Kako je posle 25 godina u SAD uhapšen čuvar logora Čelebići: Optuženi za ratne zločine izmislio svoju prošlost

Optuženi bosanski ratni zločinac Kemal Mrndžić Kemo (51) je nekih 25 godina živeo mirnim i anonimnim životom u pregrađu Bostona, i tako je bilo sve do prošle srede kada su ga u njegovoj kući, u ranijm jutrnjim satima, uhapsili agenti američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Federalci su naveli da je Mrndžić bio službenik za bezbednost u ozloglašenom logoru Čelebić u centralnoj Bosni u kojem su bili zatočeni Srbi koji su sistematski mučeni i zlostavljali.

Međunarodni krivični sud UN-a za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrdio je da su stražari u ovom logoru počinili brojna ubistva, silovanja kao i da su učestvovali u mučenju i drugim oblicima progona srpskih zatvorenika u logoru.

Trojicu Mrndžićevih saradnika, stražara, osudio je MKSJ nakon suđenja u Hagu na kojem su preživeli svedočili o mučnim uslovima u logoru. Prema tužbi, brojni preživeli su tada identifikovali i Mrndžića kao umešanog u premlaćivanje i druga zlostavljanja koja su tamo počinjena.

Pored optužbi koje se vezuju za logor u Čelebiću, Mrndžić je sada u SAD optužen i za lažiranje, prikrivanje materijalnih činjenica od američke vlade, korišćenje prevarom stečenog pasoša i posedovanje i korištenje prevarom stečenog uverenja o naturalizaciji i lažno stečene kartice socijalnog osiguranja, navodi se u saopšenju Ministarstva pravosuđa SAD.

"Kvart je pun ljudi iz Evrope, mogao je lepo da se uklopi"

Mrndžićeve komšije nakon policijske akcije u Bostonu rekle su da su bile zatečene vešću o njegovoj prošlosti. Kako su za Dailybeast naveli, nisu imali predstavu o tome da je on uopšte optužen za niz ratnih zločina.

Jedan njegov komšija rekao je da kvart u kojem žive miran i da može da se opiše kao "dom za penzionere". Rekao je da nije imao pojma da je čovek koji živi na njegovom spratu činio takva dela u jednom logoru, kao i da je o svemu saznao tek kada su ga kontaktirali novinari nakon akcije federalaca.

"Imali su nalog i blindirani kamion. Došli su rano ujutru, probudila me galama i tada sam čuo da neko viče da čovek koji živi u stanu 1N smesta izađe jer oni imaju nalog. Nakon toga su ostali u njegovom stanu i pretraživali ga baš dugo", rekao je.

Druga Mrndžićeva komšinica, koja takođe živi na njegovom spratu, rekla je da je kvart inače naseljen starijim ljudimai iz Evorpe i da Mrndžić nije imao problem da se uklopi. Kako je rekla, detalji iz prošlosti njegovog komšije su je šokirali.

"Verovatno je pomislio da je nakon gotovo 30 godina bezbedan, ali nije bio", rekla je.

Stigao u SAD i izmislio svoju prošlost

Prema sudskim dokumentima, nakon završetka rata na teritoriji bivše Jugoslavije, istražitelji MKSJ-a su razgovarali s Mrndžićem u Sarajevu i navodno ga optužili da je umešan u zlostavljanja u logoru Čelebićima.

Mrndžić je potom smislio plan za beg iz zemlje tako što je prešao granicu u Hrvatsku i navodno se prijavio kao izbeglica u Sjedinjene Države koristeći izmišljenu priču, navode iz Ministarstva pravosuđa SAD.

Kako kažu, on je u svom zahtevu za izbeglištvo i intervjuu lažno tvrdio da je pobegao iz svog doma nakon što su ga srpske snage zarobile, ispitivale i zlostavljale, kao i da nije mogao da se vratiti kući iz straha od budućeg progona. 

Primljen je u SAD kao izbeglica 1999. godine, a na kraju je postao naturalizirani američki državljanin 2009. godine. U Americi je živeo mirnim životom, sve dok mu federalci prošle srede nisu zakucali na vrata.

Nakon što je uhapšen, Mrndžić se pojavio pred federalnim sudom istog dana kada je i pušten i to uz kauciju od 30.000 dolara. Ako bude osuđen po sve četiri tačke, Mrndžić se suočava sa maksimalnom ukupnom zatvorskom kaznom od 30 godina i novčanom kaznom do 500.000 dolara.

SAD je sada pozvao sve bivše logoraše koji su bili u logoru u Čelebićima ili članove njihovih porodica koji imaju informacije o logoru ili pitanje o ovom predmetu da se jave kancelariji federalnog tužitelja, piše portal Radio Slobodna Evropa.

Krici odjekivali kilometrima, uskraćivanje hrana i voda na kašičicu: Šta se dešavalo u logoru "Čelebić"?

