KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Eksplozija, plamen i crni dim u blizini aerodroma u Rijadu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Globalna bezbednosna arhitektura suočava se sa sinhronizovanim udarima na kritičnu infrastrukturu i ključne energetske rute, što je primoralo Evropsku uniju da hitno podigne nivo borbene gotovosti svoje pomorske misije Aspides u Crvenom moru. Odluka Brisela usledila je nakon oštre osude šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je napade jemenskih Huta na Saudijsku Arabiju označila kao direktnu sabotažu svetske ekonomije, a situacija na moru dodatno je eskalirala nakon što je nepoznati projektil pogodio tanker u strateški ključnom Ormuskom moreuzu. Istovremeno, hiljadama kilometara severnije, ratni sukob u Istočnoj Evropi ponovo je zapretio nuklearnom katastrofom - ruska državna korporacija "Rosatom" potvrdila je da je neprijateljski dron eksplodirao na rashladnom tornju novoizgrađenog energobloka Kurske nuklearne elektrane 2, otvarajući novo poglavlje opasnih udara na civilna i strateška postrojenja u dubini ruske teritorije.
Ključni događaji
- Dron eksplodirao na rashladnom tornju Kurske nuklearne elektrane
- UKMTO: Tanker pogođen nepoznatim projektilom u Ormuskom moreuzu
- Kalas: Pomorska operacija EU podigla nivo uzbune zbog napada Huta na S. Arabiju
- Napadi na saudijsku vazduhoplovnu bazu, pogođen italijanski jurofajter
Kako je protekao jučerašnji dan pročitajte u našem jučerašnjem blogu.
Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia
Dešavanja na Bliskom istoku možete pratiti u našem LIVE blogu
22.00 Iran tvrdi da i dalje kontroliše situaciju u Ormuskom moreuzu
Iran i dalje ima inicijativu u Ormuskom moreuzu, uprkos tvrdnjama Sjedinjenih Američkih Država o nesmetanom prolasku nafte kroz taj strateški plovni put, izjavio je danas portparol iranskih oružanih snaga, brigadni general Abolfazl Šekarči. Šekarči je odbacio kao "lažne i smešne" tvrdnje komandanta američke Centralne komande (CENTCOM), admirala Breda Kupera, da su američke snage tokom prethodna dva meseca omogućile transport više od milijardu barela nafte kroz Ormuski moreuz, uz zaštitu više od 2.000 trgovačkih brodova, prenosi Press TV. On je ocenio da su izjave američkog komandanta pre neuspešna psihološka operacija nego prikaz stvarnog stanja, navodeći da im je cilj podizanje morala američkih snaga u regionu i opravdavanje velikih finansijskih i ljudskih troškova SAD.
AP Photo/Asghar Besharati
"Inicijativa u Ormuskom moreuzu i dalje je u rukama moćnih iranskih oružanih snaga", rekao je Šekarči, dodajući da takve tvrdnje neće da promene, kako je naveo, realnost povlačenja američkih snaga iz regiona.
Kuper je na platformi X naveo da su američke snage u protekla dva meseca omogućile prolazak više od milijardu barela nafte kroz Ormuski moreuz i zaštitile više od 2.000 komercijalnih plovila. On je dodao da su glavni plovni koridori očišćeni od mina, što je omogućilo prolazak hiljada brodova. Iran i Oman vode pregovore o privremenom aranžmanu za upravljanje pomorskim saobraćajem kroz Ormuski moreuz nakon što je u junu propao memorandum o razumevanju između Vašingtona i Teherana, čiji je cilj bio okončanje rata koji je počeo u februaru.
20.20 Huti tvrde da su izveli napade na osetljive ciljeve u Rijadu
Jemenska pobunjenička grupa Huti saopštila je danas da je izvela raketne i napade dronovima na "osetljive" ciljeve u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu. Saudijske vlasti prethodno su tokom noći izdale upozorenja o mogućoj opasnosti u Rijadu, u trenutku eskalacije napada Huta na tu zemlju, prenosi Rojters.
Na snimcima i fotografijama agencije mogao se videti veliki stub crnog dima u blizini aerodroma, dok se u jednom trenutku iza objekata koji su izgledali kao rezervoari za gorivo, mogao videti plamen. Huti nisu precizirali koje su ciljeve napali u Rijadu, ali su naveli da su pogodili i postrojenje saudijske naftne kompanije Aramko u gradu Janbu na obali Crvenog mora, jednom od glavnih centara za izvoz nafte iz Saudijske Arabije.
