Ključne poruke sa samita BRIKS-a: Da li je proširenje bloka pretnja za postojeći svetski poredak?

Komentarišući 15. samit BRIKS-a održan u Johanesburgu, Gustavo de Karvaljo iz Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove, govorio je za Euronews Srbija o nedavno održanom samitu BRIKS-a, glavnim porukama, ali i glavnim ciljevima ove međunarodne organizacije.

Prema njegovim rečima, Kina je bila najzainteresovanija za proširenje bloka. Takođe, dodao je da je jedan od glavnih aspekata BRIKS-a u ovom trenutku vezan za sve češću trgovinu u lokalnim valutama. 

Zašto je baš ovih šest zemalja pozvano i koji su njihovi glavni motivi za članstvo u BRIKS-u?

"Postoji više razloga. Poslednjih godina smo videli da je BRIKS za mnoge zemlje u razvoju postao jedan od simbola toga šta zemlje globalnog juga mogu da urade kako bi se njihov glas jače čuo u  međunarodnim odnosima. Bilo je diskusija u proteklih 5 godina, kada je postojala struktura unutar BRIKs-a zvana BRIKS plus. U njoj bi jedan broj zemalja koje nisu učlanjene diskutovale sa članicama. Prošle godine su se mnoge od tih diskusija okrenule ka priči o drugom proširenju BRIKS-a. Prvo proširenje dogodilo se 2011. kada se pridružila Južna Afrika. U najnovijem slučaju videli smo da je zainteresovano više od 40 zemalja".

"Sve, ili makar većina, su zemlje u razvoju. To je bila teška diskusija za sadašnje članice. Koji tip zemlje to treba da bude, kakvi treba da budu kriterijumi, koga da pozovemo da postane član? Kada pogledamo listu 6 zemalja koje će se priključiti BRIKS-u, imaju neke zanimljive karakteristike. Jedan broj dolazi sa Bliskog istoka. To nisu samo veliki izvoznici nafte i gasa već i zemlje koje pružaju likvidnost članicama, imajući u vidu da je jedan od glavnih aspekata BRIKS-a u ovom trenutku vezan za sve češću trgovinu u lokalnim valutama. Tu su i države poput Argentine, koja je veoma važna za Brazil, a čak i priključenje Etiopije pokazuje važan trenutak za Južnu Afriku pošto je njen glavni fokus unutar BRIKS-a da ojača glasove afričkih zemalja. Zanimljiv je razvoj događaja, od sada će biti važnih posledica".

Da li proširenje BRIKS-a smatrate uspehom kineske diplomatije?

"Da, poslednjih godina smo primetili da je Kina zemlja koja je unutar BRIKS-a najzainteresovanija za proširenje. Treba reći i da druge članice BRIKS-a imaju različite motive zbog kojih su na kraju pristale na proširenje. Vidimo na primer da Rusija gradi nove trgovačke rute ka Aziji, preko Irana i međunarodnog koridora koji povezuje Moskvu i Mumbaj i zaustavlja se u Iranu. Za njih je to posebno važno. Vidi se i blizak odnos Indije sa većinom novih članica uključujući one sa Bliskog istoka. Čak i za Južnu Afriku i Brazil proširenje u određenoj meri daje mogućnost sve većeg regionalnog prisustva u drugim delovima sveta. Za Južnu Afriku, na kraju, važno je priključenje još dve afričke zemlje, a Brazil, iako je do poslednjeg trenutka oklevao da dozvoli priljučenje, na kraju je prihvatio posebno ulazak Argentine, kako bi se promešale karte".

Kako će prijem u BRIKS uticati na geopolitičku poziciju novih članica, regionalnih sila poput Egipta, Irana, Saudijske Arabije i drugih?

"Svakako postoji veoma važan geopolitički aspekt ovog proširenja, posebno ako obratimo pažnju na činjenicu da su od 6 novih članica, 5 u veoma važnim svetskim trgovačkim zonama. Bilo da je reč o moreuzima, kako u Persijskom zalivu tako i u Crvenom moru, a posebno Sueckom kanalu. U tom smislu, pošto zemlje u razvoju, ne samo članice BRIKS-a, smatraju da je važno da dobiju mesto gde samostalno trguju, upotrebljavaju svoje valute, na duge staze sve će to imati uticaj i na geopoliitčku sredinu na Bliskom istoku, u južnoj i jugoistočnoj Aziji".

