Analitičari za Euronews Srbija: Dan pobede više ne ujedinjuje svet, već otkriva duboke podele
Komentari09/05/2025
-21:00
Vojna parada povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu održana je u Moskvi uz učešće svetskih lidera, među kojima je bio i kineski predsednik Si Đinping uz domaćina ruskog predsednika Vladimira Putina. Jedini lideri evropskih zemalja koji su prisustvovali paradi su srpski predsednik Aleksandar Vučić i slovački premijer Robert Fico.
O značaju Dana pobede, Dana Evrope, za Euronews Srbija je govorili su istoričar Vukan Marković, Dimitrije Milić iz NVO "Novi treći put i Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost.
Marković je istakao da ovaj datum gubi zajednički konsenzus koji je postojao decenijama, povezujući to sa globalnim tenzijama i sukobom u Ukrajini.
"Ovaj Dan pobede, pogotovo zato što je okrugla godišnjica, 80 godina od kraja velikog rata, ima posebnu vrednost zato što se dešava u trenutku kada se taj konsenzus koji je postojao zadnjih 70 ili 80 godina polako završava. Taj konsenzus je čak postojao i u toku Hladnog rata. To je ideja da je pobeda nad fašizmom temeljna vrednost zapadne civilizacije i da međunarodni poredak, koji se zasniva na Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i saradnji supersila, počiva na zajedničkoj pobedi nad nečim što je okarakterisano kao ultimativno zlo. To jeste najgora stvar koja se desila u ljudskoj istoriji", kaže Marković.
"Neprijatna činjenica za Evropljane da su Staljinov SSSR i Crvena armija bili ključni za pobedu"
On ističe da postoje konkretni događaji koji su doveli do kraja konsenzusa po tom pitanju.
"Odgovor na to pitanje bi u suštini dao dijagnozu za vreme u kojem sada živimo. Konkretni događaji koji su doprineli tome su invazija na Ukrajinu, dolazak na vlast predsednika SAD Donalda Trampa, prestanak globalizacije, nova faza neoliberalizma, predstojeći sukob između Kine i Amerike, kriza iz 2008. Mnogo je dugoročnih i kratkoročnih razloga koji su doveli do toga, ali ono što je ključno za simboliku Dana pobede, a svi dani i sve godišnjice su simbolične, je sukob koji se trenutno dešava u Ukrajini", objasnio je Marković.
Ipak, upozoravajući na politizaciju parade u Moskvi usred sukoba u Ukrajini, istakao je značaj Ukrajine u istoriji Drugog svetskog rata i upozorio na ugroženost antifašističkih vrednosti u savremenom svetu.
Povezane vesti
"Dosta neprijatna činjenica za Evropljane je da su Staljinov Sovjetski Savez i Stalinova Crvena armija nedvosmisleno ključni za pobedu nad fašizmom. Činjenica je da se oni danas nalaze u Ukrajini, slaveći Dan Evrope. Ukrajina je mesto gde su se najgori delovi Holokausta desili. Neke od najstrašnijih bitaka koje je vodila Crvena armija, vođene su upravo na teritorijama današnje Ukrajine".
Euronews
Ukrajina je, inače, imala 8 miliona žrtava u tom ratu.
"Najstrašniji nemački zločini nad sovjetskim civilima dešavali su se u današnjoj Belorusiji i Ukrajini, uključujući uništenje Jevreja pre 'Konačnog rešenja', poput masakra u Bab Jaru. Ukrajina je nedvosmisleno, bez ikakvih relativizacija, fundamentalni deo sovjetske pobede nad fašizmom – geografski, teritorijalno-strateški i u smislu ljudstva koje je stradalo ili učestvovalo u oslobođenju. Ovo sada predstavlja simbolični krah tog konsenzusa", kaže on.
Evropa slavi Dan pobede nad fašizmom 8. maja, a ove godine je u Nemačkoj prvi put proglašen za državni praznik.
