"Gde su naši najmiliji?": Porodice u Gazi i dalje tragaju za nestalima, oko 1.000 ljudi sahranjeno bez identifikacije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Gotovo tri godine od početka rata u Pojasu Gaze, hiljade Palestinaca i dalje se vode kao nestali, dok njihove porodice pokušavaju da pronađu posmrtne ostatke najbližih i dostojanstveno ih sahrane. Potragu otežavaju ruševine, nedostatak teške mehanizacije i nemogućnost DNK identifikacije, a pristup pojedinim područjima ostaje ograničen zbog prisustva izraelske vojske.
Tog 1. novembra 2024. godine mrak se spustio na Džabaliju, naselje na severu Pojasa Gaze, kada je izraelski kvadrikopter prekinuo večernju tišinu.
Te večeri, Mohamed Jusuf Šalajel bio je u kući roditelja svoje supruge sa ženom i decom. Prethodno je posetio 16 članova porodice koji su zbog raseljenja boravili u kući njegovih roditelja u blizini. Nije znao da će to biti poslednji put da ih vidi.
Snažna eksplozija pogodila je područje i potpuno srušila kuću Šalajelovih. Kada se narednog jutra vratio na mesto napada, zatekao je četiri sprata srušena jedan preko drugog, zatrpavši ljude koji su se nalazili unutra.
Među njima su bili njegova majka, dva brata i sestra, kao i njihova deca i članovi porodice.
"Nikada neću zaboraviti... Pronašao sam raskomadane ostatke dece i žena", rekao je Šalajel za CNN krajem septembra. Kako je naveo, pokušao je da se pribere kako bi prikupio delove tela razbacane po okolini.
Gotovo dve godine kasnije, Šalajel i dalje ne može da se vrati na to mesto, jer je izraelska vojska u međuvremenu zauzela više od polovine razorenog područja. Kako kaže, gotovo svi članovi njegove porodice i dalje se vode kao nestali.
Sve manje šanse za identifikaciju žrtava
U ruševinama Pojasa Gaze, Palestinci pokušavaju da prežive sukob čiji se kraj ne nazire.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Tri godine nakon što su Hamas i druge militantne grupe 7. oktobra 2023. godine ubile oko 1.200 ljudi u Izraelu, izraelski napadi na Gazu i dalje su gotovo svakodnevni. Godinu dana nakon što je, prema planu postignutom uz posredovanje SAD, primirje trebalo da okonča rat, broj žrtava nastavlja da raste.
Prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja, tokom izraelske ofanzive u Pojasu Gaze ubijeno je više od 74.000 ljudi.
Sa svakim danom koji prođe, sve su manje šanse da se identifikuju poginuli, jer se gube ključni dokazi, upozorio je Pet Grifits, portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Jerusalimu.
Prema međunarodnom humanitarnom pravu, strane u oružanom sukobu imaju obavezu da tragaju za posmrtnim ostacima poginulih, nestalih i povređenih, da ih izvlače, kao i da prikupljaju i čuvaju informacije o njima i prosleđuju ih drugoj strani, rekao je Grifits.
Planom o prekidu vatre iz oktobra 2025. godine predviđeno je povlačenje izraelskih snaga do takozvane žute linije, koja označava granicu područja pod izraelskom kontrolom. Međutim, promenljiv položaj te linije onemogućava Palestincima pristup velikim delovima teritorije na kojima bi njihovi najbliži mogli da budu zatrpani pod ruševinama, navode stanovnici i humanitarni radnici.
Nekoliko stanovnika Džabalije reklo je da su videli izraelsku vojsku kako ruši džamije, kuće i druge objekte, kao i da uklanja ruševine u blizini žute linije.
"Gde su kosti naših najmilijih? Gde su njihova tela? Čitave porodice nalaze se iza žute linije, odvojene od svojih rođaka", rekao je stanovnik Džabalije Jahja Oda.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk upozorio je u septembru na uklanjanje ruševina na područjima pod kontrolom izraelske vojske, navodeći da se to radi buldožerima, bez poštovanja prema mrtvima.
