EU sprema sankcije protiv "Vagner grupe" - šta se zna o ruskim plaćenicima za "prljave poslove"

Evropska unija izradiće spisak mogućih sankcija protiv Vagner grupe, zloglasne organizacije za koju se smatra da je čine ruski plaćenici, a glavni razlog za to je zabrinutost da bi ova grupa mogla da bude raspoređena u zapadnoafričkom regionu Sahel.

Ministri spoljnih poslova EU postigli su, naime, prošle nedelje politički dogovor o sankcionisanju Vagner grupe, što je potvrdio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. 

"Dotakli smo se mogućeg učešća Vagner grupe. Postojao je konsenzus da se krene napred kako bi se preduzele restriktivne mere protiv ove grupe", rekao je Borelj novinarima posle sastanka najviših diplomata EU.

On je objasnio da se odluka prvo mora pripremiti na tehničkom nivou tako što će se postaviti spisak ljudi i subjekata za ciljanje. Mere protiv Vagner grupe podrazumevaju širi režim sankcija koji su najviši diplomati EU dogovorili kao odgovor na krizu u zapadnoafričkoj državi Mali.

Vojna hunta Malija je u septembru pregovarala o razmeštanju Vagner grupe u toj zemlji, izvestio je Rojters, što je Francuska ocenila kao neprihvatljivo, jer i sama ima oružane formacije u tom regionu.

"Postoji zajednička volja da se odluči o pravnom okviru za sankcije koje će biti uvedene protiv Vagner grupe", rekao je novinarima šef diplomatije Francuske Žan-Iv Le Drijan, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU o situaciji u Maliju.

Francuski vojnici došli su u Mali 2013. godine, nakon što su pobunjeni islamistički militanti pokušali da preuzmu kontrolu nad čitavom zemljom, a francuski predsednik Makron rekao je da će broj vojnika biti prepolovljen. 

Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, potvrdio je da su se vlasti Malija "obratile privatnoj ruskoj vojnoj kompaniji" koja bi trebalo da im pomogne u borbi protiv džihadista, a francuska ministarka odbrane Florans Parli rekla je da "Francuska ne može da sarađuje sa plaćenim ubicama", kako je nazvala Vagner grupu.

Na to da razmeštanje Vagner grupe u Maliju ne bi bilo dobro, upozorio je i američki državni sekretar Entoni Blinken. On je rekao da "ruska kompanija koja veze sa Kremljom ne bi trebalo da se meša u napore usmerene na obnavljanje demokratije u Maliju".

Kako je rekao, "bilo bi žalosno da Vagner grupa postane aktivna u Maliju, gde postoje planovi, koje podržava međunarodne zajednica, da se demokratski izabrana vlada dobije do aprila, i ako bi se spoljni akteri angažovali, stvairi bi postale još teže i komplikovanije".

Šta je Vagner grupa?

Prva stvar koju bi trebalo razumeti o Vagner grupi - jeste to da, najverovatnije, ne postoji Vagner grupa, piše portal Foreign Policy. Naravno, ovo znači da ne postoji nikakva jedinstvena firma registrovana pod tim imenom, već termin verovatnije služi da opiše mrežu u kojoj su isprepletane kompanije i grupe plaćenika. 

Kada je američki Trezor ranije zatražio sankcije protiv pojedinih kompanija za koje se sumnja da posluju u okviru Vagner grupe, navedeno je da članovi ove organizacije učestvuju u suzbijanju prodemokratskih protesta, širenju dezinformacija, iskopavanju zlata i dijamanata, kao i da organizuju paravojne aktivnosti. 

Vagner grupa se prvi put pojavila 2014. godine u Ukrajini, gde su pomagali vojsci Rusije u operaciji koja je za rezultat imala aneksiju Krima. Koliko je do sada poznato, plaćenici Vagner grupe učestvovali su u raznim sukobima i ratovima - u Ukrajini, Libiji, Siriji, Mozambiku, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici.

O Vagner grupi često se govori kao o ruskim plaćenicima, odnosno "paravojsci" ruskog ministarstva odbrane. Za američko ministarstvo odbrane reč je o privatnoj plaćeničkoj kompaniji koja se povezuje sa ruskom državom.

U jednom intervjuu u decembru 2018. godine, međutim, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu postavljeno je pitanje u vezi sa delovanjem Vagner grupe u Ukrajini i Siriji. Putin je tada rekao kako bi "takve stvari trebalo da ostanu u privatnim okvirima", i da bi ova grupa trebalo da bude sankcionisana ako krši zakon, ali ako to nije slučaj, da imaju pravo da rade i promovišu svoje poslovne interese u inostranstvu. 

Putinov kuvar i vojnik po imenu Vagner

S obzirom na veo misterije koji obavija Vagner grupu, ne može se sa sigurnošću reći ni ko ju je osnovao, ni kako se tačno finansira. Međutim, imena koja se najčešće povezuju sa ovom paravojskom su Jevgenij Prigožin i Dmitrij Utkin.

Jevgenij Prigožin je ruski biznismen poznat po tome što je blizak ruskom predsedniku - na kraju krajeva, nadimak "Putinov kuvar" dovoljno govori o tome. Taj nadimak je dobio zbog toga što se u njegovim restoranima Putin ranije često sastajao sa diplomatama iz stranih zemalja, ali i zbog toga što njegova ketering firma ima mnoge ekskluzivne ugovore, uključujući i onaj sa ruskom vojskom. Smatra se da je Prigožin glavni finansijer Vagner grupe, mada je on to u više navrata demantovao, baš kao i navodnu povezanost sa ruskim ministarstvom odbrane.