Pripadnici Teritorijalne obrane i Ministarstva unutrašnjih poslova 1992. godine napali su selo Bradina u opštini Konjic, na jugu Bosne i Hercegovine i izvršili zločin nad civilima srpske nacionalnosti tog sela, piše RSE.

Od 25. do 27. maja iste godine ubijeno je 48 civila, a oko 240 meštana odvedeno je u logor "Čelebić". Prema presudama u Haškom tribunalu, u hangaru šest nekadašnje kasarne Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Čelebićima nalazilo se do 240 zatvorenih Srba iz Konjica i okolnih sela koji su mučeni, zlostavljani i ubijani.

Preživeli iz ovog logora opisivali su naslije koje su trpeli navodeći da su čuvari logora stalno uzvikivali: "Aušvic, Aušvic", govoreći zatvorenicima da nikada neće napustiti logor živi i, "ponekad, pozdravljajući jedni druge nacističkim "Sieg Heil’"pozdravom”, piše portal Banjaluka.net.

"Jedan preživeli je nedavno ispričao da su krici zatvorenika u logoru izazvani premlaćivanjem "odjekivali kilometrima"", navodi se u žalbi.

Stražari su danima uskraćivali hranu zatvorenicima, povremeno im dajući po jednu kašičicu supe.  Mnogi su kasnije prijavili da su izgubili do jedne trećine svoje telesne težine dok su bili tamo zatvoreni. 

Tokom suđenja MKSJ-u, bivši ratni zarobljenici su svedočili o tome da su im jezici spaljeni usijanim komadima metala, paljene ruke i noge.

"Najbrutalniji progonitelj"

Više od deset ljudi koji su živi izašli iz Čelebića identifikovali su Mrndžića pred MKSJ kao jednog od svojih najbrutalnijih progonitelja.

Mrndžić je, prema dokumentima MKSJ, sve negirao. Istražiteljima MKSJ-a je rekao da nikada nije bio svedok maltretiranja zatvorenika i da su svima obezbeđena tri puna obroka dnevno.

 

Ali pre nego što je Mrndžić bio optužen za ratne zločine, uključujući ubistvo zatvorenika u Čelebićima, podneo je zahtev za izbeglički status u SAD.

Na obrascu za useljeničku molbu Mrndžić je, kako prenosi Daily beast, "izmislio svoju ličnu istoriju“, lažno tvrdeći da su ga zarobile srpske snaga zbog muslimanskog porekla. Lagao je o svojim porodičnim vezama, rekavši da ima polubrata u Linu, u Masačusetsu, kome je želeo da se pridruži.

Pošto su prevarili američke imigracione vlasti, Mrndžić i njegova supruga stigli su u Sjedinjene Države 4. marta 1999. godine, navodi se u prijavi. Nastanio se u Masačusetsu i ubrzo kasnije dobio karticu socijalnog osiguranja.

Mrndžić je dobio status stalnog boravka u oktobru 2008. godine, a naturalizovan je kao američki državljanin sledećeg aprila. Američki pasoš je dobio dva meseca kasnije.

Portal dalje navodi i da je nejasno je kako se Mrndžić izdržavao u SAD, iako javna evidencija pokazuje da je radio kao menadžer supermarketa u Novoj Engleskoj.

U martu 2022. godine, agenti Ministarstva unutrašnje bezbednosti su ga suočili sa pisanim izjavama koje je prethodno dao istražiteljima MKSJ, a on je priznao da je bio stražar u Čelebićima i da su delovi njegovog zahteva za izbeglice lažni, navodi se u prijavi protiv Mrndžića. Ipak, negirao je da je učestvovao u bilo kakvom nasilju nad zatočenicima ili bio svedok tome

U Sudu BiH za zločine počinjene nad srpskim civilnim stanovništvom na području Konjica, u periodu od maja 1992. do maja 1993. godine, a koji obuhvataju i Bradinu, sudi se Esadu Ramiću, Omeru Boriću, Šefiku Nikšiću, Adnanu Alikadiću, Mitku Pirkiću, Redži Baliću, Hamedu Lukomirku, Safaudinu Ćosiću, Muhamedu Cakiću, Ismetu Hebiboviću, Enesu Jahiću, Senadinu Ćibi i Željku Šimunoviću.

 

Na teret im je stavljeno da su u periodu od maja 1992. do maja 1993., u okviru širokog i sistematičnog napada na srpsko civilno stanovništvo na području Konjica, počinili progon – ubistvima, silovanjem, zatvaranjem, mučenjima i drugim nečovečnim delima.

U optužnici Tužilaštva BiH se navodi da su oni bili na komandnim funkcijama i pripadnici Opštinskog štaba Teritorijalne odbrane u Konjicu, Diverzantsko-izviđačkog odreda "Akrepi", policije i stražari u logoru Čelebići.

S njima je bio optužen i Senadin Čibo, ali je zbog smrti postupak protiv njega obustavljen. Oni su uhapšeni 2017. godine.