EU nudi Kanadi partnerstvo kakvo još ne postoji: Kako bi izgledalo "pridruženo članstvo" i šta ono podrazumeva?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska komisija pozvala je Kanadu da postane prva "pridružena članica" Evropske unije, u okviru predloga za produbljivanje ekonomskih, bezbednosnih i strateških veza između dve strane. Novi model partnerstva trebalo bi da omogući Kanadi bližu saradnju sa EU u oblastima poput odbrane, energetike, kritičnih sirovina, veštačke inteligencije i istraživanja, ali bez prava glasa u institucijama Unije i punopravnog članstva. Predlog dolazi u trenutku zahlađenja odnosa Kanade i SAD i rastuće potrebe EU da obezbedi stabilne lance snabdevanja energijom i ključnim sirovinama.
Obraćajući se kanadskom premijeru Marku Karniju u Strazburu, Ursula fon der Lajen rekla je da želi da odnose podigne "na najviši mogući nivo" u ovom "otvoreno neprijateljskom svetu".
Kanadski premijer ipak je potvrdio da će do nekog saveza ipak doći, ali da njegov okvir tek treba da bude usaglašen. On je čak imao i govor u EP gde je pozdravio poziv Brisela. On je tada rekao, kako je tada preneo reporter Euronews Srbija, da Kanadi treba partnerstvo koje će ojačati, a ne umanjiti, njen suverenitet.
Naime, EU je počela da se postepeno približava Kanadi i to otkako su odnosi sa Vašingtonom zahladneli pod Trampom. Trgovinski pregovori su propali u avgustu 2026. godine, naročito nakon što je Tramp je odgovorio agresivnim carinama od 25 odsto do 50 odsto na kanadsku robu.
I sam Tramp je prošle nedelje ocenio da Kanada "uništava samu sebe" zbog, kako je naveo, dolaska miliona ljudi u zemlju bez odgovarajuće kontrole i provere, tvrdeći da takva politika izaziva probleme koji će uskoro biti preveliki za rešavanje.
AP/Evelyn Hockstein
On je dodao da je reč o "liberalnom preuzimanju" Kanade koje će se, kako tvrdi "završiti veoma loše". Tramp je naveo i da su posledice takve politike, navodno, već vidljive, ističući visoku nezaposlenost u Kanadi.
Takođe, on je zapretio njihovom suverenitetu, komentarima o apsorbovanju Kanade i njenom pretvaranju u "51. američku saveznu državu".
Povezane vesti
Međutim, i pored toga što joj je Evropa sada naklonjena, iz geografskih razloga, Kanada ne može da postane punopravna članica bloka, pa Evropska komisija predlaže novi status “pridružene članice”.
Prema rečima poslanika Evropskog parlamenta koji je i predsedavajući delegacije Parlamenta za odnose sa Kanadom Havijera Morena Sančeza, pošto takav status zapravo ne postoji u ugovorima EU, pravni i institucionalni oblik i dalje ostaje nejasan.
Tanjug AP/Pascal Bastien
"Šta će to tačno biti? To će se postepeno definisati sa pravne tačke gledišta“, rekao je za on za Euronews.
Kako je objasnio, za razliku od običnog partnera u slobodnoj trgovini, Kanada bi se direktno integrisala u evropsku odbrambenu industrijsku bazu, učestvovala u zajedničkim arktičkim projektima, sarađivala u oblastima veštačke inteligencije, sajber otpornosti i kvantnog računarstva, a potencijalno bi uskladila i finansijske usluge.
Ne bi dobila pravo glasa u Evropskom parlamentu niti bi imala pravo da odlučuje o ključnim zakonima EU.
Postojeće partnerstvo
Odnosi između Kanade i EU već su bili prijateljski, stabilni i transakcioni. Naime, oni su 2016. godine potpisali dva ključna sporazuma: Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) i Sporazum o strateškom partnerstvu (SPA). Prvi je ukinuo 98 odsto carina, povećavajući bilateralnu trgovinu robom i uslugama za više od 80 odsto, na 130 milijardi evra.
Drugi se usredsredio na dijalog o spoljnoj politici i omogućio EU i Kanadi da vode redovne razgovore o klimatskim promenama, istraživanju i ljudskim pravima.
Povezane vesti
Euronews navodi da je Karniijeva pobeda 2025. godine podigla odnose na viši nivo pokretanjem "Novog EU-kanadskog strateškog partnerstva budućnosti".