Oni su saopštili da je napad izveden kao odgovor na napad na jemensku prestonicu Sanu. Saudijske vlasti nisu odmah potvrdile navode Huta niti su odgovorile na pitanja Rojtersa o dimu i noćnim upozorenjima. Civilna zaštita Saudijske Arabije poslala je tokom noći upozorenja na mobilne telefone zbog moguće opasnosti od vazdušnih napada u Rijadu i gradu El Harž, istočno od prestonice, a jutros je objavljeno da je opasnost prošla, više o ovome pročitajte u odvojenoj vesti.
17.15 Nobelovka Narges Mohamadi: Iranci plaćaju cenu rata
Iranci plaćaju cenu rata i pate jer ekonomska beda i unutrašnja represija ne ostavljaju prostora ljudima da dišu, nakon godinu i po dana ratova i stalnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država, izjavila je dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023., Narges Mohamadi. Najistaknutija aktivistkinja za ljudska prava u Iranu privremeno je puštena iz zatvora iz zdravstvenih razloga ranije ove godine, nakon što je izgubila svest i bila prebačena u bolnicu. Njeni memoari pod naslovom
“Žena nikada ne prestaje da se bori” napisani su iza rešetaka, a delove teksta su iz zatvora iznele druge zatvorenice. Izdanja na francuskom, nemačkom i devet drugih jezika izlaze ovog meseca. Izdanja na engleskom i farsiju trebalo bi da izađu sledeće godine. Mohamadi je za AP rekla da se Iranci suočavaju sa višestrukim krizama proisteklim iz tekućeg rata i sve većeg ekonomskog pritiska.
“Ljudi su ti koji plaćaju izuzetno visoku cenu”, rekla je ona.
Tanjug/Vahid Salemi
Mohamadi je navela da, ipak, mnogi Iranci nastavljaju tiho da pružaju otpor svojim liderima, što je promena koju ona vezuje za proteste iz 2022. godine povodom smrti Mahse Amini, dvadesetdvogodišnje devojke koja je preminula u bolnici nakon što je privedena zbog kršenja strogog islamskog kodeksa oblačenja koji su nametnule vlasti. Objavljivanje knjige Narges Mohamadi ovog meseca vremenski se poklapa sa godišnjicom smrti Mahse Amini kako bi se odala počast uspomeni na nju, saopštili su njeni predstavnici.
“Ako izađete na ulice, videćete talas otpora među ljudima, talas svesti i njihovu odlučnost da se izbore za svoja prava”, rekla je Mohamadi.
Ona je ispričala da je njen pritvor bio opasan po život. Mohamadi je više puta zatvarana tokom decenija borbe za ljudska prava i bila je iza rešetaka kada joj je dodeljena Nobelova nagrada. Rekla je da su je pripadnici bezbednosnih snaga brutalno pretukli prilikom hapšenja u decembru, u gradu Mašhad na severoistoku zemlje. Ona je sa grupom aktivista prisustvovala komemoraciji advokatu za ljudska prava Hosrovu Alikordiju, koji je pronađen mrtav u svojoj kancelariji. Uhapšena je dok je držala javni govor, a zbog učešća na tom skupu osuđena je na 16 godina zatvora i više od 100 udaraca bičem. Kazna bičevanjem nije izvršena, ali je provela duge periode u samici.
“Glava mi je bila teško povređena jer je većina udaraca bili usmereni ka njoj, a uprkos takvom stanju, držali su me dva meseca u samici, tokom kojih je moje zdravstveno stanje bilo veoma zabrinjavajuće”, rekla je Nobelovka.
Mohamadi je izgubila svest 1. maja i prebačena je u bolnicu. Desetak dana kasnije puštena je uz kauciju i prebačena u bolnicu u Teheranu, gde je ostala još dve nedelje. Ona je uspela da prokrijumčari delove svojih memoara, koje je počela da piše 2019. godine tokom prethodnog boravka u ozloglašenom iranskom zatvoru Evin u Teheranu, gde se drže mnogi politički zatvorenici, navodi AP. Kada je reč o njenom zdravlju, Mohamadi je kazala da se oporavlja. Mohamadi je osuđena na ukupnu kaznu zatvora od 44 godine, a već je provela 10 godina iza rešetaka, uključujući 161 dan u samici. Od 2009. godine joj je zabranjeno putovanje u inostranstvo, zbog čega ne može da se pridruži suprugu i dvoje dece koji žive u izgnanstvu u Francuskoj.