Prethodno je nevladina organizacija "Euro-Med Human Rights Monitor", sa sedištem u Ženevi, upozorila da bi takve aktivnosti mogle da dovedu do uništavanja dokaza o ratnim zločinima.
Tirk je ukazao na to da pronalazak posmrtnih ostataka koji ukazuju na stradanje čitavih porodica ispod ruševina, u područjima dostupnim Palestincima, potvrđuje potrebu da se sačuvaju dokazi o mogućim ratnim zločinima. Pozvao je i da se međunarodnim istražiteljima omogući pristup celoj Gazi.
Tanjug AP/Jehad Alshrafi
Potragu dodatno usporavaju ograničenja koja Izrael nameće ulasku teških mašina u Pojas Gaze, navode palestinski zvaničnici. Zbog toga je izvlačenje posmrtnih ostataka otežano čak i u delovima enklave u kojima izraelske trupe trenutno nisu prisutne.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je u avgustu plan od 15 tačaka za postizanje dugoročne stabilnosti u Gazi, insistirajući da se izraelske snage neće povući dok Hamas ne bude u potpunosti razoružan.
Hamas je, s druge strane, zahtevao da izraelska vojska obustavi napade na Gazu i povuče se do žute linije, u skladu sa planom o prekidu vatre.
Nezavisna istraga Ujedinjenih nacija prošle godine zaključila je da je Izrael počinio genocid u Gazi. Izraelska vlada odbacila je te nalaze.
U Gazi nedostaju bageri i kamioni za uklanjanje ruševina
U delovima Gaze kojima Palestinci mogu da pristupe, pripadnici Civilne zaštite pretražuju uništene kuće u potrazi za posmrtnim ostacima nestalih.
Od oktobra prošle godine, ekipe na terenu izvukle su oko 1.000 tela iz ruševina, rekao je portparol Civilne zaštite Mahmud Basal.
Međutim, u gradu Gazi na raspolaganju je samo jedan bager, dok se još jedan nalazi u centralnom delu enklave. Basal je naveo da bi potraga mogla da bude završena kada bi izraelske vlasti odobrile isporuku 10 bagera, 10 buldožera i 30 kamiona, koliko su zatražili palestinski zvaničnici.
Izraelska agencija COGAT, zadužena za koordinaciju ulaska pomoći u Gazu, saopštila je da je Izrael dozvolio ulazak neophodne opreme, uključujući motorno ulje, medicinski materijal i šatore.
Međutim, prema izveštaju Rojtersa, COGAT je naveo da će isporuke teških mašina i materijala za obnovu biti obustavljene dok Hamas ne bude razoružan.
Potragu otežava i opasnost od neeksplodiranih ubojnih sredstava, rekao je Grifits. Spasioci su, kako je naveo, prinuđeni da ruševine uklanjaju postepeno, sloj po sloj, ponekad svega nekoliko centimetara odjednom.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Prema rečima Basala, na pojedinim pronađenim telima vidljivi su tragovi da su ih nagrizali glodari ili psi lutalice.
Šalajel je ispričao da je ćebetom obavio ruku svog brata koja je virila iz ruševina kuće njihovih roditelja, pokušavajući da je zaštiti od velikog broja pasa koji su lutali tim područjem.
"Bio je to užasan prizor", rekao je.
"Porodice na kraju pokušavaju da pronađu utehu u uverenju da su svi njihovi najbliži izvučeni ispod ruševina. Međutim, to ne možemo da potvrdimo sa sigurnošću", rekao je Basal.
Bez DNK analiza, porodice ostaju u neizvesnosti
Doktor Ahmad Deir jedan je od samo trojice preostalih specijalista forenzičke medicine u Pojasu Gaze.
Kako je naveo, ni pre rata lekari nisu imali pristup laboratorijama za DNK analize, jer je višegodišnja blokada koju su sprovodili Izrael i Egipat ograničavala ulazak medicinskog materijala.
Ponavljani izraelski napadi na zdravstvene ustanove dodatno su oslabili medicinsku infrastrukturu u enklavi, zbog čega zdravstveni radnici sve više zavise od osnovnih metoda identifikacije, rekao je Grifits.