EU je počela da tretira Kanadu manje kao udaljenog trgovinskog partnera, dok su se obe strane uskladile oko lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, baterija za električna vozila, čiste energije i arktičkih projekata. Kanada je takođe aktivni učesnik programa Horizont Evropa, vodećeg programa EU za naučna istraživanja.
U februaru 2026. Kanada je postala prva neevropska zemlja koja se pridružila instrumentu SAFE vrednom 150 milijardi evra, što kanadskim odbrambenim kompanijama omogućava da konkurišu za zajedničke evropske ugovore o vojnoj nabavci. Kanada je takođe postala treća strana koja doprinosi projektima PESCO-a (Stalne strukturisane saradnje) u oblasti vojne mobilnosti i logistike.
Povezane vesti
Najveći izvozni partner Kanade i dalje su SAD, koje su činile 72,5 odsto njenog izvoza robe u 2025. godini, u poređenju sa 12,4 odsto koliko su činile Evropa i Centralna Azija.
Pierre Teyssot / AGF / Sipa Press / Profimedia
CETA i dalje stoji u mestu, pošto 10 od 27 država članica EU još uvek odbija da ga u potpunosti ratifikuje. Zemlje uključujući Italiju, Francusku i Poljsku tvrde da Kanada ima niže ekološke i proizvodne standarde u oblastima kao što je poljoprivreda (ili kada je reč o korišćenju hemijskih pesticida i GMO-a koji su u EU ograničeni ili zabranjeni).
Predlog
Izvršni direktor i glavni ekonomista Evropskog centra za politiku Fabijan Zuleg navodi za Euronews da nijedna od strana ne razmatra ulazak Kanade u EU. Cilj je produbljivanje ekonomskog i strateškog partnerstva izvan trenutnog nivoa saradnje.
"Znamo da je to dublje partnerstvo, ali manje od punopravnog članstva. Gde će se tačno nalaziti na tom spektru, moraće da bude predmet pregovora. Očekivanje je da će biti više od sporazuma o slobodnoj trgovini“, rekao je.
Ideja je da se nadogradi CETA i razvije u "Savez za budućnost radi stvaranja prostora zajedničkog prosperiteta i ekonomske bezbednosti”, kako je rekla predsednica fon der Lajen.
Iako detalji ostaju nepoznati, očekuje se da partnerstvo obuhvati politike koje se protežu na proizvodnju, energiju, minerale, veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i sajber-bezbednost. Uključeni su i zajednički “vodeći projekat” na Arktiku, tehnološki savez i integrisana odbrambena industrijska baza.
Premijer Mark Karni predložio je kretanje "ka neometanoj, digitalnoj trgovini nepoljoprivrednim proizvodima i širokim rasponom usluga“, uz razmatranje integrisanijeg tržišta finansijskih usluga.
Za Zulega, partnerstvo će se prvenstveno usredsrediti na geopolitičku koheziju i stoga predstavlja "situaciju u kojoj svi dobijaju".
“Radi se o tome da se zemlje sličnih stavova udruže, pronađu zajednička rešenja za velike izazove sa kojima se svi zajedno suočavamo, uključujući prilično tešku situaciju sa SAD“, rekao je za Euronews.
Trgovina resursima
Ovaj savez je delimično mehanizam opstanka za Kanadu. Okidači su bili propast bilateralnih trgovinskih pregovora sa SAD, na koje se oslanja otprilike 70 odsto kanadske izvozne ekonomije, i Trampove pretnje apsorbovanjem.
Moreno Sančez rekao je da su kanadski zvaničnici slom pregovora opisali na neobično ličan način.
"Objasnili su da se geografija ne može promeniti. Osećali su se izdato jer je to bio njihov sused, brat na njihovom pragu, a onda im jednog dana kaže: ‘Više vas ne želim.’ To ih je veoma teško pogodilo”, rekao je.
Međutim, partnerstvo je podjednako podstaknuto potrebom EU za ekonomskom bezbednošću i sirovinama.
Sančez kaže da je blok izgubio pristup jeftinoj ruskoj energiji i suočava se sa rastućim tenzijama sa Kinom, pa mu je potreban stabilan izvor ključnih materijala.
"Kanada ima sve. To je druga najveća zemlja na svetu. Energiju, gas, kritične sirovine. Očigledno je u našem interesu da trgujemo sa njima”, rekao je.
Cole BURSTON / AFP / Profimedia
Kako dodaje, Kanada poseduje velike rezerve litijuma, nikla, kobalta i retkih zemalja, koji su svi ključni za energetsku tranziciju EU i lance snabdevanja baterijama.