"Sve je stvar simbolike. Hristos je rođen na proleće, a dve milijarde hrišćana slavi Božić u zimu. Za simboliku je manje bitno koji je datum. Što se tiče istorijskih činjenica, i jedni i drugi su u pravu. Kapitulacija Nemačke potpisivana je tri puta, 8. na 9. maj, delom zbog vremenske razlike između Moskve i Berlina, delom jer je prvo potpisano u Flensburgu, gde je Denicova vlada kapitulirala Britancima, a onda je Žukov primorao da to urade u Berlinu. I jedni i drugi su u pravu", kaže on i nastavlja:
"Deveti maj nosi težinu jer su Sovjeti dali skoro 30 miliona žrtava i izvojevali pobedu od Stalingrada preko Kurska do Berlina. Ta pobeda je više njihova nego evropska. Britanija, druga saveznica sa evropskog kontinenta, izašla je iz Evropske unije i ima svojih pet dana intenzivnih proslava u Londonu. Dve saveznice koje su oslobađale Evropu ne slave sa Evropljanima u Kijevu. To su paradoksi povezani s prilagođavanjem istorijskih narativa", rekao je Marković.
"Naša pobeda u Drugom svetskom ratu nam je omogućila poziciju koju danas imamo"
Jugoslavija je samo u borbi protiv nacizma i fašizma dala preko milion žrtava, a većina među njima su bili Srbi.
Povezane vesti
Marković upozorava na zbunjenost u srpskom društvu i krizu demokratskih institucija globalno.
"Za budućnost nas kao naroda i države, relativizacija te pobede i antifašističke tradicije, kojoj zaista pripadamo, bila bi katastrofalna. Mi smo zbunjeni u zadnjih 30 godina, otkako je nestala država nastala na toj pobedi. Nemamo precizno definisan narativ koji nam pomaže da procesuiramo te istorijske događaje", kaže on i dodaje:
"Tokom socijalizma, narativ je bio jasan i nametnut od režima. Nakon toga, podela Srba na četnike i partizane, insistiranje na gubitničkim tradicijama iz Drugog svetskog rata, uvela je kakofoniju u naš javni prostor i dovela do toga da nismo sigurni kako da se nosimo sa pobedom koja je na našim prostorima veličanstvena", objašnjava on.
Povezane vesti
Marković dodaje da je naša vojska ipak oslobodila najveće delove Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
"Jugoslovenski partizanski pokret bio je ubedljivo najveći pokret otpora u Evropi. Milionska vojska, zajedno sa Crvenom armijom, oslobodila je zemlju, dobrim delom samostalno oslobodivši velike delove države, a onda je stvorila režim koji nije bio ni istočni ni zapadni. Ta pobeda nam je omogućila geopolitičku poziciju kojoj i dalje težimo – da budemo u Evropi, ali prijatelji sa Rusima i Kinezima. Težimo da balansiramo sa Zapadom, kome pripadamo, uz antimperijalističke i antikolonijalističke tekovine, kojima takođe pripadamo. Mi smo se u poslednjih 100 godina oslobađali od imperijalizma i neokolonijalizma", kaže Marković.
Tanjug/AP
On govori i o tome koliko je tradicija borbe protiv okupatora ukorenjena u našem narodu, na našem prostoru.
"Antifašizam je autohtona tradicija na ovim prostorima, nastala iz našeg naroda, a ne doneta sovjetskom čizmom ili američkom vojskom. Kod nas je to nastalo na našem prostoru, iz našeg naroda. Ta zbunjenost je problematična za narod koji planira da ostane slobodarski. Slavljenje te tradicije 9. maja neophodno je za ciljeve koje pretpostavljamo da imamo", kaže on.
Još jedno pitanje koje se postavlja tiče se ugroženosti slobodarskih tradicija u celom svetu.
