Saudijska PVO pod pritiskom napada Huta: Može li izraelska tehnologija da pomogne i kako?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U napadima Huta na Međunarodni aerodrom "Kralj Halid“ u Rijadu 8, 10. i 11. oktobra poginulo je najmanje 16 ljudi. U najsmrtonosnijem napadu, 10. oktobra, poginulo je 12 ljudi, a ranjeno je 309. Dana 13. oktobra, u drugom napadu oštećena je administrativna zgrada u sedištu kompanije "Saudi Aramko“ u Daranu. Saudijske snage su presrele brojne projektile, ali su drugi ipak stigli do svojih ciljeva uprkos milijardama dolara koje je kraljevstvo potrošilo na protivvazdušnu odbranu. Zašto rakete i dronovi i dalje prolaze i da li bi izraelska tehnologija mogla pomoći Saudijskoj Arabiji da ih zaustavi?
Izrael je decenijama razvijao odbranu od različitih vrsta vazdušnih pretnji, a neki sistemi su već isporučeni Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U maju je američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi potvrdio da je Izrael poslao baterije i osoblje "Gvozdenes kupole" kako bi pomogao u odbrani UAE od iranskih napada.
AP/Majdi Mohammed
Takođe je bilo izveštaja o saudijsko-izraelskim razgovorima o razmeni obaveštajnih podataka putem američkih vojnih kanala. Nijedna vlada nije zvanično potvrdila takav aranžman, ali to otvara mogućnost saradnje koju bi bilo politički teško zamisliti pre samo nekoliko godina, navodi Jerusalem post.
Zašto saudijska odbrana ima problema?
Saudijska Arabija koristi baterije raketa "Patriot" američke proizvodnje i sistem za odbranu na velikim visinama (THAAD), koji je dizajniran za presretanje balističkih raketa na velikim visinama. Prva THAAD baterija kraljevine postala je operativna u julu 2025. godine, prema saudijskoj novinskoj agenciji. Ovi sistemi pružaju značajnu zaštitu, ali Huti imaju oružje dizajnirano da iskoristi različite slabosti.
Balističke rakete se penju visoko u atmosferu pre nego što se velikom brzinom spuste ka svojim ciljevima. Krstareće rakete lete više kao bespilotne letelice, ponekad dovoljno blizu tla da iznenade radarske sisteme i izbegnu detekciju do kasno u letu. Dronovi mogu biti manji, sporiji i mnogo jeftiniji od raketa koje se koriste za njihovo obaranje.
Branilac koji se suočava sa više vrsta oružja istovremeno mora identifikovati svaku pretnju, izabrati pravi presretač i reagovati pre nego što oružje stigne do cilja. Studija Centra za strateške i međunarodne studije iz 2020. godine, "Raketni rat u Jemenu", dokumentovala je rastući arsenal raketa i dronova Huta, razvijenih uz iransku pomoć, i njihove ponovljene napade na saudijsku teritoriju.
Huti su od tada poboljšali svoje sposobnosti. Regionalni zvaničnici su za Asošijeted pres izjavili da istražitelji veruju da su dronovi lansirani pre krstarećih i balističkih raketa tokom nedavnog napada na aerodrom u Rijadu. Ukoliko se to potvrdi, ova sekvenca sugeriše pokušaj preopterećenja saudijske odbrane predstavljanjem nekoliko pretnji u brzom nizu.
Kraljevstvo se i ranije suočavalo sa sličnim problemima. Nakon napada na naftna postrojenja Abkaik i Kurais u septembru 2019. godine, istraživači Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku, Majkl Najts i Konor Hajni, ispitali su praznine u radarskoj pokrivenosti Saudijske Arabije i slabosti u koordinaciji njene odbrane.
Oružje je izgledalo kao da se približava sa severa, dok je veliki deo odbrambene pozicije Saudijske Arabije bio usmeren ka pretnjama sa istoka. Niskoleteći projektili i dronovi mogu da iskoriste slepe tačke radara koje stvaraju teren, zakrivljenost Zemlje i ograničenja pojedinačnih senzora.
Istraživači su preporučili bolju koordinaciju između postojećih radara, komandnih sistema i presretača, umesto oslanjanja isključivo na dodatne raketne baterije.
