Kako su šifrovane poruke "sahranile" klanove: Za par dana palo 100 mafijaša - od akcije "Veliki Feniks" do Vljore Hiseni
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U tri velike međunarodne policijske i obaveštajne istrage, koje su realizovane u proteklih nekoliko nedelja, privedeno je ukupno blizu 100 pripadnika organizovanih kriminalnih grupa i državnih službenika. Operacija Evropola u Sloveniji i Španiji rezultirala je privođenjem gotovo 50 osoba osumnjičenih za krijumčarenje narkotika i teška krivična dela, dok je u transatlantskoj operaciji "Veliki Feniks" razbijena velika krijumčarska mreža uz istorijsku zaplenu kokaina. Istovremeno, u Tirani je pod meru kućnog pritvora stavljena doskorašnja direktorka Državne obaveštajne službe Albanije (SHISH) Vljora Hiseni, osumnjičena za zloupotrebu položaja i odavanje državnih tajni. Ono što je zajedničko za sve ove slučajeve jeste činjenica da su krah regionalnih narko-grupa i istraga protiv bivše šefice tajne službe direktno uzrokovani probojem i dešifrovanjem kanala komunikacije.
Ključni materijalni dokazi, koji su povezali transatlantske rute, likvidacije na Balkanu i curenje informacija iz bezbednosnih struktura, dobijeni su forenzikom i presretanjem poruka na kriptovanim platformama poput Sky ECC-a, ali i naprednom forenzičkom analizom komercijalnih aplikacija poput Signala. Upravo su ovi digitalni tragovi omogućili bezbednosnim strukturama iz više od 20 zemalja da rekonstruišu delovanje narko-kartela i razotkriju spregu organizovanog kriminala i pojedinaca u državnim aparatima.
Koreni i uspon: Kako je nastala iluzija o "neprobojnoj“ komunikaciji
Kompaniju Sky Global osnovao je 2008. godine u Vankuveru Žan-Fransoa Eap, kanadski državljanin poreklom iz Kambodže. Projekat "Glasnik kriminala" (The Crime Messenger) otkrio je da je Eap, sin kambođanskih imigranata, ovaj sistem razvio u bliskoj saradnji sa svojim ocem, stručnjakom za računarske nauke, nakon što mu je privatni telefon bio kompromitovan. Kompanija je u početku poslovala potpuno legalno, sa zvaničnom misijom zaštite privatnosti advokata, lekara, političara i visokih biznismena u digitalnom dobu. Međutim, crno tržište je munjevito prepoznalo potencijal ovog sistema.
Prema podacima međunarodnih istraživačkih mreža, kada je francuska policija 2020. godine uspešno ugasila i hakovala rivalsku kriptovanu mrežu EncroChat, hiljade korisnika iz sveta podzemlja su u panici prešle na Sky ECC, verujući agresivnim reklamama menadžmenta da je taj sistem "100 odsto neprobojan", navodi se na zvaničnoj stranici Europol. Menadžment kompanije bio je toliko uveren u bezbednost svog softvera da je javno ponudio nagradu od 5 miliona dolara bilo kom hakeru koji uspe da dešifruje njihov sistem u roku od tri meseca. Ova marketinška samouverenost privukla je najmoćnije kriminalne organizacije sveta, prenosi OCCPR.
EPA-EFE/JERRY LAMPEN
Kada bi korisnik platio paket pretplate, koji je koštao između 950 i 2.380 dolara za šest meseci, dobijao bi specifično, fizički modifikovan telefon, najčešće rebrendirane modele iPhone, BlackBerry ili Google Pixel uređaja. Tehničari su sa ovih uređaja na hardverskom nivou uklanjali kameru, mikrofon i GPS modul, čineći ih tehnički potpuno nesposobnim da prate lokaciju korisnika. Uređaj je koristio naprednu enkripciju sa kraja na kraj (end-to-end), a slanje poruka bilo je moguće jedino ako i sagovornik ima identičan sistem.
