analitičari ovakav korak iranske strane tumače kao odgovor na pretnje koje su iznesene od strane američkih zvaničnika, kao i na moguće najave novih napada tokom komemoracije i susreta koji su pratili sahranu republikanskog senatora Lidzija Grejema u Vašingtonu. Naravno, Tramp je odmah ukazao da će ih "udariti do smrti" i da će Iran "dobiti batine", zbog pokušaja "da nas pogode sa pet raketa".

Ono što je naročito interesantno u vezi iranskih udara na Jordan, jeste tvrdnja njihovih zvaničnika da su tada navodno pogođena tri američka aviona F-35, dok je još toliko oštećeno. Takve navode je teško proveriti u ovom trenutku, a i da se to zaista desilo teško bi bilo poverovati da je američka strana spremna da prizna bilo kakav gubitak, obzirom na dosadašnju politiku nepriznavanja gubitaka u ratu. CENTCOM se odmah oglasio da su presretnute sve rakete, ali ono što budi sumnju jesu satelitski snimci koji su se pojavili na telegram kanalima iz baze Muvafak Salti, gde se vide požari pored hangara gde se čuvaju vojni avioni.

Američke snage u regionu brzo su uzvratile u noći 29. na 30. jul gađajući položaje u Ormuskom moreuzu (ostrvo Kešm, Bandar Abas), gradove uz granicu sa Irakom (Ahvaz, Horamšahr), kao i Bušer u Persijskom zalivu. Na odgovor iranske strane nije se dugo čekalo, pa su u noći 30. na 31. jul izvršeni napadi dronovima na američku bazu "Šejh Isa" u Bahreinu, gađanjem vojne infrastrukture. Uz to, nekoliko tankera u Ormuskom moreuzu je napadnuto 31. jula, dok je deo primoran da se vrati u luke.

Glasine o "Kuperovom planu" bombardovanja Irana

Kako prenosi Volstrit Žurnal, američko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom razmatra novu seriju vazdušnih napada visokog intenziteta na položaje širom Irana radi uništenja njihovih vojnih i infrastrukturnih kapaciteta. Prema tim vestima, plan je predstavio admiral Bred Kuper, komandant CENTCOM-a, sa namerom da onemogući dalje gađanje iranskim raketama po američkim bazama.

Ono što upada u oči jeste da se ova vest kosi sa dosadašnjim objavama pojedinih američkih listova. Tako je nedavno portal Aksios preneo da se Kuper zalaže za obustavljanje kampanje protiv Irana jer je ona dostigla "granice svoje efikasnosti". Logični razlog za dalju eskalaciju može biti primoravanje iranskih zvaničnika na pregovore zbog nedostatka raketa za presretače THAAD i Patriot koji su na rekordno niskom nivou prema nekim izveštajima. Drugi razlog mogu biti pojačani efekti ekonomske krize na američku privredu koji štete rejtingu Republikanske partije pred novembarske izbore.

Glasine o sporazumu za nabavku raketa iz Kine

Svetski poznati list Rojters javlja kako je potpisan sporazum o isporuci kineskih PVO raketa Iranu u vrednosti od 60 do 70 miliona evra. Prema tom dogovoru iranske vlasti bi trebalo da prime od 300 do 400 jedinica raketa QW-12 i FN-16 MANPADS, kratkog dometa (od 6 do 8 km). Osnovna karakteristika ovih raketa je gađanje ciljeva u vazduhu na malim visinama, što ukazuje da se iransko rukovodstvo preventivno priprema za eventualni desantni udar ili novu seriju avio napada na njihove položaje od strane SAD. Neki vojni eksperti veruju da se kineska pomoć iranskoj vojsci ogleda u navođenju iranskih dronova putem kineskih satelita, kao i u slanju slika detaljnih položaja američkih snaga u regionu.

Dilema u iranskom rukovodstvu i neslaganje sa Omanom o prolasku kroz Ormuz

Za razliku od nekih prethodnih, izveštaj američkog Instituta za istraživanje rata koji je nedavno objavljen govori da se unutar iranskog verskog i političkog rukovodstva formiralo tri struje. Prvu od njih čine ministar spoljnih poslova Abas Arakči, predsednik Masud Pezeškijan i predsednik parlamenta-Medžlisa Muhamed Galibaf. Te vesti govore da je ona raspoložena za pregovore sa američkom stranom i kompromisno rešenje.

Drugu grupu čine krugovi oko Revolucionarne garde na čelu sa njenim komandantom Ahmadom Vahidijem. Ono što je zajedničko za ove dve grupe jeste što obe žele kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ali se ne slažu oko ciljeva i načina na koji to postići. Treću grupu "Pajdari front" čine radikalni krugovi koji ne podržavaju nikakve razgovore sa američkom stranom, a predvodi ih Said Džalili, savetnik ajatolaha Modžtabe Hamneija. Nije nemoguće pretpostaviti da je njima prišao i ajatolah Alireza Arafi čiji su stavovi bili bliski ovakvoj politici.

Neraspoloženje u zalivskim državama prema SAD

Nesposobnost američke strane da garantuje bezbednost zalivskih monarhija kulminirala je nakon najnovije eskalacije i razmene vatre sa Iranom. Kako to prenosi Njujork Tajms, oko 300 članova javnog, političkog i akademskog života u Jordanu potpisalo je peticiju kojom traži povlačenje američkih snaga sa teritorije njihove zemlje. Uz to, 30. jula izbio je oštar sukob u skupštini Kuvajta jer je u toku parlamentarne debate otkriveno da su "američke snage dobile ovlašćenje da koriste teritoriju" te države za napad na Iran. Ove činjenice samo govore da su tačni pređašnji natpisi u svetskim listovima o rastu nepoverenja prema SAD u zalivskim zemljama.

Sukobi Saudijske Arabije i SAD sa iračkim milicijama i Hutima u Jemenu

Kao odgovor na gađanje položaja i objekata saudijske državne naftne kompanije „Aramco“ od strane Huta iz Jemena i šitskih milicija iz Iraka, vojne snage Saudijske Arabije i SAD izvršile su napade širom Iraka 29. jula. Napadnuti su gradovi Niniva, Kirkuk i Amerli na severu zemlje, Basra na jugu, Krabala i Babil u centralnom delu blizu prestonice Bagdada, kao i mesta duž granice sa Iranom. To su uglavnom glavna uporišta šitskih milicija, a prve vesti govore da je stradalo više oko 15 pripadnika ovih militantnih organizacija.