Prigožin je zanimljiv sa nekoliko aspekata. Za početak, devet godina je proveo u zatvoru usred sovjetskog Lenjingrada, a proglašen je krivim za veze sa organizovanim kriminalom. Iz zatvora je izašao 1990. godine, a iako je danas uključen u mnoge industrije (uključujući poslove sa naftom, gasom, ali i restoranima), svoj uspon u svetu biznisa započeo je kao suvlasnik radnje za veleprodaju kobasica.

Alexei Druzhinin/Pool Photo via AP, File

Umešanost Rusije u predsedničke izbore Sjedinjenih Američkih Država 2016. godine, na kojima je pobedio Donald Tramp, dugo je bilo goruća tema u obe zemlje, i čini se da nikada nije do kraja zatvorena priča. Vlasti SAD su nekoliko puta odlučile da uvedu sankcije protiv Prigožina, zbog toga što je finansirao "Agenciju za istraživanje interneta", što je, zapravo "farma internet trolova" koja se mešala u izbore. Takođe, nekoliko kompanija u Prigožinovom vlasništvu Trezor SAD sakncionisao je zbog njihovih operacija u Africi. 

"Prigožinova uloga u Sudanu objašnjava povezanost između ruskih paravojnih formacija, podrške očuvanju autoritarnih režima i eksploatacije prirodnih resursa", saopštio je Trezor SAD.

Dmitrij Utkin se smatra osnivačem Vagner grupe. U pitanju je, prema dokumentima Službe bezbednosti Ukrajine, bivši državljanin ove zemlje, veteran Prvog i Drugog čečenskog rata. Samo ime "Vagner" je bilo njegovo kodno ime iz vremena dok je bio vojnik, pripadnik specijalne ruske vojne obaveštajne službe GRU.

Utkin na telu ima tetovažu koja simbolizuje zloglasnu SS diviziju iz vremena dok je Adolf Hitler bio na čelu nacističke Nemačke, a i kodno ime je, smatra se, odabrao kako bi odao počast Rihardu Vagneru, Hitlerovom omiljenom kompozitoru.

U decembru 2016. Utkin je fotografisan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na prijemu u Kremlju u čast onima koji su odlikovani Ordenom za hrabrost i zvanjem Heroj Ruske Federacije, zajedno sa Aleksandrom Kuznjecovom, Andrejem Bogatovom i Andrejem Troševom, trojicom Rusa čija su se imena takođe spominjala u vezi sa Vagner grupom. Nekoliko dana nakon toga, portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je prisustvo Utkina na prijemu, navodeći da je primio nagradu, ali nije mogao da kaže za šta osim da je to "verovatno zbog hrabrosti".

Sirija, Libija i Centralnoafrička Republika

U avgustu ove godine, BBC je došao u posed tableta koji je jedan od pripadnika Vagner grupe ostavio na bojnom polju u Libiji. Na ovom uređaju otkrivena su imena drugih pripadnika iste grupe, kao i "liste za kupovinu" najsavremenije vojne opreme za koju su veštaci rekli da je mogla doći samo iz zaliha ruske vojske. 

Kodna imena boraca bila su ispisana na ruskom jeziku, a od oružja su na spisku bili četiri tenka, stotine kalašnjikova ali i radarski sistem koji može da se pronađe samo u ruskim vojnim skladištima, naveo je anonimni vojni analitičar za britanski list. 

U medijima se prošle godine pojavilo i svedočenje bivšeg plaćenika koji se borio u okviru Vagnera, Marata Gabidulina. Rekavši da je proveo četiri godine u Vagneru, Gabidulin je za letonsku novinsku kuću Meduza govorio o knjizi koju je napisao o ovoj plaćeničkoj grupi. On je naveo da su borci iz Vagner grupe plaćeni da se bore u Libiji i Siriji, dodajući da se dobrovoljno prijavio za članstvo nakon što je u ruskoj vojsci odlužio vojni rok.

AP Photo/Hazem Ahmed, File

"Rečeno mi je da idemo da se borimo na mestima gde naša država ima interese i da zbog toga možemo da poginemo", naveo je Gabidulin.

On je rekao i da je Vagner grupa "u poslednje vreme u zonama borbenih dejstava rasporedila borce koji nisu profesionalci", kao i da se "ljudi na višim pozicijama ponašaju kao biznismeni, a ne kao vojni komandanti, što je izazvalo velike ljudske gubitke u Libiji".

Smatra se da je Vagner grupa u Libiji podržavala komandanta Kalifu Haftara, čije su snage raketirale Tripoli prošle godine, a sada je najavio kandidaturu za predsednika Libije na izborima koji će biti održani sledeće godine.

Osim ovog svedočenja, postoje određeni dokazi i o delovanju Vagner grupe u Centralnoafričkoj Republici. Vlada ove zemlje, naime, priznala je u oktobru da su plaćenici iz "Vagnera" počinili zločine dok su vlasti pokušavale da se odbrane od pobunjenika, preneo je list Tajms.

Vagner grupa u ovoj zemlji bogatoj prirodnim resursima podržava režim predsednika Fostena-Akranža Tuadera, kome se suprotstavljaju pobunjenici sa ciljem da se ponište prošlogodišnji izborni rezultati. Ovaj izveštaj Vlade, prenosi list, jedno je od retkih priznanja za zločine koji su počinili pripadnici Vagner grupe.