Kada spasilačke ekipe dopreme neidentifikovana tela u bolnice, nedostatak rashladnih komora, nestašica goriva i česti nestanci struje ubrzavaju propadanje uzoraka, objasnio je Deir.
Pošto DNK testiranje nije dostupno, zdravstveni radnici koriste analize krvnih grupa i laboratorijske testove koji ne omogućavaju pouzdanu identifikaciju. Zbog toga brojne porodice ostaju bez odgovora o sudbini svojih najbližih.
Porodice traže odgovore o sudbini nestalih
Suha al-Šarif očekivala je da će se njen sin Džihad brinuti o njoj u starosti. Umesto toga, ostala je bez njega.
"Kada je Džihad otišao, shvatila sam da je on bio taj koji me je nosio. On je bio moja snaga", rekla je ova 55-godišnja žena.
Džihad, koji je imao 33 godine, ubijen je iz vatrenog oružja 9. novembra 2023. godine, kada je porodica bila primorana da napusti grad Gazu, ispričala je njegova majka.
Njegovo telo prebačeno je u bolnicu Al Šifa na severu enklave. Međutim, zbog intenziviranja izraelskih napada, zdravstveni radnici nisu mogli da sahranjuju poginule. Porodica je ponovo morala da beži, ovog puta na jug.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Gotovo tri godine kasnije, Al-Šarif i dalje ne zna gde se nalazi telo njenog sina.
"Najteže mi je to što nisam mogla da ga sahranim. Ne znam gde mu je telo", rekla je.
"Noću, kada spustim glavu na jastuk, vraćaju mi se uspomene. Više nemam za čim da plačem. Osećam kao da je moj život završen", dodala je.
Njeno iskustvo odražava ono kroz šta prolaze brojni stanovnici Gaze čiji su članovi porodica nestali. Prema rečima dva humanitarna radnika kod ljudi čiji su najbliži nestali mogu se javiti znaci takozvanog "dvosmislenog gubitka" - stanja koje karakterišu osećaj izgubljenosti, poteškoće sa koncentracijom, anksioznost, depresija i krivica.
Neki ljudi se mole, čuvaju fotografije ili lične predmete svojih najbližih kako bi sačuvali uspomenu na njih, rekla je Isra Alkahvadži, koordinatorka programa za mentalno zdravlje u Gazi britanske nevladine organizacije Medical Aid for Palestinians.
Želja da se pronađe telo nestale osobe odražava duboku ljudsku potrebu za istinom, navela je ona.
"Nastaviti da žive ne znači da su napustili ili zaboravili osobu koju su izgubili", rekla je Alkahvadži.
Groblje nestalih u Deir el Balahu
U Deir el Balahu nalazi se groblje na kojem su sahranjene stotine Palestinaca čiji identitet nije utvrđen. Meštani ga nazivaju grobljem nestalih, a ono je postalo simbol neizvesne sudbine brojnih ljudi u Gazi.
Prema podacima Civilne zaštite, na tom groblju sahranjeno je oko 1.000 neidentifikovanih osoba.
Vlasti sarađuju sa međunarodnim humanitarnim organizacijama na uspostavljanju digitalnog sistema za razmenu podataka. Grobovima bez imena dodeljuju se serijski brojevi, kako bi porodice u budućnosti mogle da identifikuju svoje najbliže ukoliko DNK testiranje postane dostupno.
"Verujemo da ti ljudi i njihove porodice, u ime ljudskog dostojanstva, imaju pravo da pronađu svoje najbliže", rekao je doktor Deir.
Šalajel se nada da će jednog dana pronaći članove svoje porodice i sahraniti ih dostojanstveno.
"Među nama, stanovnicima Gaze, postoji poznata izreka: poštovanje prema mrtvima iskazuje se njihovom sahranom. Naša vera, običaji i tradicija uče nas da osoba koja premine treba da bude sahranjena i da se zna gde se nalazi njen grob", kazao je Šalajel.
Povezane vesti
Komentari (0)