"Antifašističke vrednosti su apsolutno ugrožene, ne samo zbog relativizacije Nemačke i nacizma, već zbog sprege oligarhije, politike i populizma na Zapadu. Ne mislim da je moguć povratak fašizma u Nemačkoj, niti da popularnost AfD-a znači da će se ponoviti Hitler, ali kriza demokratije i legitimiteta na Zapadu vezana je za civilizacijsku krizu u post-posthladnoratovskom periodu", kaže on i dodaje:
"To je povezano sa prestankom vojnih saveza, krizom NATO-a sa Trampom, ekonomskim pomeranjima i nefunkcionisanjem međunarodnih institucija nastalih na pobedi 9. maja 1945. Zapad je održavao konsenzus tokom Hladnog rata, uprkos neprijateljstvu supersila, kroz Ujedinjene nacije i ujedinjenje Evrope. Taj konsenzus sada prestaje, što ugrožava tekovine te pobede. Svet koji je postojao, više ne postoji", zaključio je Marković.
Milić: Poseta kineskog predsednika najvažnija
Milić je govoreći o liderima koji su došli u Moskvu na paradu pokazalo svetu, odgovara da je verovatno namera ruskog predsednika bila da prezentuje da Rusija ima neke međunarodne saveznike.
Euronews Srbija
"Odnosno ljude koji su spremni da dođu i da daju na ovaj način i legitimitet Vladimiru Putinu, iako je taj broj otprilike nekih desetak procenata zemalja sveta, ako pogledamo njihove najviše predstavnike, to jeste pokazatelj da Rusija ima neke saveznike ili bar države na koje načelno može računati, gde je definitivno pojavljivanje kineskog predsednika najvažnije", rekao je Milić.
Na pitanje kako je razumeo Putinove poruke, odgovara da je to "tradicija ruske i post-sovjetske politike da pokuša da 9. maj komunicira kao opravdavanje bilo kojih trenutnih politika koje vlast u Moskvi ima".
"U kontekstu da je Rusija, a pre toga Sovjetski savez su uvek koristili svoju legitimnu pobedu i borbu iz Drugog svetskog rata, da bi na neki način opravdali neke svoje akcije koje su često nisu bile defanzivne kao u Drugom svetskom ratu kada su se branili od strane invazije, već i da bi opravdali neke svoje invazije u druge države i u sovjetskom periodu, a i sada, kao što možemo da vidimo", rekao je.
Kako je dodao, Vladimir Putin pokušava da na neki način prelije kredibilitet iz Drugog svetskog rata na sadašnji rat u Ukrajini, koji je ipak drugog karaktera.
"Jer u Drugom svetskom ratu se Sovjetski savez branio, a sada vrši agresiju na drugu državu. Tako da bih rekao da su poruke na tom tragu i da je nešto što nije iznenađenje", naveo je Milić.
Euronews Srbija
Govoreći o paradi u Moskvi, Miškeljin je rekao da je bilo dosta otežavajućih okolnosti što se tiče samog dolazaka svetskih zvaničnika, ali i što se tiče bezbednosnih izazova.
"Ne treba zaboraviti da je u prethodnih nedelju dana veliki broj dronova leteli iznad Moskve i to svakako jeste bilo alarmantno Još veći izazov za samu organizaciju. Međutim, videli smo da tokom samog dana nije bilo nekih incidenata, niti nekih potreba da se više razmišlja o toj temi. Ono što imamo na delu jeste taj praznik za sve u Rusiji, njihov način na koji oni to prezentuju je nešto što su oni radili kroz decenije praktično. Sada je 80-ta godišnjica, veoma je bitan jubilej, ali čini mi se još više bitno da Rusija pokaže da ima saveznike u raznim delovima sveta, ali isto tako da ponovo istakne svoj doprinos antifašističkoj borbi, koji je svakako ogroman", naveo je on.
Više o tome šta su Milić i Miškeljin rekli, pogledajte u videu ispod:
Komentari (0)