Izgled samog interfejsa bio je paravan - aplikacija se pojavljivala pod maskom običnog digitalnog kalkulatora. Tek kada bi korisnik ukucavanjem tajne šifre otvorio sakriveni prostor, čet bi postajao aktivan. Ugrađena "panična šifra" omogućavala je da se ukucavanjem te lozinke momentalno pokrene proces trajnog brisanja kompletne fleš memorije u slučaju policijske racije.
Istraga je otkrila da su čelni ljudi kompanije Sky Global svesno žmureli pred činjenicom da im klijentelu dominantno čini organizovani kriminal, navodi OCCPR. Štaviše, postojao je specifičan geografski i klanovski paradoks distribucije - kompanija je za zvanične distributere i prodavce svojih telefona na Balkanu angažovala osobe koje su već imale bogat dosije i aktivne uloge u podzemlju. Ti kanali prodaje bili su strogo kontrolisani unutar klanovskih struktura kako bi se sprečilo mešanje sa suparničkim grupama i osiguralo da nijedan uređaj ne padne u ruke policijskih doušnika.
Strategija bezbednosnih službi: Detaljan mehanizam proboja u Rubeu
Zvanične sudske i kriminološke studije otkrivaju da zapadnoevropske službe nisu trošile resurse na razbijanje neprobojnog matematičkog koda samih poruka na pojedinačnim telefonima, već su izvele izuzetno složenu sajber-hakersku operaciju na samoj mrežnoj infrastrukturi. Zajednički istražni tim (JIT), sastavljen od stručnjaka iz Francuske, Belgije i Holandije, locirao je centralne servere kompanije Sky ECC. Ispostavilo se da se celokupan svetski saobraćaj ove mreže fizički nalazio u postrojenjima francuskog hosting giganta OVHcloud u gradu Rube na severu Francuske, objavio je Sage Journalist.
Uz strogo poverljivo odobrenje francuskog suda, istražitelji su izveli operaciju ubacivanja zlonamernog koda direktno na centralne servere. Instaliran je specijalizovani softverski alat koji je delovao po principu napada "čovek u sredini" (Man-in-the-Middle). Ovaj alat je imao ulogu da presreće tokove podataka i sakuplja privatne ključeve za dešifrovanje u milisekundi kada su oni prolazili kroz server. Na taj način, enkripcija na samim telefonima ostala je netaknuta, ali je policija dobila ključeve kojima je mogla masovno da čita sadržaj u realnom vremenu, napisao je Computerweekly.
Nadzor nad oko 70.000 aktivnih korisnika počeo je u februaru 2021. godine. Kako je preneo list The Guardian, holandski istražitelji su izjavili da je osećaj bio "kao da sedimo za istim stolom sa kriminalcima". Agenti su uživo čitali poruke o logistici kokainskih pošiljaka i koordinaciji ubistava pre nego što bi pošiljaoci stigli da aktiviraju opciju brisanja. Zaplenjeni volumen podataka premašio je milijardu poruka.
Da bi se tolika količina informacija obradila, bezbednosne službe su po prvi put masovno upotrebile sisteme veštačke inteligencije (AI) i napredne algoritme mašinskog učenja. Ti sistemi kroz automatsku pretragu ključnih reči filtriraju datume isporuka, kodna imena, mete za odstrel i koordinate tajnih skladišta, što objašnjava zašto masovna hapšenja traju i godinama nakon službenog gašenja mreže.
Prinstscreen YouTube/ Belgian Federal Police
Tehnološka zabluda: Forenzika uređaja nasuprot mrežnoj enkripciji
Gubitak namenskih platformi poput Sky ECC-a naterao je visokopozicionirane aktere, uključujući i pojedine zvaničnike u regionu, da pređu na javno dostupne aplikacije sa enkripcijom, poput Signala. Podzemlje i njihovi saradnici verovali su da zaštita sa kraja na kraj garantuje potpunu anonimnost, potpuno zanemarujući ključnu razliku između presretanja podataka tokom prenosa i forenzike samog fizičkog uređaja.
