Kraj drame oko Grenlanda: Tramp odustao od "otimanja", pa dobio trajnu kontrolu nad ostrvom - šta to znači?

Predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Američke Države postigle sporazum sa Danskom i Grenlandom koji Vašingtonu daje "trajnu kontrolu" nad bezbednošću ove arktičke teritorije - i to samo nekoliko meseci nakon što je pretio nasilnim preuzimanjem Grenlanda.

Predsednikovi raniji zahtevi da se Grenland stavi pod američku kontrolu naišli su na oštro protivljenje NATO saveznika, budući da je Danska deo ovog vojnog bloka. Tramp je tada odbacio kritike, ističući da je ovo ostrvo od ključne važnosti za odbranu i eksploataciju rudnih bogatstava.

"Sjedinjene Američke Države su sklopile Sporazum sa Kraljevinom Danskom i Grenlandom, koji SAD daje trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim ostalim potrebama na Grenlandu, u potpunosti rešavajući SVE naše brojne američke brige. Ovo Sjedinjene Države neće koštati NIŠTA!", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social, nazivajući ovaj dogovor "sporazumom beskonačnog trajanja".

Trampova najava znači da Grenland formalno ostaje pod danskom kontrolom, a objavljena je pre nego što je zvanični tekst sporazuma pušten u javnost. Ostaje nejasno u kojoj meri se ovaj dogovor razlikuje od postojećeg pakta između SAD i Danske iz 1951. godine, koji je već omogućavao široko američko vojno prisustvo na ostrvu.

Uprkos tome, Tramp je ovaj dogovor predstavio kao veliku pobedu, u susret kongresnim izborima i dok se na domaćem terenu suočava sa osudama zbog tekućeg sukoba sa Iranom.

"Od sada, nijedan američki protivnik NIKADA neće moći da ima bazu na Grenlandu, vojno prisustvo, niti da realizuje osetljive investicije, bez našeg izričitog pismenog odobrenja", dodao je američki predsednik.

On je najavio da će SAD "odmah započeti" sa izgradnjom svog "velikog vojnog prisustva" i da će raditi sa narodom Grenlanda na "njegovom razvoju i izgradnji".

Inače, SAD upravljaju Svemirskom bazom Pitufik na severozapadu Grenlanda još od potpisivanja Sporazuma o odbrani 1951. godine. Ova vojna baza služi kao podrška u ranom upozoravanju na raketne napade, raketnoj odbrani i svemirskom nadzoru za potrebe SAD i NATO-a.

Potvrđujući uspeh pregovora, kabinet danske premijerke saopštio je da se očekuje da Sjedinjene Države, Grenland i Danska potpišu sporazum o "ojačanoj bezbednosti na Arktiku i u severnoatlantskom području" sledeće nedelje na zasedanju Generalne skupštine UN.

"Drago mi je što ćemo uskoro ozvaničiti sjajan sporazum za Grenland, Kraljevinu Dansku i Sjedinjene Države", rekla je premijerka Mete Frederiksen, naglasivši da će dogovor biti "odličan i za NATO i za Evropu."

Ona je dodala da sporazum "priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine, kao i pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje."

Portparol NATO-a obećao je kontinuiranu podršku Alijanse u jačanju bezbednosti Arktika – teritorije koja se smatra suštinski važnom za kolektivnu bezbednost saveza – poručivši da će dogovor "pomoći unapređenju bezbednosti, stabilnosti i saradnje u ovom vitalnom regionu".

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen ocenio je da "sporazum priznaje interese Grenlanda i naše mesto u međunarodnoj saradnji", uz zaključak da je donet "na obostranu korist".

Potpisani dokument će, međutim, morati da prođe kroz parlamentarne procedure u Danskoj i na Grenlandu.

Zabranjen pristup protivnicima SAD

AI generisana fotografija

Jedan američki zvaničnik potvrdio je da sporazum uključuje "trajni pristup, pravo na izgradnju baza i prelete" za američku vojsku na ostrvu.

On je napomenuo da bi, "prema prethodnom statusu kvo, bilo kojoj zemlji, uključujući i protivnike, moglo biti dozvoljeno da izgradi vojnu bazu ili pošalje trupe na Grenland", dodajući da novi dogovor uspostavlja "neophodne mehanizme za sprečavanje investicija u osetljive sektore".

Ovo se pre svega odnosi na Rusiju, koja već decenijama širi svoje vojne kapacitete na Arktiku, ali i Kinu, koja pokušava da produbi svoje ekonomsko i strateško prisustvo u tom regionu.

Državni sekretar SAD Marko Rubio naveo je u saopštenju da sporazum "trajno i u potpunosti rešava američku zabrinutost za nacionalnu bezbednost na Grenlandu".

Početkom godine, Tramp je više puta insistirao na važnosti da Sjedinjene Države, radi nacionalne bezbednosti, preuzmu potpunu kontrolu nad Grenlandom, ali je rasprava o tome prethodnih meseci utihnula. Njegove uzastopne izjave i pretnje izazvale su pravu diplomatsku krizu unutar NATO saveza i paniku da se pretnja što pre otkloni.

U januaru, nakon sastanka danskih i grenlandskih zvaničnika sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i Rubijom, formirana je "radna grupa na visokom nivou kako bi se pronašao zajednički put", u jeku diplomatskih varnica oko suvereniteta ostrva. Pitanje je potom nestalo iz očiju javnosti, prvenstveno zbog činjenice da su se SAD uplele u niz drugih svetskih kriza.