Tomahawk rakete, sankcije Rusiji od strane SAD i samit u Budimpešti: Šta nas očekuje na frontu u Ukrajini?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži od američkog predsednika Donalda Trampa isporuku "Tomahawk" krstarećih raketa dugog dometa, dok ruski predsednik Vladimir Putin upozorava Trampa da to ne čini, tvrdeći da bi to dovelo do uništenja odnosa između Rusije i SAD-a i direktnog sukoba. Ova eskalacija dolazi u trenutku kada se priprema samit Trampa i Putina u Budimpešti, gde se očekuje razgovor o Ukrajini i sankcijama.

Gost Euronews Srbija je bio Nikola Lunić, konsultant za geopolitiku i bezbednost, koji je govorio o strateškom značaju Tomahawk raketa, planu za sankcije Rusiji i mogućim ishodima samita. Lunić ističe da Tomahawk nije strateški game-changer, ali da bi, u kombinaciji s drugim sistemima, ozbiljno uticao na rusku industriju, te da je samit u Budimpešti prilika za pregovore, ali da Rusi ciljaju na odlaganje sankcija.

Šta su Tomahawk rakete i koji je njihov strateški značaj?

Tomahawk je američki visoko precizni krstareći projektil dugog dometa koji osim konvencionalne bojeve glave može da ponese i nuklearnu. Može da se lansira sa različitih platformi, a najčešće sa brodova i podmornica. Težina bojeve glave iznosi oko 450 kilograma. U zavisnosti od modela, domet Tomahawka kreće se od 1600 do 2500 kilometara.

Projektil je dugačak šest metara i leti brzinom od 900 kilometara na čas na visini od nekoliko desetina metara što otežava njegovo presretanje. Prosečna cena po komadu iznosi 1,3 miliona dolara, a neke zemlje poput Japana plaćale su četiri miliona dok je Holandija izdvojila čak 12 miliona dolara po komadu.

Tomahawk je uveden u upotrebu 1983. godine. Američka vojska prvi put ga je upotreblila u Prvom zalivskom ratu protiv Iraka 1991. godine. Korišćen je i u vazdušnim napadima NATO-a na Republiku Srpsku 1995. i Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

U 21. veku Tomahawk je upotrebljen u američkim invazijama na Afganistan i Irak 2001. odnosno 2003., u bombardovanju Libije 2011. ali i u vazdušnim udarima na Siriju 2018. godine.

Osim Sjedinjenih Američkih Država, ovu vrstu projektila koriste Velika Britanija, Australija, Holandija i Japan od naredne godine.

Zahtev Zelenskog i Trampova reakcija

Zelenski je trenutno u Beloj kući i prema vestima koje dobijamo, osim da je dobio opet kompliment od Trampa što se tiče stila oblačenja, imamo i vest o tome da Tramp kaže da smatra da bi projektili dugog dometa bili eskalacija. Zato je Zelenski i došao, da traži krstareće projektile Tomahawk.

Lunić ističe da postoje mnogo značajnije stvari koje plaše Rusiju.

"Pre razgovora telefonskog između Trampa i Putina, to je bilo izvesno da će dobiti. Međutim, u ovom trenutku mislim da će se sačekati koliko već dve nedelje dok taj samit u Budimpešti ne prođe, dok se ne vidi da li će biti nekakvih zaključaka i da li ima izgleda za mir. To bi sasvim sigurno bilo ojačavanje ukrajinskih vojnih sposobnosti. Međutim, to nije strateško ojačavanje. Ono što je, ja mislim, rusku stranu više uplašilo, a to je najava Džona Tuna, uglednog republikanca, da će za dan-dva usvojiti sankcije Rusiji", kaže on i dodaje:

Euronews Srbija

"Taj zakon o sankcijama daje velika ovlašenja Trampu osim što sankcioniše svu trgovinu prema Rusiji, sankcioniše i sve zemlje koje trguju sa Rusijom i to sa 500 odsto tarifa. To je drastično i Rusija, ja mislim, sasvim sigurno smatra opravdano da bi to uticalo na rad njihove odbrambene industrije i derogiralo sve napore ratne koje imaju u ovom trenutku", rekao je Lunić.

