Brak iz koristi ili savez budućnosti: Kanada na korak do istorijskog pridruživanja Evropskoj uniji

Kanada bi u bliskoj budućnosti mogla da ispiše nove stranice istorije i postane prva pridružena članica Evropske unije, najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svog godišnjeg obraćanja povodom stanja Unije. Prema njenim rečima, ovakva partnerstva predstavljaju strateški izbor za Evropu, ali ujedno i neophodan odgovor na urušavanje međunarodnog poretka zasnovanog na jasnim pravilima. Ova izjava se u međunarodnim krugovima tumači kao nedvosmislena aluzija na nepredvidivo ponašanje trenutne američke administracije.

Ovom istorijskom govoru prisustvovao je i kanadski premijer Mark Karni, kome se predsednica Evropske komisije direktno obratila, istakavši da obe strane pre svega veruju u demokratiju.

"Ta moć ne pripada najjačima i najglasnijima, već svima. Udružujemo se dobrovoljno i krećemo se ka savezu budućnosti", naglasila je Fon der Lajen.

Ona je dodala da će se zajednički rad bazirati na proizvodnji i tehnološkom savezu, kao i na integraciji odbrambene industrijske baze. Istakla je da će fokus biti na kritičnim sirovinama, baterijama, veštačkoj inteligenciji i sajber bezbednosti, uz poruku da ovo nije partnerstvo usmereno protiv bilo koga, već isključivo za zajedničku snagu.

Američki predsednik Donald Tramp hitro je reagovao na ove najave, ocenjujući ideju o savezu Brisela i Otave kao smešnu. Tramp je zapretio da bi, ukoliko se ispostavi da je namera ovog partnerstva negativna po Sjedinjene Američke Države, mogao da uvede nove, oštre carine Evropskoj uniji.

S druge strane, kanadski premijer Karni odbacuje optužbe i naglašava da njegov predlog o jačanju veza sa Evropskom unijom nema za cilj puko stvaranje novog geopolitičkog bloka koji bi imao samo bolje manire, već da je reč o suštinski pozitivnom procesu.

"Snažnija, otpornija i suverena Kanada biće bolji partner Americi, a isto važi i za Evropsku uniju"”, poručio je Karni odgovarajući američkom predsedniku.

On je dodao da Kanada traži partnerstva koja jačaju njen suverenitet, uz jasnu poruku da Kanađanima niko neće naređivati kojim jezikom da govore, niti će im diktirati kulturu i izbor međunarodnih partnera.

"Kanada i Evropa dele zajedničke vrednosti"

Kanadski novinar i publicista Stiven Marš, analizirajući novonastalu situaciju iz Toronta za Euronews Srbija ističe da je ovakav pravac potpuno prirodan u vremenu globalnih previranja. On napominje da Kanada i Evropa dele zajedničke vrednosti i sličnu viziju međunarodnog poretka. Ipak, Marš pojašnjava da termin "pridružena članica" implicira očuvanje suvereniteta.

"Mi nećemo odustati ni od kakvog suvereniteta. Nećemo biti članica Evropske unije, jer smo izašli iz jednog neprijatnog braka i nećemo ući u novi, ma koliko on bio privlačan", naglasio je Marš, opisujući potencijalni odnos više kao prijateljstvo sa određenim povlasticama.

Pixabay

Osvrćući se na pretnje Donalda Trampa, Marš ukazuje na ozbiljne slabosti američke administracije. Prema njegovim rečima, Karni je prepoznao mehanizam koji funkcioniše kada je u pitanju američki lider - pokušaj razumevanja ne donosi rezultate, ali je jasno da Tramp nema takozvani "plan B" kada mu se neko odlučno suprotstavi.

"On ima sopstvenu agresiju, ali iza toga nema nikakvog trajnog stava, niti armije tehnokrata. Ljudi iz njegovog okruženja su jako slabog nivoa", ocenjuje Marš, dodajući da su Trampove pretnje često prazne, poput ranijih najava da će jezero Ontario preimenovati u "jezero Amerika".

Kada je reč o konkretnim benefitima alijanse, kanadski publicista ističe brojne prednosti. Kanađani postaju uzdržani kada je u pitanju slanje dece na američke univerzitete zbog bezbednosti, pa bi učešće u evropskom programu Erazmus bilo izuzetno korisno. Pored toga, tu su i veliki ekonomski i tehnološki interesi. Marš navodi primer veštačke inteligencije, podsećajući da su najavljena partnerstva sa Nemačkom.

"Evropa će ulagati u naš model veštačke inteligencije, tako da Evropljani mogu da uživaju u tehnologiji koja nije pod kontrolom Amerike", objašnjava on, uz zaključak da je to situacija u kojoj uvek svi dobijaju.

Iako carinski rat sa Amerikom preti da donese veliku ekonomsku štetu, Kanada se ubrzano prilagođava novim okolnostima. Udeo izvoza u Ameriku je za samo godinu dana smanjen sa sedamdeset pet na šezdeset pet odsto. Država intenzivno ulaže u infrastrukturu, gradi luke za izvoz pšenice u Evropu i postrojenja za tečni gas namenjen azijskom tržištu. Zbog ovih brzih reakcija i prilagođavanja, većina građana snažno podržava evropski put i širenje saveza na zemlje poput Australije, Novog Zelanda i Japana. Uprkos bezbednosnim i ekonomskim izazovima, u Kanadi vlada izuzetno visok nivo optimizma i vere u svetliju, ali pre svega suvereniju budućnost.