“Izvršenje moje kazne je trenutno odloženo, a moram da se vratim čim pravosudni organi izdaju nalog”, navela je Mohamadi u poruci koju je objavio njen tim.
16.00 Troje poginulo u izraelskom napadu na vozilo severno od grada Gaze
ri osobe su poginule u izraelskom vazdušnom napadu na vozilo u Šeik Radvanu, naselju severno od grada Gaze, saopštila je danas Civilna odbrana Gaze. Prethodno su iz ove službe naveli da je ubijena jedna osoba, a više njih ranjeno, prenosi Al Džazira. Uprkos primirju, najmanje šestoro Palestinaca, među kojima i jedna devojčica, ubijeno je u izraelskim napadima širom Gaze do danas, dodaje Al Džazira.
13.50 Italija je spremna da pošalje četiri broda u moreuz Bab el-Mandeb
Italija je spremna da uputi do četiri broda u moreuz Bab el-Mandeb u Crvenom moru, kako bi pomogli da se obezbedi ključni plovni put koji bi jemenski pobunjenici mogli da blokiraju, prenose danas italijanski mediji. Prema oceni vlade u Rimu, četiri fregate, ili slična plovila, predstavljaju minimum neophodan za obezbeđivanje tog uskog prolaza u Crvenom moru, širokog 20 kilometara, nad kojim Huti prete da će uspostaviti kontrolu i sprovesti blokadu, preneo je Korijere dela Sera. U pismu upućenom visokoj predstavnici Evropske unije za spoljne poslove, Kaji Kalas, italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto naglasio je hitnost donošenja efikasnih i pravovremenih odluka tim povodom, kako bi se izbegao rizik od ugrožavanja ove ključne pomorske rute.
13.30 Arakči: Bezbednost na Bliskom istoku ne može da se diktira van regiona
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je danas da "održiva bezbednost na Bliskom istoku ne može da se diktira van tog regiona". Arakči je, u obraćanju putem video-veze na događaju "Global town hall 2026" u Indoneziji, rekao da "ako se međunarodno pravo zanemaruje kada to zahtevaju interesi velikih sila, onda ne može biti govora o vladavini prava", prenosi Al Džazira. Dodao je da, ukoliko tela poput Ujedinjenih nacija "ne uspeju da se suprotstave agresiji i pozovu na odgovornost one koji krše međunarodno pravo, prirodno je da će kredibilitet i legitimitet tih institucija trpeti". Arakči je naglasio da je svetu sada "više nego ikad" potreban multilateralizam.
13.48 Eksplozija, plamen i crni dim u blizini aerodroma u Rijadu
Plamen i veliki oblak crnog videli su se danas u blizini aerodroma u Rijadu, a čula se i eksplozija, dok je na snazi bila uzbuna zbog presretanja raketa i dronova koje su lansirali pripadnici militantne grupe Huti iz susednog Jemena, izjavili su izvori sa lica mesta. Očevidac je za Rojters rekao da se u blizini aerodroma u glavnom gradu Saudijske Arabije video plamen i veliki oblak crnog dima. Saudijska Arabija izdala je kasno sinoć i rano jutros niz vanrednih upozorenja širom zemlje na "neprijateljsku vazdušnu pretnju", a upozorenje se odnosilo i na Rijad. Najmanje jedna eksplozija se čula u Rijadu, nakon izdatih upozorenja, prenosi AP.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
12.26 Mediji: Malo je verovatno da će se Netanjahu tokom posete SAD sastati sa Trampom
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije među svetskim liderima koji bi trebalo da se sastanu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku sledeće nedelje, izjavio je danas američki zvaničnik za Tajms of Izrael. Prema pisanju lista Izrael Hajom, dok je sastanak Netanjahua sa Trampom malo verovatan, trebalo bi da se izraelski premijer tokom boravka u Njujorku sastane sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Pre nego što krene u Generalnu skupštinu UN, Netanjahu će posetiti Teksas radi nekoliko sastanaka, prema izveštaju Kanala 13, gde će verovatno razgovarati tehnološkim milijarderom Ilonom Maskom.