Tanjug AP/Jeff Chiu
Iako Signal onemogućava presretanje poruka dok one putuju internetom, jer serveri kompanije ne skladište podatke, forenzička ranjivost nastaje u trenutku kada se poruka dešifruje na samom telefonu primaoca. Operativni sistemi uređaja čuvaju istoriju četova u lokalnim bazama podataka (najčešće u SQLite formatu), navodi Computerweekly.
Kada korisnik aktivira opciju brisanja ili "nestajućih poruka", telefon te podatke često ne uklanja fizički sa memorijskog čipa, već taj prostor samo označava kao slobodan za budući upis. Prilikom zaplene telefona, napredni forenzički softveri vrše duboko kopiranje memorije i uspešno obnavljaju obrisane sektore, što se pokazalo ključnim u najnovijim obaveštajnim istragam na Balkanu.
Hronologija tri velika pada: Kako su poruke postale ključni dokazi
Operacija Evropola protiv balkanskih klanova: Dokazi za "nevidljive" tone
Delovanje organizovane grupe, koju su uglavnom činili državljani zemalja Zapadnog Balkana. trajno je prekinuto nakon što je policija dobila direktan uvid u njihove zaštićene kanale. Tokom akcije pretresena su 42 objekta u Sloveniji i Španiji, a hapšenja su koordinisana uživo iz Ljubljane uz podršku hrvatskih vlasti. Mreža je transportovala kokain i sintetičke droge iz zapadne Evrope skrivene pod paravanom legalnog komercijalnog tereta.
Europol
Ono što je prelomilo ovu istragu jesu podaci izuzeti iz aplikacija Sky ECC i CryptCom.
Osim zaplena na terenu, dešifrovana komunikacija omogućila je policiji da precizno rekonstruiše i naknadno procesuira grupu za šverc dodatnih 2,5 tona kanabisa i pola tone kokaina koji nikada nisu fizički pronađeni na transportnim rutama. Presretnute poruke otkrile su i unutrašnji teror klanova, s obzirom na to da su vođe preko kriptovanih četova naređivale brutalne odmazde i upotrebu eksplozivnih naprava protiv sopstvenih članova čije bi isporuke propale.
Operacija "Veliki Feniks": Slom transatlantskog koda i pad lučkih krtica
Slom kompletne finansijske i transportne strukture mreže u kojoj su učestvovali albanski i poljski državljani, a koja je delovala u saradnji sa južnoameričkim kartelima, dogodio se onog trenutka kada su istražitelji dešifrovali njihovu logističku mrežu na serverima. Ova grupa upravljala je velikim paravan-firmama za uvoz i izvoz egzotičnog voća kroz koje je u Evropsku uniju, prema navodima istražitelja, uvezena istorijska količina kokaina, čija se ulična vrednost procenjuje na više od 1,7 milijardi dolara.
Tokom ove opsežne međunarodne operacije privedeno je ukupno 39 osoba. Tajne poruke ogolile su i krtice unutar samog antinarkotičkog sektora (CRAC) u Ekvadoru – dvojicu policijskih inspektora koji su preko šifrovanih kanala primali direktne instrukcije kako da sabotiraju lučke skenere i propuštaju kontejnere sa ilegalnim teretom. Tekstualni tragovi sa mreže direktno su povezali korumpirane lučke radnike sa organizatorima u zapadnoj Europi i šefovima lociranim u Dubaiju, koji slovi za jedan od glavnih centara za koordinaciju transatlantskog kriminala. Vlasov Sulaj/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Slučaj Vljore Hiseni: Digitalni tragovi u memoriji tajne službe
Najveći obaveštajni skandal u regionu, koji je doveo do stavljanja u kućni pritvor doskorašnje šefice albanske tajne službe (SHISH) Vljore Hiseni, predstavlja direktan dokaz da ni najviši državni funkcioneri nisu zaštićeni od forenzičkog proboja tehnologije. Istraga Specijalnog tužilaštva Albanije (SPAK) tereti je za zloupotrebu položaja i odavanje državnih tajni, odnosno sumnjiči je se za curenje poverljivih obaveštajnih podataka iz državnog sistema prema strukturama povezanim sa organizovanim kriminalom.
