Milijarde za oružje, a rakete i dalje prolaze: Zašto Saudijska Arabija ne može da zaustavi Hute?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Saudijska Arabija svake godine troši desetine milijardi dolara na odbranu, ali se suočava s poteškoćama u zaštiti ključne infrastrukture, poput aerodroma, rafinerija i naftovoda, od raketa i dronova koje iz Jemena ispaljuju pobunjenici Huti.
Uprkos nabavci najsavremenijih sistema naoružanja iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, kao i postojanju višeslojne protivvazdušne odbrane, kraljevina je tokom protekle sedmice bila izložena smrtonosnim napadima na glavni aerodrom koji opslužuje prestonicu Rijad.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Saudijska Arabija je prošle godine za odbranu izdvojila 83 milijarde dolara, čime se svrstala među deset zemalja sa najvećim vojnim izdacima na svetu. Nabavila je američke borbene avione, protivvazdušne sisteme Patriot i THAAD, kao i širok spektar naprednog naoružanja iz Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi CNN.
Međutim, Saudijska Arabija ima ogromnu teritoriju koju mora da brani – površinu približno petinu veličine Sjedinjenih Država – i suočava se s pretnjama iz tri pravca.
Sa istoka je Iran tokom najintenzivnijeg perioda ovogodišnjeg sukoba ispalio oko 1.000 raketa i dronova na saudijske ciljeve. Sa severa su proiranske milicije u Iraku slale dronove u napade na ključni naftovod Istok–Zapad. Sa juga, pobunjenici Huti, koje podržava Iran, ispaljuju rakete na kraljevinu iz skloništa i mobilnih lansirnih sistema u planinama Jemena.
Odbrana Saudijske Arabije podrazumeva zaštitu ogromne mreže potencijalnih ciljeva, a ne samo Rijada ili jedne rafinerije. Prema sajtu Vision2030.ai, koji nezavisno analizira ekonomsku transformaciju kraljevine, odbrambeni sistemi moraju da otkriju nadolazeće pretnje, odluče koje će presresti i upozore civile – i sve to u roku od nekoliko trenutaka.
Tanjug/AP/Satellite image ©2026 Vantor
Saudijske snage uspevaju da presretnu veliki broj raketa i dronova koje ispaljuju Huti, ali neki projektili ipak prolaze kroz odbranu. Prema navodima jednog saudijskog izvora, Ministarstvo odbrane suočava se s teškim odlukama o raspoređivanju postojećih sistema, jer je veliki broj objekata ranjiv na napade.
Sposobnosti Huta
Huti su naučili da kombinuju balističke i krstareće rakete sa bespilotnim letelicama velikog dometa kako bi preopteretili saudijsku protivvazdušnu odbranu. Ovakva taktika podseća na ruski način ratovanja: Moskva je u napadima na Ukrajinu često koristila veliki broj dronova zajedno sa krstarećim i balističkim raketama.
Napadi na saudijsku infrastrukturu sve intenzivniji
Gotovo trećina napada Huta na Saudijsku Arabiju od kraja jula dogodila se tokom protekle sedmice. Među metama su bili aerodromi u Rijadu, Abhi i Nadžranu.
Krstareće rakete lete na manjim visinama, zbog čega ih je teže otkriti i pratiti. Huti su uveli i novu generaciju balističkih raketa za koje tvrde da mogu da menjaju putanju tokom leta. Nijedan pojedinačni sistem protivvazdušne odbrane ne može da garantuje presretanje svakog projektila.
Međutim, Huti nisu samostalno razvili sve te sposobnosti.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija su još pre osam godina identifikovali ostatke raketa, povezanu vojnu opremu i bespilotne letelice iranskog porekla koje su dopremljene u Jemen uprkos međunarodnom embargu na oružje.
Isti ekspertski panel je pre dve godine ocenio da su obim, priroda i razmere prenosa različitih vojnih materijala i tehnologija Hutima iz spoljnih izvora, uključujući finansijsku podršku i obuku boraca, bez presedana.
Stručnjaci navode da najnovije rakete Huta, poput modela Hatem-2 i Palestine-2, po konstrukciji veoma podsećaju na iransko naoružanje. Odlikuju se velikom brzinom i preciznošću.
