Sukob Huta i Saudijske Arabije pretvara se u regionalni rat: Da li Iran koristi Bab el-Mandeb za pritisak na SAD?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Napadi jemenskih Huta na Saudijsku Arabiju pojačavaju tenzije u trenutku kada Sjedinjene Američke Države i Iran pregovaraju o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Rijad razmatra vojni odgovor, dok Vašington razmatra moguće kinetičke akcije protiv Huta. Strateški cilj napada vezan je za kontrolu Bab el-Mandeba i pristupa Crvenom moru, uz dugogodišnju iransku podršku Hutima u naoružanju i obuci. Realna opasnost od šireg regionalnog sukoba ostaje otvorena zbog ograničenja saudijske protivvazdušne odbrane, podela u Jemenu i opreznog stava saveznika.
O tome za Euronews govore istoričar Nikola Marković i stručnjak za bezbednost Danijel Šunter.
Marković ukazuje na eskalaciju oko Bab el-Mandeba i mogućnost da Iran koristi Hute kao polugu pritiska. Šunter ocenjuje da Huti imaju sopstvenu agendu, ali da njihove raketne i dronske sposobnosti zavise od Teherana, a da potpuna zaštita Saudijske Arabije nije moguća.
Eskalacija oko Bab el-Mandeba i pregovori o Ormuzu
Marković povezuje trenutne napade sa širim pregovorima i operacijama na terenu.
"Abas Arakči je rekao da Amerika čeka odgovor na predlog iranske strane od sedam tačaka, dostavljen preko Katara i drugih kanala. Pitanje je da li će američka strana pristati na sve, a drugo je ova pojačana eskalacija koja treba da se smiri. Arakči je rekao da želi da posreduje u sukobu u Jemenu koji eskalira. Sa strane saudijske koalicije i legalne vlade u Adenu pokrenuta je operacija kao odgovor na kontraofanzivu Huta, sa ciljem da se okupira deo oko Bab el-Mandeba i da se taj moreuz stavi pod njihovu kontrolu. Tu će tek biti problema", kaže Marković.
Dodaje da Huti imaju jasan cilj na terenu.
"Huti su opkolili milionski grad Taiz, koji se nalazi u blizini Bab el-Mandeba i kontrolišu puteve ka Adenu. Taj komunikacijski pravac bi im pružio priliku da ugroze prestonicu legalne vlade Jemena", objašnjava Marković.
Šunter vidi poklapanje interesa, ali i sopstvenu agendu Huta.
"Huti imaju sopstvenu političku agendu, ali naoružavanje, obuka i opremanje u velikoj meri zavise od Irana. Odatle i ta dronska i raketna sposobnost. Ne možemo tačno odgovoriti da li je Teheran učestvovao u planiranju napada na Rijad, jer se Huti javno ne izjašnjavaju. Vidimo da se poklapaju stavovi i interesi, i ovde imamo regionalizaciju rata u zalivu koji se prelio na Bab el-Mandeb", ističe Šunter.
Ograničenja saudijske odbrane i iranska podrška
Šunter objašnjava zašto su napadi prošli kroz protivvazdušnu odbranu.
"Svi su jaki vojno, ali ne možete sa sto posto da zaštitite bilo šta. Dobar primer je rat u Ukrajini. Možete imati najsavremenije sisteme, ali sto posto zaštita ne postoji. Fenomen dronova dovodi do zasićenja prostora, i uvek nešto prođe. Civilna infrastruktura je velika žrtva te nove realnosti. Nemate načina kako u potpunosti da zaštitite civilnu infrastrukturu od takve vrste napada", kaže Šunter.
Marković ukazuje na konkretne nedostatke saudijskog sistema i moguću novu klasu raketa.