Nove članice BRIKS-a, Egipat i Etiopija dugo su se sporile oko reke Nil. Može li zajednički ulazak u BRIKS da umanji nesporazume između Kaira i Adis Abebe?

"Postoji nada da bi to moglo da se dogodi. Videli smo da je pitanje gradnje Velike etiopske renesansne brane na granici sa Sudanom, stvorilo velike tenzije između Sudana, Etiopije i Egipta. Vidimo i da su se zemlje poput Kine posebno angažovale prošle godine u pokušaju da budu medijatori u nekim sukobima, posebno kada je reč o Saudijskoj Arabiji i Iranu. Bilo bi zanimljivo da se članstvom u BRIKS-u lakše nađu neka diplomatska rešenja, uzimajući u obzir velike rizike koji postoje na rogu Afrike, a posebno na severu kontinenta , ako između zemalja dođe do napetosti pa čak i pretnji upotrebom sile".

Da li širenje BRIKS-a ima veći uticaj na svetski poredak ili svetsku ekonomiju, s obzirom na to da izazovi dedolarizacije dolaze iz tog bloka?

"Apsolutno. Svakako, uloga BRIKS-a odnosno, uloga koju želi da ima, a verujem da postoje očekivanja članica u vezi sa sopstvenim mogućnostima, jeste ono što već možemo da vidimo u  zemljama koje su najviše pogođenje povećanjem kamatnih stopa na Zapadu, teškoćama koje im to stvara za trgovinu. Ali članice su u Johanesburgu takođe odlučile da će ministri finansija i guverneri centralnih banaka sledeće godine diskutovati da prvo identifikuju da li je moguće povećati obim trgovine pojedinih zemalja u njihovoj sopstvenoj valuti, ali i šta to znači u smislu sistema plaćanja, sopstvenih mogućnosti i likvidnosti za upotrebu tih valuta. Treba reći da članice BRIKS-a u ovoj fazi ne pokušavaju da zamene dolar, jasno je da je američki dolar previše jak, i postoje benefiti  kada imate jednu valutu koja se koristi kao globalna".

"Ono što žele je nekakav menadžment rizika. Da smanje oslanjanje na dolar, i polako počnu da koriste svoje valute. Već vidimo i van BRIKS-a da neke zemlje čak uvode nove sisteme, mehanizme za upotrebu sopstvene valute. Sledeće godine treba da očekujemo nešto sistematičnije, što uključuje i 11 zemalja koliko ih sada ima u bloku. To će im donekle dati priliku da istestiraju izvodljivost svega toga. I konačno, videli smo novu banku za razvoj, poslovnu međunarodnu finansijsku instituciju članica BRIKS-a koja se već bavi povećanjem obima zajmova u lokalnim valutama za 30 odsto, što je prilično visoka suma".

S jedne strane, predsednik Brazila, Lula da Silva dao je blage izjave da BRIKS nije rival zapadnim zemljama. Ali s druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je u toku trajni proces dedolarizacije. Da li proširenje BRIKS-a predstavlja pretnju interesima Zapadnih zemalja na međunarodnoj sceni?

"Kada govorimo o BRIKS-u, važno je zapamtiti da ovo nije homogena grupa. Tu su različite države sa različitim perspektivama i ciljevima u okviru BRIKS-a. I često kažemo da se članice BRIKS-a slažu da se u određenim stvarima ne slažu. Postoje članice koje nemaju dobar odnos sa zapadom. Najočiglednije Rusija, naravno, sada je tu i Iran, čaki Kina donekle, ako pratimo sve češće izjave o razdvajanju zapadne od kineske ekonmije".

"Ali, setimo se i da mnoge zemlje članice Briksa imaju intezivne i bliske odnose sa zapadnim zemljama. Brazil, Južna Afrika, čak i Egipat i Etiopija do određene mere, a posebno Saudijska Arabija i UAE. Ja se slažem sa predsednikom Lulom, kada kaže da to nije pretnja po postojeći svetski poredak već više mehanizam koji pojačava glas i uticaj ovih zemalja. A posebno da se ima više uticaja na odluke koje uključuju MMF, Svetsku banku čak i Svetsku trgovinsku organizaciju, zbog veličine i važnosti ekonomija koje su već u globalnom tgovinskom sektoru".