"Do sada, sa ruskim gasom i Kinom, stvari su funkcionisale drugačije. Međutim sada, kada su međunarodni odnosi postali napetiji i ne znamo kako će se ovaj svetski poredak završiti, čini se da bi mogao da nastane zakon jačeg, zbog čega se probudite i kažete: "Moramo na ovo da gledamo drugačije””, kaže.
On je ukazao i na Nemačku kao upozorenje.
"Pogledajte šta se dogodilo u Nemačkoj. Oslanjali su se na ruski gas. Kada je on prekinut, zatvorili su svoje nuklearne elektrane i nisu imali alternativu. Sada sagorevaju ugalj da bi proizvodili električnu energiju, što je upravo ono što ne bi trebalo da radimo”, kaže.
Kako bi to moglo da koristi Evropljanima?
U zavisnosti od toga kako partneri definišu “pridruženo članstvo“, ono će imati konkretne efekte na Evropljane. Najznačajniji uticaj bio bi u energetskom sektoru, prema rečima dr Đuzepea Spatafore, analitičara politika pri Institutu Evropske unije za bezbednosne studije.
"Pretpostavljam da bi kanadski izvoz energije u EU ublažio pritisak na energetsko tržište EU, povećavajući ponudu i smanjujući zavisnost od drugih dobavljača”, kaže on.
Međutim, to će potrajati, dodao je, jer Kanadi nedostaje infrastruktura za izvoz velikih količina energije izvan Severne Amerike, kao i spremnost da izgradi nove gasovode ili izvozne terminale.
Uklanjanje investicionih barijera otvorilo bi vrata novim kompanijama, objasnio je Spatafora, dok bi snažnija odbrambena saradnja mogla da stvori nova radna mesta i pomogne u zaštiti i evropskih i kanadskih društava.
Kanada je bogata litijumom, grafitom, niklom, kobaltom i bakrom, ključnim komponentama za mnoge sektore, od baterija i električnih vozila do elektronike i medicine. Imati Kanadu kao "bezbednog dobavljača" pomoglo bi kompanijama iz EU da nastave da posluju, istovremeno smanjujući uticaj zemalja poput SAD i Kine.
"Kanada bi svakako bila mnogo bezbedniji dobavljač od Kine. Da li će se to pretvoriti u oživljavanje automobilske industrije, nisam siguran, imajući u vidu kinesku kontrolu čitavog lanca snabdevanja. Ali to svakako može pomoći naporima EU da razvije strateške industrije kao što su odbrana i napredna proizvodnja“, rekao je Spatafora.
Premijer Mark Karni predložio je jačanje “veza među ljudima“ tako što bi Kanada učestvovala u programima EU Erasmus+ i Horizont Evropa. To bi moglo značiti jednostavnija pravila za vize za evropske studente koji žele da studiraju preko Atlantika, kao i zajedničke projekte istraživanja i inovacija.
Šta sledi?
EU bi morao da uspostavi pravni okvir za "pridruženo članstvo" od nule, definišući prava i obaveze obe strane. Glavni izazovi mogli bi uključivati usklađivanje propisa partnera i obezbeđivanje jednoglasnog odobrenja svih 27 država članica.
Zuleg se nada da će predstojeći samit EU-Kanada u Montrealu, 29–30. oktobra, razjasniti termin i pretvoriti ponudu EU u konkretan predlog.
Lourens Smak / Alamy / Profimedia
"Pregovori su u toku. Iz moje perspektive, bila bi propuštena prilika ako do oktobarskog sastanka ne budemo imali konkretan napredak na stolu“, rekao je Zuleg za Euronews.
Uspešan napredak mogao bi otvoriti pitanje da li je Kanada jednokratan slučaj ili bi EU mogao da uspostavi ovo kao novu vrstu partnerstva za druge zemlje.
Partnerstvo sa Kanadom moglo bi biti "seme mnogo šireg saveza između zemalja sličnih stavova koje rade zajedno", što bi moglo imati efekat umnožavanja, objasnio je Zuleg.
"Ukoliko pokažemo jedinstven front između EU, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Islanda, ali i zemalja poput Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje, onda zaista imamo kritičnu masu koju će biti teško ignorisati čak i SAD i Kini“, dodao je.
Snažnija saradnja sa bliskim neevropskim partnerima ne bi ugrozila put zemalja kandidata ka punopravnom članstvu niti bi ga zamenila statusom pridružene članice.
Moreno Sančez je objasnio da "proširenje ima svoj put, a odnosi sa pouzdanim partnerima imaju svoj put" i da se oni "odvijaju paralelno".
Komentari (0)