Njen pad, prema izvorima iz istrage, bio je isključivo tehnološke prirode, ali uz primenu forenzike samog uređaja nakon njenog privođenja na graničnom prelazu Vrbnica, po povratku sa antiterorističkog foruma u Bakuu. Forenzička rekonstrukcija lokalne SQLite baze podataka na njenom telefonu uspešno je vratila preko 500 navodno obrisanih poruka koje je razmenjivala sa kontroverznim biznismenom Ergisom Agasijem, kojeg tužilaštvo nastoji da poveže sa logističkom podrškom klanovima.
Rečenice izuzete iz memorijskog čipa uređaja, u kombinaciji sa poverljivim dokumentima pronađenim tokom pretresa, poslužile su SPAK-u kao ključni materijalni dokaz na kojem se temelji optužnica o kompromitaciji vrha tajne službe preko sopstvenih, neoprezno ostavljenih digitalnih tragova. Uporedo s ovim, u Tirani se vodi odvojena velika istraga protiv bivše direktorke državne IT agencije (AKSHI) Mirlinde Karčanaj zbog zloupotrebe tendera vrednih 59 miliona evra, što dodatno ogoljava rane u tamošnjem bezbednosno-tehnološkom sektoru.
Da li su Sky ECC poruke zakonit dokaz ili plod masovne špijunaže?
Zakonitost dokaza pribavljenih putem šifrovane aplikacije Sky ECC ostaje glavno pravno pitanje u procesima protiv organizovanog kriminala. Dok domaće optužnice u velikoj meri zavise od ovog materijala, sudski preokreti otvaraju dilemu da li su ti podaci prikupljeni u skladu sa ustavnim i zakonskim normama. O tome pod kojim uslovima se ovi podaci uopšte mogu smatrati pravno valjanim dokazima i kakva je domaća i evropska praksa, za Euronews Srbija govori advokat Marko Nikolić.
Razmatrajući ustavne osnove i način na koji su ti materijali ušli u domaće sudnice, advokat Nikolić objašnjava ključne parametre koji se moraju uzeti u obzir pri oceni njihove zakonitosti.
"Da bi smo došli do odgovora na pitanje da li su dokazi pribavljeni putem Sky ECC zakoniti ili ne, ključno je pre toga odgovoriti na određena pitanja. Pre svega, kako su sporni dokazi pribavljeni, po kom pravnom osnovu, na koji način su dostavljeni organu krivičnog postupka u Republici Srbiji, kao i da li je odbrani omogućeno da proveri autentičnost i pouzdanost pomenutih dokaza. Istakao bih da odredba člana 41 Ustava Republike Srbije propisuje da je odstupanje od tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja moguća samo na osnovu odluke suda u zakonom propisanim slučajevima. Dakle, da bi se odstupilo od navedenog člana najvišeg pravnog akta u državi, moraju biti ispunjeni zakonom propisani uslovi. U našoj sudskoj praksi, sudovi nalaze opravdanje da je npr. mera tajnog nadzora komunikacije, odnosno zadiranja u privatnost okrivljenog, neophodna jer se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi ili bi njihovo prikupljanje bilo otežano, što je predviđeno odredbom člana 161 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku", kaže Nikolić.
Privatna arhiva
Međutim, on naglašava da ključni problem leži u činjenici da presretanje komunikacije nije sprovedeno po nalogu naših pravosudnih organa, već je reč o podacima koji su ustupljeni spolja.
