Istorijske presude Vrhovnog suda SAD: Porodice žrtava terorističkih napada tužile tehnološke kompanije, zahtevi odbijeni

U jednom danu, Vrhovni sud SAD doneo je dve presude koje bi se mogle nazvati "istorijskim", a obe se tiču društvenih mreža i terorističkih napada. 

Ovaj sud stao je na stranu kompanija koje vode društvene mreže, u dve odvojene odluke da odbije zahteve porodica žrtava napada terorističkih organizacija, koje smatraju da su društvene mreže odgovorne jer nisu sprečile takve grupe da koriste svoje platforme. 

Prvi od dva napada dogodio se u Istanbulu tokom proslave Nove godine, 1.1.2017, kada je napadač ubio 39 i ranio 79 ljudi u noćnom klubu. 

Porodica Navrasa Alasafa, Jordanca ubijenog u napadu za koji je odgovornost preuzela ISIS, prema Zakonu o borbi protiv terorizma, tužila je Tviter jer navodno nije sprečio terorističke grupe da koriste platformu.

Drugi slučaj datira iz 2015, i u pitanju je teroristički napad u Parizu kada je stradala studentkinja po imenu Noemi Gonzales (23). Odgovornost za ovaj napad preuzeo je ISIS.

Porodica stradale tužila je Gugl tvrdeći da su algoritmi Jutjuba pojačano preporučivali korisnicima video sadržaj koji je podržavao terorizam ISIS-a. 

Tražili su da se ukine imunitet koji velike tehnološke kompanije uživaju, na osnovu Člana 230. američkog Zakona pristojnosti u komunikaciji iz 1996. godine. Po tom zakonu, kompanije ne mogu biti tužene zbog sadržaja koji korisnici objavljuju.

Šta piše u odluci suda?

Zakon protiv sponzorisanja terorizma, po kome su ove porodice tužile tehnološke kompanije, dozvoljava tužbe protiv "bilo koga ko pomaže ili podržava, ili pruža značajnu pomoć terorizmu".

Tužioci su naveli da su Tviter, Fejsbuk i Jutjub pomagali ISIS-u dozvoljavajući mu da koristi mreže za promovisanje ideologije i regrutovanje pojedinaca.

U odluci suda se navodi da porodice žrtava "nisu dokazale da su platforme pomagale i podržavale teroriste, niti dokazali da su optuženi svesno pružili bilo kakvu pomoć napadu".

"Nisu dokazale ni da su kompanije sistemski pomagale ISIS-u, da bi ih to činilo odgovornim za svaki napad ISIS-a", dodaje se u odluci suda po pitanju tužbi porodica nastradalih u napadima.

Sudija koji je potpisao presudu, Klarens Tomas, rekao je da nije u pitanju potpuni imunitet, i da bi mogle postojati situacije u kojima bi društvene mreže mogle biti smatrane odgovornom za neku ulogu u terorističkom činu.

Ta bi pomoć, dodao je Tomas, morala biti "direktnija, aktivnija i značajnija" od jednostavnog davanja prostora za poruke i snimke.

Iz Gugla su rekli da će odluka suda "umiriti kompanije, naučnike, kreatore sadržaja i organizacije civilnog društva koje su nam se pridružile u ovom slučaju".

"Nastavićemo da radimo na zaštiti slobodnog izražavanja onlajn, borbi protiv štetnog sadržaja i podršci preduzećima i kreatorima koji imaju koristi od interneta", rekla je Halima Dilejn Prado, generalna savetnica Gugla.

Kritičari smatraju da "sudovi ne mogu efikasno da regulišu kompanije"

U komentarima na ovu odluku, Amnesti internešenel kaže da sudovi "nisu u stanju da efikasno regulišu velike tehnološke kompanije".

"Neregulisani algoritmi velikih tehnoloških kompanija optimizovani su da maksimizuju profit i angažman, što raspiruje plamen etničkog nasilja, dezinformacija i grubih kršenja ljudskih prava", dodaje se u saopštenju Amnestija.

Dodaje se da bi kompanije kao što su "Meta" ili "Gugl" trebalo da podležu strogim zahtevima za nadzor i transparentnost, uključujući obaveznu analizu ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima za poslovanje i ljudska prava.

Ovakve odluke suda naišle su i na osudu pojedinih političara - tako je demokratski senator Dik Durbin naveo da je "presuda u predmetu Gonzales protiv Gugla razočaravajuća, ali ne i iznenađujuća". 

Durbin se poslužio i metaforom poredeći zakon sa društvenom igrom Monopol, pa je tako rekao da "Član 230. nije kartica za izlazak iz zatvora tehnoloških kompanija, onda kada one nanose štetu".