Trampov drugi deo mandata pod znakom pitanja: Hoće li predsednik SAD izgubiti kontrolu nad Kongresom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki birači danas izlaze na međuizbore na kojima će odlučivati o sastavu Kongresa, ali i o političkom pravcu zemlje u drugoj polovini mandata predsednika Donalda Trampa. Na glasanju se bira svih 435 članova Predstavničkog doma, trećina Senata, kao i guverneri u 36 saveznih država.
Prema predizbornim anketama i procenama političkih analitičara, Demokrate imaju mogućnost da osvoje većinu u Predstavničkom domu, dok je borba za kontrolu nad Senatom znatno neizvesnija. Posebno se prati desetak saveznih država u kojima bi rezultati mogli da odluče o odnosu snaga u gornjem domu Kongresa.
Kako izveštava dopisnica Euronews Srbija iz Vašingtona Nataša Đulić Banović, čak i najopreznije prognoze ukazuju na mogućnost značajnog napretka Demokratske stranke. Prema tim procenama, Demokrate bi mogle da osvoje najmanje 20 mesta više u Predstavničkom domu i tri mesta u Senatu.
Međuizbori kao test Trampove politike
Međuizbori tradicionalno predstavljaju svojevrsni referendum o radu aktuelnog predsednika i njegove administracije. Istorijski gledano, stranka čiji je kandidat u Beloj kući najčešće gubi deo podrške na izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata.
Prema rečima dopisnice iz Vašingtona, od Drugog svetskog rata samo su dva puta zabeleženi slučajevi u kojima je stranka aktuelnog predsednika ostvarila napredak na međuizborima.
Donald Tramp je i sam ove izbore predstavio kao glasanje o svom radu, pozivajući pristalice da izađu na birališta. Ipak, politička situacija nije jednostavna, jer deo birača, osim nezadovoljstva republikancima, nema posebno pozitivno mišljenje ni o Demokratama.
Zbog toga bi lična popularnost kandidata, njihova kampanja i sposobnost da mobilišu birače mogli da imaju značajnu ulogu, posebno u državama u kojima se očekuje neizvestan rezultat.
Teksas u centru pažnje zbog trke za Senat
Jedna od država koja privlači posebnu pažnju jeste Teksas, tradicionalno republikansko uporište. Prema predizbornim procenama, postoji mogućnost da Demokrate upravo u toj državi osvoje senatorsko mesto, što bi predstavljalo značajnu promenu u političkom odnosu snaga.
Demokratski kandidat za senatora u Teksasu Džejms Talariko izjavio je da njegova kampanja trpi snažne finansijske pritiske velikih donatora i političkih akcionih komiteta.
Gemini (Google AI)
Prema njegovim tvrdnjama, više od 300 miliona dolara potrošeno je u pokušaju da se zaustavi njegova kandidatura, što je ocenio kao rekordnu sumu u jednoj trci za Senat.
Sa druge strane, Tramp je poručio da republikanci mogu da ostvare ubedljivu pobedu ukoliko njegove pristalice u velikom broju izađu na glasanje.
Već glasalo 57 miliona Amerikanaca
Veliki značaj na ovim izborima imaće i izlaznost. Prema podacima koje je iz Vašingtona prenela dopisnica, pre zvaničnog izbornog dana glasalo je oko 57 miliona Amerikanaca, što predstavlja približno 30 odsto birača.
Očekuje se da će najveća pažnja biti usmerena na države u kojima se vodi tesna trka za mesta u Senatu, gde bi veća izlaznost mogla da utiče na konačan ishod.
Šta bi promena većine značila za Trampa?
Eventualno preuzimanje većine u Kongresu od strane Demokrata značajno bi promenilo politički položaj Donalda Trampa u drugom delu mandata.
Kontrola nad Senatom omogućila bi Demokratama veći uticaj na budžetska pitanja i važna imenovanja, uključujući članove administracije i ambasadore. Većina u Predstavničkom domu, sa druge strane, donela bi im značajnu ulogu u zakonodavnom procesu i nadzoru rada administracije.
Ipak, čak i u slučaju gubitka kongresne većine, Tramp bi zadržao značajna ovlašćenja u oblasti spoljne politike.
Kako ocenjuju pojedini američki mediji, postoji mogućnost da administracija pokuša da nastavi sprovođenje svojih prioriteta i bez podrške Kongresa, koristeći mehanizme izvršne vlasti.
Ishod izbora zato sa posebnom pažnjom prate i evropski saveznici SAD, koji strahuju da bi Tramp u drugom delu mandata mogao još snažnije da se usmeri na spoljnu politiku, što bi moglo da utiče i na odnose Vašingtona sa NATO-om.
Rezultati međuizbora pokazaće koliko je američko biračko telo zadovoljno dosadašnjim radom predsednika i kakav će prostor Tramp imati za sprovođenje svoje politike u naredne dve godine.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)