"Ono što je sporno u našoj sudskoj praksi, to je činjenica da naši sudovi nisu naložili tajni nadzor komunikacije, već su dokaze pribavljene putem Sky ECC dobili od državnih organa drugih zemalja, koje su uspele da navedenu aplikaciju ,"otvore". Kod takvog stanja stvari, ukoliko pravosudni organi i stranke u krivičnom postupku u Republici Srbiji nemaju naredbu inostranog suda o prisluškivanju, o vremenskom trajanju tog prisluškivanja, zatim o tome da li je inostrani organ procenio da postoje osnovi sumnje da prisluškivana lica vrše krivična dela, kao i da li inostrani organ nije mogao na ,"blaži" način da pribavi dokaze, mene to navodi na zaključak da je takav dokaz nezakonit. Ukoliko je i sud takvog zaključka, on mora da donese odluku da se nezakoniti dokazi izdvoje iz spisa predmeta, nakon čega se oni ne mogu koristiti u krivičnom postupku, shodno odredbi člana 84 Zakonika o krivičnom postupku", objašnjava on.
Poseban akcenat Nikolić stavlja na nemogućnost odbrane da proveri tehničke aspekte hakovanja servera i samu verodostojnost dostavljenog materijala, što narušava osnovne postulate pravičnog postupka.
"Činjenica je da advokati nemaju uvida u izvorni kod i metodologiju rada francuske policije, to onemogućava advokate da eventualno ovakve dokaze i ospore. U takvim slučajevima, odbrana mora da "veruje na reč" organu iz druge države, koji te dokaze može da dostavi našim organima nepotpuno ili izmenjeno. U navedenoj situaciji, branioci ostaju "uskraćeni" za mogućnost da provere da li je prikupljanje ovih dokaza sprovedeno u granicama izdate naredbe inostranog suda, da li su poruke autentične i potpune, da li su podaci pretrpeli izmene tokom obrade, kao i da li je identifikacija korisničkog naloga pouzdano izvršena. Ukoliko bi se naš sud oglušio na ova pitanja i prihvatio navedene dokaze kao zakonite, to bi neminovno vodilo do proizvoljnog postupanja i odlučivanja, jer bi sud zasnovao odluku na dokazu čije se poreklo i pouzdanost ne mogu delotvorno ispitati. Drugim rečima, takav pristup bi bio suprotan pravu na pravično suđenje i načelu jednakosti oružja u postupku", kaže advokat Marko Nikolić.
Osvrćući se na međunarodne standarde i najnoviju praksu najviših sudskih instanci, naš sagovornik podseća na odluke koje bi mogle bitno uticati na ishod mnogih procesa na našim prostorima: "Ukoliko naši sudovi uzimaju u obzir odluke Suda pravde Evropske unije, a morali bi da to uzimaju u obzir, onda bi postojao realan rizik da u predmetima u kojima se cela optužba zasniva na spornim pribavljenim dokazima, da se takav predmet završi oslobađajućom presudom domaćeg suda.Bitno je napomenuti da je Sud pravde Evropske unije u predmetu C-670/22 doneo presudu dana 30.04.2024. godine, gde je između ostalog i istakao da nacionalni sudovi moraju da zanemare informacije i dokaze ako okrivljeni nije mogao da se o tim informacijama i dokazima delotvorno izjasni. Možda je baš ova odluka imala uticaja na ohrabrujuću odluku Apelacionog suda u Beogradu, u predmetu Kž2-Po1.br.214/25 od 23.07.2025. godine, gde je ovaj sud ukinuo rešenje prvostepenog suda o potvrđivanju optužnice i posebno ukazao da se zakonitost Sky ECC materijala mora ispitati i da samo pribavljanje putem međunarodne pomoći ne garantuje zakonitost dokaza".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)