Tomahawk rakete: Vojna i ekonomska dimenzija

Lunić ističe da Tomahawk rakete nisu strateški game-changer, ali bi imale značajan uticaj.

"Tomahawk je raketa koja ima podzvučnu brzinu, relativno je spora, krstareća raketa, samim tim je u opsegu raketa protiv kojih se PVO Rusije može uspešno boriti. Da je Amerika želela da napravi game-changer, da promeni ratnu igru i da eventualno da stratešku prednost u vojnom kontekstu Ukrajine, ona bi im ponudila hipersonične rakete Dark Eagle koji imaju domet od 2.775 km, to su konvencionalne rakete, domet ogroman i praktično svi vojni kapaciteti Rusije bi bili u dometu", kaže Lunić i dodaje:

Euronews Srbija

"Amerika se nada da bi to platila Evropa. U Evropi je preko te takozvane PURL inicijative, gde NATO saveznici plaćaju isporuku američkog oružja, a ta PURL inicijativa je imala već četiri etape, već dve milijarde dolara je isporučeno i dogovoreno je za petu i šestu fazu isporuka. Sada se može očekivati da, kako ta pomoć ne ide tako glatko, mislim u finansijskom kontekstu, sada se može očekivati da Zelenski dobije Patriot rakete i eventualno sve vrste HIMARS raketa. Ali čini mi se da Tomahawk rakete neće dobiti, što nije relevantno u vojnom kontekstu, ali u jednom psihološkom smislu izuzetno", rekao je Lunić.

Stanje na frontu i napadi na energetski sistem

Lunić opisuje trenutno stanje na frontu i uticaj napada na energetsku infrastrukturu.

"I dalje se gađa, i jedna i druga strana gađaju energetsku infrastrukturu. U ovom trenutku Ukrajina gađa sa dronovima uglavnom, koji mogu oštetiti ili onemogućiti proizvodnju za jedan ili desetak dana. To Rusija u nekom vremenu obnovi, međutim ne nanosi drastični kolaps. U svakom slučaju, Ukrajina je svojim napadima dronovima smanjila proizvodnju derivata nafte za neke oko 500.000 tona dnevno, što je značajno u svakom slučaju", kaže Lunić i dodaje:

SERGEY BOBOK / AFP / Profimedia

"Međutim, kada bi ti napadi bili integrisani sa raketnim poput Tomahawka ili ovo što su najavili da su proizvodili krstareću raketu Flamingo sa 3.000 km dometa, to je najava, još nismo videli u praksi, ukoliko bi se to sve integrisalo, pa jedan pogodak Tomahawk rakete bi verovatno uništio ili dugoročno onemogućio proizvodnju u takvoj rafineriji i to bi izazvalo strateško onemogućavanje daljih ratnih napora Rusije. Za sada u taktičkom smislu oni napreduju na frontu, doduše uz velike gubitke. Mislim da u jednom trenutku ti gubici će morati biti nepremostivi za Mosku, ali za sada napreduju. Nemaju strateških prodora", rekao je Lunić.

Samit u Budimpešti: Prilika za pregovore ili odlaganje sankcija?

Lunić vidi samit u Budimpešti kao priliku za Rusiju da odloži sankcije.

"Izgleda da je Orban uspeo da bude dobar i sa Trampom i sa Putinom, da sačuva na neki način, barem u diplomatskom kontekstu, dobre odnose", kaže on i dodaje:

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

"Mađarska u kontinuitetu ima jedan disharmoničan odnos prema Rusiji u odnosu na EU i na NATO. Ona se ne slaže sa svim sankcijama i samim tim je pogodna, podesna kao destinacija koju bi Putin izabrao za pregovore. Očigledno je da Trampu nije odgovaralo da se odazove na Putina poziv da sledeći put se sastanu u Moskvi. Želeo je da se vide u jednoj neutralnoj zemlji po njihovom izboru. Budimpešta je po meni dobar razlog za dolazak obojice", rekao je Lunić.

Gostovanje Nikole Lunića u celosti pogledajte u video prilogu.