Geografija Saudijske Arabije predstavlja još jedan izazov. Kraljevina se prostire na skoro 2,15 miliona kvadratnih kilometara, što je približno 78 puta veće od ukupne površine Izraela i Zapadne obale. Njeni gradovi, aerodromi, rafinarije, naftna polja, vojne baze i luke raštrkani su na ogromnim udaljenostima.
Mnogo međa geografska površina Izraela omogućava da pojedini odbrambeni sistemi pokrivaju nekoliko naseljenih centara ili objekata. Saudijskoj Arabiji je potrebna daleko šire raspoređena oprema, iako velikim delovima retko naseljene pustinje nije potrebna ista zaštita kao velikim gradovima ili naftnim postrojenjima.
Cena je još jedna briga. Jeftin dron može naterati branioce da ispale presretač vredan stotine hiljada ili čak milione dolara. Dr Sidart Kaušal iz britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe govorio je o iscrpljivanju zaliha presretača u Zalivu i teškoćama njihove brze zamene u intervjuu za BBC u aprilu 2026. godine. Fajnenšel tajms je ove nedelje izvestio da se Saudijska Arabija bori sa nestašicom presretača i stalnim prazninama u radarskoj pokrivenosti. Presretanje ne sprečava uvek žrtve, tako su 13. oktobra ostaci presretnutih krstarećih raketa povredili četiri osobe i oštetili 15 kuća u Rijadu, prema podacima Saudijske civilne odbrane.
Koji izraelski sistemi bi mogli da pomognu?
Izraelska protivvazdušna odbrana oslanja se na nekoliko sistema koji deluju na različitim dometima i visinama. "Gvozdena kupola" je najpoznatija, ali drugo izraelsko oružje bi moglo biti bolje prilagođeno pojedinim pretnjama sa kojima se Saudijska Arabija suočava.
"Ajron Doum" (Gvozdena kupola): Razvijen je za presretanje raketa kratkog dometa. Njegov radar prati dolazeće projektile i izračunava gde će pasti, omogućavajući sistemu da se fokusira na pretnje po naseljena područja ili ključne objekte. Nadogradnje su proširile njegovu sposobnost borbe protiv dronova i krstarećih raketa, ali je njegov domet previše ograničen da bi branio veći deo teritorije kraljevstva.
"Davidova praćka": Koju su zajednički razvili Izrael i SAD, dizajnirana je za presretanje krstarećih raketa, određenih balističkih raketa, aviona i dronova. Testovi sprovedeni u februaru 2026. godine uključivali su poboljšanja namenjena rešavanju novijih vazdušnih pretnji.
„Strela 2“ i „Strela 3“: Uglavnom su namenjene balističkim raketama. "Strela 3" može da presretne ciljeve van atmosfere, pre nego što se spuste ka zemlji. Izrael je koristio odbrambene sisteme porodice "Strela" protiv raketa lansiranih iz Irana i Jemena.
Mobilni sistemi SPYDER i Barak MX: Rafaelov mobilni sistem SPYDER dizajniran je za borbu protiv aviona, dronova i krstarećih raketa, dok Izraelska aerosvemirska industrija proizvodi Barak MX, koji koristi različite presretače. Oba sistema bi potencijalno mogla da dopune postojeću odbranu oko naftnih postrojenja, aerodroma ili vojnih baza, pod uslovom da se mogu integrisati u komandne i radarske mreže kraljevstva.
„Ajron Bim“ (Gvozdeni snop): Umesto rakete presretača, koristi moćan laser za uništavanje određenih pretnji kratkog dometa. Izrael je isporučio svoj prvi operativni sistem vojsci u decembru 2025. godine. Prednost je finansijske prirode jer je upotreba lasera daleko jeftinija, ali mu je potrebna jasna linija vida, dok prašina, izmaglica, oblaci i udaljenost mogu smanjiti njegovu efikasnost.
Kako je Izrael pomogao u odbrani UAE?
Ujedinjeni Arapski Emirati nude najjasniji primer kako izraelska tehnologija protivvazdušne odbrane koristi jedna arapska zemlja.
Nakon napada Huta na Abu Dabi početkom 2022. godine, izraelski odbrambeni izvori saopštili su časopisu Breaking Defense da je sporazum o isporuci Rafaelovog sistema SPYDER blizu završetka. Publikacija je kasnije objavila da je sistem Barak takođe raspoređen u UAE.