Prošle godine jedna raketa Huta izbegla je izraelsku protivvazdušnu odbranu, koja se smatra jednom od najnaprednijih na svetu, i pala u blizini aerodroma Ben Gurion. Analitičar Amir Bar Šalom tada je za CNN izjavio:
"Bile su veoma precizne. Biti toliko precizan kada lansirate raketu sa udaljenosti od 2.000 kilometara – to je impresivno."
Prema rečima brigadnog generala Majeda al-Nazilija, portparola jemenskih vladinih snaga, Huti su modifikovali i iranske sisteme protivvazdušne odbrane kako bi gađali avione i krstareće rakete.
"Ove rakete se kreću u periodu do 25 minuta po projektilu i koriste sistem za praćenje toplotnog zračenja", rekao je prošlog meseca.
Da li će Huti poslušati Teheran?
Huti su dugo deo iranske "osovine otpora". Dok su druge savezničke grupe, poput Hezbolaha, Hamasa i milicija u Iraku, pretrpele značajne gubitke i oslabljene su, Huti su nastavili da jačaju.
Moises Sandoval/Armada de EEUU vía AP
Njihovi odnosi sa Teheranom i dalje su bliski, a poslali su delegaciju i na sahranu bivšeg vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija. Ipak, imaju i sopstvene ciljeve.
Sedam godina sukoba sa Saudijskom Arabijom, od 2015. do 2022, izazvalo je ogromnu patnju u delovima Jemena pod kontrolom Huta. Ekonomska i transportna blokada nastavila se i nakon tog perioda.
Huti su u julu proglasili da će napadati saudijske brodove u Crvenom moru, a kampanja raketnih udara počela je ubrzo nakon toga. Među prvim metama bila je rafinerija nafte kompanije Aramco na obali Crvenog mora, kao i saudijske vazduhoplovne baze.
Huti zahtevaju obustavu saudijskih vazdušnih napada u znak podrške jemenskim vladinim snagama, kao i milijarde dolara odštete od Saudijske Arabije.
Iran je ponudio da posreduje između Rijada i Huta, bez obzira na to da li je ta ponuda iskrena ili ne. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je u ponedeljak da je Teheran spreman da pruži "svu neophodnu pomoć kako bi se olakšao početak pregovora između Saudijske Arabije i Jemena", pri čemu se pod Jemenom misli na Hute.
Mohamed al-Buhaiti, član političkog biroa Huta, tvrdio je u ponedeljak da je Rijad prihvatio posredovanje, ali da je njegova grupa odbila predloge o dvonedeljnom i jednomesečnom primirju.
"Ova bitka nije kao prethodne; situacija na terenu više nije ista“, rekao je al-Buhaiti, te dodao:
"Svaki naredni dan proširivaće sukob i povećavati gubitke, a dogovor koji je danas moguć sutra bi mogao da postane težak ili nemoguć."
Kraljevina pred teškim odlukama
Saudijska Arabija je pokušavala da održi sliku da se život odvija normalno čak i dok se sukob sa Hutima zaoštravao.
Saudijska služba civilne zaštite prošle sedmice prestala je da šalje javna upozorenja mobilnim telefonima o nadolazećim raketama i dronovima, neposredno pre serije smrtonosnih udara na aerodrom u Rijadu.
Prema rečima nekoliko stanovnika Rijada koji su razgovarali sa CNN-om, upozorenja su u međuvremenu ponovo uvedena. Saudijske vlasti saopštile su da su u ponedeljak presrele tri balističke rakete.
Jedan strani državljanin koji živi u Rijadu rekao je za CNN da su njegova deca tokom ove sedmice pohađala nastavu od kuće. On je u subotu izrazio nezadovoljstvo zbog izostanka automatskih upozorenja na nadolazeće rakete prethodnih dana, ali je naveo da su do ponedeljka obaveštenja putem telefona ponovo funkcionisala efikasno. Takođe je kritikovao ćutanje saudijskih vlasti tokom vikenda o napadima na aerodrom u Rijadu.
CNN je zatražio komentar saudijskih vlasti o izostanku upozorenja.
