"Nema reči, nema opravdanja": Četrdeset godina od stradanja 39 ljudi na stadionu Hejsel

Na današnji dan pre 40 godina, 29. maja 1985. godine, 39 ljudi – većinom navijača italijanskog fudbalskog šampiona Juventusa – izgubilo je život na stadionu Hejsel u Briselu pred finale Evropskog kupa protiv Liverpula. Povređeno je 600 ljudi, a tragedija se odigrala uživo na televiziji pred milionima gledalaca, piše Euronews.

Uzroci tragedije

Huligani

Naizgled, nesreću su izazvali engleski fudbalski huligani. Navijači Juventusa i Liverpula trebalo je da budu smešteni na suprotnim stranama stadiona. Liverpulove pristalice su dobili karte za zone X i Y, dok su navijači Juventusa bili smešteni na drugom kraju terena, u zonama M, N i O. Zona Z, smeštena na delu trbine odmah pored navijača Liverpula, trebalo je da bude za neutralne gledaoce. Međutim, mnogi navijači Juventusa nabavili su karte za ovu zonu na crnom tržištu.

Tragedija na Hejselu je imala svoj uvod kada su u pitanju sukobi engleskih i italijanskih huligana. Godinu dana ranije, Liverpul je pobedio Romu u finalu Evropskog kupa u Rimu. Mnogi navijači Liverpula napadnuti su posle meča u Rimu, pa je Hejsel bio prilika za "osvetu" Italijanima, ne samo za huligane povezane sa Liverpulom, već i za druge engleske huliganske grupe koje su doputovale u Brisel.

Oko 19:00 po lokalnom vremenu, sat pre početka meča, engleski navijači u zoni X i navijači Juventusa u zoni Z počeli su da gađaju jedni druge kamenjem i drugim predmetima. Sukob se pojačao sve dok, oko 19:45, grupa engleskih navijača nije probila tanku žičanu ogradu i jurnula na mešovite navijače u zoni Z.

Profimedia

Navijači u zoni Z nisu mogli da pobegnu na teren jer su vlasti postavile barikadu, pa su se povukli prema zadnjem delu tribine i počeli da se penju preko zida kako bi umakli huliganima. Većina žrtava nastala je kada se ovaj zid srušio, a navijači iz zone Z bili su zgnječeni ili zidom ili stampedom navijača koji su pokušavali da pobegnu.

Sutradan je zvaničnik UEFA-e Gunter Šnajder izjavio da su "samo engleski navijači odgovorni. U to nema sumnje".

Britanska premijerka Margaret Tačer podržala je ovaj stav, rekavši da "nema reči, nema opravdanja; krivica je isključivo na Engleskoj".

Međutim, belgijska sudija Marina Kopijeters objavila je izveštaj posle 18-mesečne istrage, zaključivši da su, iako su engleski navijači krivi, odgovornost deli i belgijska policija i vlasti.

Četrnaest Engleza na kraju je osuđeno za ubistvo iz nehata, ali uzrok tragedije nije bio samo pijanstvo engleskih huligana.

Tanjug/AP Photo

Stadion bio neprikladan za događaj

Hejsel, nacionalni stadion Belgije, izgrađen je 1920-ih i nije bio adekvatno održavan. Do 1985. bio je u ozbiljnom stanju propadanja. Spoljni zid bio je od šupljih blokova, a mnogi navijači bez karata probijali su rupe u zidu pre meča kako bi ušli. Labavo kamenje i beton pružali su gotove projektile za obe grupe navijača.

Tvrdi se da je kolaps zida iza zone Z možda spasio živote jer su ljudi mogli da se popnu preko njega, ali to što se zid uopšte srušio svedoči o trošnosti stadiona. Žičana ograda koja je razdvajala suparničke navijače u zonama X i Z bila je krajnje neadekvatna.

Stadion je godinama ranije proglašen nebezbednim prema modernim standardima, a finale 1985. trebalo je da bude poslednja fudbalska utakmica pre renoviranja.

Pred meč, izvršni direktor Liverpula Piter Robinson upozorio je UEFA-u da promeni lokaciju jer Hejsel nije bio pogodan za utakmicu sa tako velikim potencijalom za nasilje.

AP Photo/Gianni Foggia

Haotična prodaja karata

Šef belgijskog fudbalskog saveza Albert Rusens dobio je 1988. šestomesečnu uslovnu kaznu jer je dozvolio prodaju karata za zone Liverpula navijačima Juventusa.

Prodato je ili falsifikovano više karata nego što je stadion mogao da primi. Oko 60.000 ljudi ušlo je na stadion predviđen za 50.000 ljudi. Navijači sa kartama kasnije su pričali da karte na ulazu nisu proveravane.

Belgijske vlasti znale su za to, ali su, iz straha od nasilja, želele da navijače drže unutar stadiona, a ne na ulicama Brisela.

Loše postupanje policije

Belgijska policija bila je krajnje nepripremljena. Samo pet policajaca bilo je postavljeno između suparničkih navijača u zonama X i Z, uprkos upozorenjima da je nasilje vrlo verovatno.

Kada su organizatori želeli da smire masu kako bi meč počeo, umesto policije, igrači su zamoljeni da intervenišu. Kapiteni Fil Nil i Gaetano Širea obratili su se preko razglasa i čak izašli na stazu oko terena da apeluju za mir.

Kontroverzna odluka da se meč ipak odigra doneta je kako bi belgijska policija dobila vreme da organizuje odgovor na nasilje van stadiona posle utakmice. Policijski zvaničnik zadužen za bezbednost u zoni Z, Johan Mahieu, godinama kasnije osuđen je za krivično nemar.

Tanjug/AP Photo

Posledice tragedije

Zabrana engleskim klubovima

Margaret Tačer bila je među prvima koja je zahtevala zabranu igranja engleskim klubovima u evropskim takmičenjima. UEFA je to i uradila, pa engleski klubovi nisu igrali u evropskim kupovima pet godina, a Liverpul šest.

Uticaj na stadione

Nažalost, lekcije sa Hejsela nisu naučene. Četiri godine kasnije, 96 navijača Liverpula poginulo je u gužvi na stadionu Hilsboro u Šefildu. Tek posle ove tragedije engleski profesionalni klubovi morali su da uvedu stadione sa sedištima, uklone ograde na tribinama i instaliraju kamere.

Tanjug/AP Photo

Zabrane za huligane

Engleske fudbalske vlasti uvele su 1986. tromesečne zabrane ulaska na stadione za huligane, ali zemlja se godinama borila sa ovim problemom.

Tek sredinom i krajem 1990-ih došlo je do ozbiljnog napretka: osnivanje Premijer lige 1992. i finansijski podsticaji doveli su do zabrane alkohola na stadionima i poskupljenja karata, što je "oplemenilo" fudbalsku publiku u Engleskoj i promenilo demografiju navijača.

Proterani iz domaćeg fudbala, engleski huligani nastavili su da prave probleme u inostranstvu, posebno tokom meča protiv Irske 1995. godine, na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.

To je dovelo do povećanja broja zabrana ulaska huliganima, sa manje od 100 krajem 1999. na preko 2.000 četiri godine kasnije.

Danas se smatra da je fudbalski huliganizam mnogo manji problem za engleske vlasti nego u drugim evropskim zemljama poput Italije i Francuske.

Na kraju, od 39 ljudi koji su živote izgubili u tragediji na Hejselu, njih 32 su bili Italijani (uključujući dvoje dece), bila su tu i četiri Belgijanca, dva Francuza i jedan čovek iz Severne Irske.