Tanjug/AP/Al-Masirah TV
Nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa u skladu sa Avramovim sporazumom 2020. godine, otklonjena je glavna prepreka za vojne nabavke, a saradnja je dodatno proširena tokom sukoba 2026. godine u koji je bio upetljan Iran. Dana 12. maja, ambasador Hakabi je javno potvrdio da je Izrael poslao baterije "Gvozdenes kupole" i osoblje za njihovo upravljanje u Emirate. Fajnenšel tajms je objavio da je Izrael isporučio i dodatnu opremu, uključujući verziju "Ajron Bima", tehnologiju za nadzor i obaveštajne podatke u realnom vremenu.
Iako neki od ovih detalja nisu u potpunosti nezavisno potvrđeni, samo prisustvo izraelske opreme i osoblja potvrđuje da su odbrambeni odnosi dve zemlje prevazišli običnu prodaju vojne opreme.
Da li bi Saudijska Arabija mogla da dobije izraelsku pomoć bez normalizacije odnosa?
Razmena obaveštajnih podataka bila bi znatno lakša za organizaciju nego direktna prodaja oružja. Informacije o lansiranju raketa i putanjama leta mogle bi se prenositi putem američkih vojnih kanala, što bi saudijskim posadama dalo više vremena za reakciju bez potrebe za izraelskim lansirnim sistemima ili osobljem na teritoriji kraljevine.
Regionalni aranžmani već podržavaju ovu vrstu saradnje. U januaru 2026. godine, Centralna komanda SAD objavila je osnivanje multinacionalne ćelije za koordinaciju vazdušne i raketne odbrane u bazi Al Udeid u Kataru, čiji je cilj poboljšanje razmene informacija među regionalnim partnerima.
Izveštaji izraelskih medija ukazuju na to da je obaveštajna saradnja možda već u toku. U septembru su Jerusalim post, Ynet i Israel Hayom, pozivajući se na diplomatske izvore, objavili da izraelski obaveštajni podaci stižu do Saudijske Arabije preko američkih kanala, mada nijedna vlada to nije javno potvrdila.
Tanjug AP/Baraa Anwer
Kupovina izraelskog oružja ipak bi izazvala ozbiljne političke prepreke. Izrael bi morao da odobri izvoz, a Saudijskoj Arabiji bi bili potrebni aranžmani za obuku, održavanje, rezervne delove i softver. Pored toga, pojedini izraelski sistemi zahtevaju i saglasnost Vašingtona zbog američkog učešća u njihovom razvoju.
Saudijska Arabija je više puta naglašavala da diplomatski odnosi sa Izraelom zavise od uspostavljanja nezavisne palestinske države sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom, što je stav koji je Ministarstvo spoljnih poslova ponovilo u februaru 2025. godine. Javna kupovina izraelskog oružja bila bi mnogo teža za Rijad za objašnjenje domaćoj i regionalnoj javnosti nego diskretna obaveštajna saradnja.
Zaključak: Da li bi izraelska tehnologija rešila problem?
Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane mogli bi značajno da ojačaju odbranu Saudijske Arabije, ali bi njihovo nabavljanje i raspoređivanje zahtevalo vreme, sopstvene radare, obučene posade i logistiku. U međuvremenu, Saudijska Arabija traži pomoć i od tradicionalnih partnera poput SAD, Velike Britanije, Francuske, Turske i Pakistana.
Za Saudijsku Arabiju, blagovremeno upozoravanje na dolazeće napade moglo bi se pokazati korisnijim u kratkom roku nego nabavka novih raketnih baterija. Nakon što je privremeno prestala da izdaje javna upozorenja nakon 29. septembra, Saudijska civilna odbrana je sredinom oktobra ponovo nastavila sa izdavanjem upozorenja za Rijad i druge gradove.
Bolji obaveštajni podaci mogu pomoći postojećim snagama da brže reaguju, dok bi nabavka izraelskih sistema zahtevala složene odluke u Rijadu, Jerusalimu i Vašingtonu. Do tada, saudijske snage ostaju pred zadatkom da brane ogromnu teritoriju od projektila koji dolaze iz različitih pravaca sa vrlo malo vremena za reakciju.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)