09.37 Iran pogubio čoveka osuđenog za špijunažu za izraelski Mosad
Iran je pogubio Hoseina Pedarana, osuđenog za špijunažu i saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad, saopštilo je danas iransko pravosuđe. Iranska novinska agencija Mizan, kojom upravlja pravosuđe, navela je da je Pedaran obešen nakon što je Vrhovni sud potvrdio smrtnu kaznu, preneo je Rojters. Prema navodima pravosuđa, Pedaran je tokom 12-dnevnog rata Izraelu predao obaveštajne podatke o osetljivim vojnim lokacijama u centralnoj provinciji Isfahan, a špijunažu je sprovodio radi finansijske koristi.
09.23 Saudijska civilna zaštita objavila prestanak opasnosti nakon upozorenja za Rijad
Saudijska civilna zaštita rano jutros je objavila da više nema opasnosti, nakon što je prethodno izdala upozorenja zbog moguće pretnje u Rijadu i gradu Al-Kardž, istočno od prestonice. Novinar Rojtersa čuo je dve eksplozije u četvrti Olaja u Rijadu. Upozorenje je usledilo nekoliko sati nakon što je vojni portparol Huta rekao da je ta grupa osujetila "kriminalne pokušaje", za koje tvrdi da iza njih stoji Saudijska Arabija, u glavnom gradu Jemena Sani, i najavio odgovor. Huti, koji kontrolišu najnaseljenije delove Jemena i veći deo severa zemlje, izvode napade na Saudijsku Arabiju otkako su u julu proglasili pomorsku blokadu Rijada. Mete napada su i saudijski brodovi u Crvenom moru, ističe Rojters.
07.00 Kalas: Pomorska operacija EU podigla nivo uzbune zbog napada Huta na S. Arabiju
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da je pomorska operacija Evropske unije (EU Aspides) podigla nivo uzbune na svojim brodovima nakon napada jemenskog militantnog pokreta Huti na Saudijsku Arabiju.
"Napadi Huta na Saudijsku Arabiju su neprihvatljivi i sabotiraju globalnu ekonomiju", kazala je Kalas u objavi na platformi X. Dodala je da je razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Saudijske Arabije Fajsalom bin Farhanom el Saudom, "o diplomatskim naprima za okončanje borbi u Jemenu i obnavljanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu".
Tanjug/AP/Harry Nakos
"Evropa pomaže u zaštiti plovidbe u Crvenom moru od napada Huta. S obzirom na pogoršanje bezbednosne situacije, operacija EU Aspides podigla je nivo uzbune svojih plovila dok nastavlja svoje zadatke", rekla je Kalas. Kalas je kazala da "pomorski prolaz mora biti nesmetan i besplatan".
06.40 Vašington post: Pentagon javno prikazao manje američkih vojnih žrtava u ratu sa Iranom
Najmanje 22 pripadnika američkih oružanih snaga poginula su od početka rata sa Iranom, što je najmanje četiri više od broja evidentiranog u javno dostupnoj bazi Pentagona, navodi Vašington post pozivajući se na šest američkih zvaničnika upoznatih sa internim podacima Ministarstva odbrane o vojnim žrtvama. Pet od šest zvaničnika navelo je da su od početka rata poginula najmanje 22 američka vojnika, što je četiri više od broja navedenog u javnoj bazi podataka Pentagona, poznatoj kao Sistem za analizu žrtava Ministarstva odbrane (DCAS). Šesti zvaničnik rekao je da su od 28. februara, kada je administracija predsednika Donalda Trampa, zajedno sa Izraelom, pokrenula rat sa Iranom, poginula 23 pripadnika američkih oružanih snaga.
Prema njegovim rečima, nisu svi neprijavljeni smrtni slučajevi direktno povezani sa sukobom, već se odnose na pripadnike američkih snaga koji su se nalazili na Bliskom istoku tokom trajanja neprijateljstava. Isti zvaničnik naveo je da su od početka borbenih operacija poginula i tri američka državljana koji su kao civili radili za američku vojsku u regionu. Javno dostupna baza podataka Pentagona objavila je podatke o 18 smrtnih slučajeva pripadnika američkih oružanih snaga, uključujući pogibije usled neprijateljskih i drugih aktivnosti od početka sukoba sa Iranom. Detalji o neprijavljenim smrtnim slučajevima, uključujući identitet pripadnika vojske, kao i vreme, mesto i okolnosti njihove smrti, nisu poznati. Pentagon je odbio da komentariše razliku između javno dostupnih i internih podataka.
Tanjug/AP/Kevin Wolf
Povezane vesti
Komentari (0)