"Saudijska Arabija ima jaku avijaciju, oko 230 borbenih lovaca F-16, ali njen PVO sistem oslanja se na američke sisteme Patriot i THAAD. Wall Street Journal je pisao da saudijski sistemi nemaju dovoljan broj presretača. Njena teritorija je strateški koncipirana tako da je jako teško braniti. Stanovništvo i gradovi nalaze se uglavnom uz Crveno more i oko Rijada. Nemate dovoljan broj baterija da biste presreli sve rakete koje Huti ispaljuju", objašnjava Marković.
Nastavlja o mogućoj iranskoj isporuci.
"Iranci su probali novu klasu raketa Kasem Basir, nazvanu po Kasemu Sulejmaniju. Najverovatnije je odgovorna za uništavanje osam američkih lovaca F-15 u Jordanu, gađanje baza u Bahreinu i Erbilu, i oštećenje nosača aviona Džordž Vašington. Ima ozbiljnu sposobnost da manevriše i probije sistem PVO, hipersonična je oružje, preko pet maha. Moguće je da su iranski zvaničnici dostavili deo te klase Hutima. To je moja pretpostavka", dodaje Marković.
Međunarodne reakcije i izgledi za stabilizaciju
Šunter opisuje stavove velikih aktera.
"Sjedinjene Američke Države u ovom trenutku nisu vojno involvirane u situaciju sa Hutima, dostavljaju Saudijskoj Arabiji obaveštajne podatke. Razmatra se i kinetička intervencija. Od 2023. do 2025. izveli su tri operacije, pogodili preko hiljadu ciljeva, ali ne možete iz vazduha uništiti pokret. Makron je rekao da Pariz podržava Saudijsku Arabiju i da će francuski PVO sistemi pokrivati saudijsku energetsku infrastrukturu. Velika Britanija pomaže kapacitetima za dopunu goriva u vazduhu i podrškom oko PVO. Evropska unija ima pomorsku misiju, ali ključni problem je nedostatak brodova i njihova performansa u slučaju raketnih napada", kaže Šunter.
Kada je reč o "islamskom NATO-u" Marković vidi oprez.
"Sporazum iz Meke govori da treba da se uključe, ali reakcije Turske i Pakistana ukazuju na delimično uključivanje. Turci su rasporedili deo kapaciteta, ali postoji neslaganje u Turskoj, protesti opozicione stranke. Fidan je rekao da je sporazum defanzivan. Pakistan negira učešće avijacije u ofanzivnim operacijama, iako su postojale vesti. Ima saradnju, razmenu obaveštajnih podataka i simbolično raspoređivanje, ali nema direktnog učešća koje bi pogodovalo saudijskoj strani", objašnjava Marković.
Šunter ocenjuje da je situacija neodrživa i da se sve vraća na Iran.
"Nastavak sukoba ugrožava saudijski izvoz nafte i avio-saobraćaj. Evropske kompanije ne lete za aerodrom u Rijadu. To je problem za reputaciju i investicione planove. Saudijska Arabija je bila involvirana od 2015. do 2022. Nema jednostavnog odgovora jer nasuprot Hutima nije solidan blok. Za Saudijsku Arabiju je najvažnije ko će kontrolisati obalni deo ka ulazu u Crveno more. Bez snažne podrške Irana kapaciteti Huta za delovanje na daljinu bi drugačije izgledali. Pitanje je da li bi uopšte postojali. Pitanje Irana ostaje ključno", ističe Šunter.
Marković zaključuje da Huti nisu samo marionete, ali da iranska poluga ostaje.
"Iran koristi Hute, iako oni negiraju da su proksi. To je vid pritiska da se ispune zahtevi prema Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz Bab el-Mandeb ide oko 12 odsto svetske trgovine, plus kablovi za internet. Iran ima interes da ih drži pod kontrolom. Teško je da Saudijci poraze Hute. Kontrolišu 30-ak procenata teritorije, ali tamo je većina populacije, oko 70 do 80 odsto od 19 miliona. Procene idu na 400.000 vojnika. Brdovit teren otežava kopnenu intervenciju", kaže Marković.
Gostovanje Markovića i Šuntera u celosti pogledajte u video prilogu
Bonus video:
Povezane vesti
Komentari (0)