U narednom periodu kraljevina će morati da donese teške odluke. Postizanje dogovora sa Hutima, nakon što je u napadima na aerodrom poginulo više od deset civila, bilo bi politički teško prihvatljivo.
S druge strane, dodatna eskalacija kroz intenzivnije vazdušne napade mogla bi da izazove nove raketne udare i ugrozi cilj prestolonaslednika Mohameda bin Salmana da Saudijsku Arabiju pretvori u svetski centar investicija, tehnologije i turizma.
Ulog je veći od same naftne industrije. Data-centri, postrojenja za desalinizaciju morske vode i aerodromi predstavljaju ključnu infrastrukturu za tehnološke ambicije kraljevine, snabdevanje vodom i razvoj turizma.
Veliki investicioni skup koji prestolonaslednik organizuje u Rijadu kasnije ovog meseca biće važna prilika da međunarodnim investitorima predstavi svoje planove. Ipak, velike kompanije su ove sedmice izbegavale Svetski naftni kongres u Rijadu.
Pobeda nad Hutima kopnenom ofanzivom, u kojoj bi učestvovale jemenske vladine snage, deluje veoma malo verovatno. Huti su duboko ukorenjeni na teritoriji koju kontrolišu, imaju veliko borbeno iskustvo i dobro poznaju planinski teren. Tokom proteklog meseca naneli su velike gubitke vladinim snagama.
Prošle godine Sjedinjene Države potrošile su više od milijardu dolara na sedmonedeljnu kampanju vazdušnih udara protiv Huta. Huti su na kraju pristali da ne napadaju američke brodove u Crvenom moru, ali su zadržali kontrolu nad svojim položajima. U međuvremenu su oborili i nekoliko veoma naprednih američkih dronova Reaper.
Ni američki ni izraelski udari nisu eliminisali vođstvo Huta, iako su u njima stradali komandanti i stručnjaci.
Naprotiv, čini se da Huti, koji prema nekim procenama mogu da imaju i do 350.000 ljudi pod oružjem, trenutno imaju inicijativu. Prema podacima Instituta za proučavanje rata, u ponedeljak su opkolili grad Taiz, koji je pod kontrolom jemenskih vladinih snaga. Reč je o trećem najvećem gradu u Jemenu i važnom logističkom centru.
Saudijska Arabija traži međunarodnu podršku
Saudijska Arabija pokušava da okupi međunarodnu koaliciju protiv Huta. Regionalni saveznici ponudili su pomoć u vidu odbrambenih sistema. Pakistan je poslao hiljade vojnika kako bi pomogli u odbrani kraljevine, dok je Egipat poručio da je spreman da pruži svaku vrstu zatražene podrške.
Saudijci bi mogli da nabave dodatne sisteme protivvazdušne odbrane iz Evrope i SAD, nakon što su zalihe isporučene na početku sukoba sa Iranom počele da se smanjuju.
Međutim, i same Sjedinjene Države suočavaju se s nedostatkom takvih sistema. U izveštaju generalnog inspektora američkog Ministarstva odbrane navedeno je da je kampanja protiv Irana "dovela do strateškog manjka zaliha i otkrila uska grla u industrijskoj bazi za obnavljanje zaliha municije".
Uz to, do izbora za američki Kongres ostale su tri nedelje, pa je predsednik Donald Tramp oprezan kada je reč o novom uvlačenju SAD u sukob na Bliskom istoku. Nije se jasno izjasnio o mogućnosti direktnih američkih udara na Hute, ali tu opciju nije ni isključio.
"Nevoljnost SAD da se uključe podstiče utisak da su Sjedinjene Države napustile partnera u trenutku kada mu je pomoć najpotrebnija", ocenio je Majkl Retni iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije.
Retni, bivši američki ambasador u Rijadu, pisao je to pre napada na aerodrom i dodao:
"Kraljevina je pod napadom i, iz političkih razloga, mora da uzvrati. Ipak, na kraju treba očekivati povratak diplomatiji – nesavršenoj i nezadovoljavajućoj diplomatiji koja ipak može da smanji intenzitet sukoba."
Takav ishod mogao bi da ostavi Hute na vlasti na teritorijama koje kontrolišu, i to u još snažnijem položaju unutar Jemena.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)