"Tramp vaga između dve opcije": Rat sa Iranom vuče rizik kod kuće, ali može da "pobedi" i bez njega
Komentari20/06/2025
-18:53
Američki predsednik Donald Tramp sinoć je dao rok od dve nedelje za obnovu razgovora sa Iranom, rekavši da će u tom periodu odlučiti hoće li se SAD pridružiti napadu koji je Izrael započeo pre nedelju dana.
Imajući u vidu da su tri američka nosača aviona sa svojim grupama brodova raspoređena u regionu i čekaju zeleno svetlo za vazdušne udare, politikolog i naučni istraživač Aleksandar Đokić smatra da će ovaj pregovorni proces više ličiti na obaj koji je Slobodan Milošević vodio u Rambujeu uoči NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999.
"ključno je razlikovati interese, Izraela i interese SAD u Izraelu. Što se tiče Irana, postoji konsenzus i vlasti i opozicije da Iran predstavlja najveću bezbednosnu pretnju Izraelu i sada kada je tokom rata u Palestini, u Gazi, oko čega ne postoji konsenzus u Izraelu, ta čitava mreža proksi armija Irana bila ne do kraja možda neutralisana, ali je njihova pretnja svedena na minimum, pošto se otvorila mogućnost za Izrael da pokuša da neutrališe iransku pretnju. Dok SAD svakako podržavaju Izrael, uvlačenje u duži rat ili smenu režima u Iranu nije u njihovom interesu zbog toga što je to jako nepopularna mera koja bi udarila i na republikanski establišment. Dolaze izbori sledeće godine za Kongres, tako da bi to jako naškodilo trenutnoj vlasti u Americi, a i ne bi bilo u skladu sa američkim nacionalnim interesima", objašnjava Đokić.
Analitičar smatra da Tramp zapravo vaga da li da izvede ograničeni hirurški udar na nuklearno postrojenje Fordo zajedno sa Izraelom, jer Izrael ne može da ga poruši osim veoma rizičnim napadom komandosima.
"Dok Izrael zaista želi da izazove maksimalnu destabilizaciju unutar Irana. I ako možda nema racionalan cilj da u kratkom roku sruši taj režim, on želi barem da ga destabilizuje, da ga u srednjoročnoj perspektivi osudi na propast. Tako da mi tu vidimo različite interese i zbog toga sada Tramp i njegova administracija odlučuju da ipak pruže Iranu mogućnost da on sam izađe iz ove zamke koju mu je Izrael pripremio i da se sam odrekne nuklearnog programa u vojne svrhe i da neutrališe tu pretnju koja mu je sad nova glavom", smatra Đokić.
Odvija se i paralelna diplomatska aktivnost u Ženevi gde bi trebalo da se evropski ministri spoljnih poslova sastanu sa ranskim šefom diplomatije Abasom Arakčijem. To je dobar uvod, po mišljenju našeg sagovornika, jer može da se postigne okvirni dogovor, posle čega bi Tramp uskočio i pokupio zasluge.
"Suština sa Trampom, kako on funkcioniše, jeste preuzimanje zasluge. On na kraju krajeva želi da ispadne pobednik. Za Izrael su to neka pitanja nacionalne bezbednosti, a za Trumpa je to pitanje kako da on lično na kraju izađe kao pobednik i šta je za njega veći rizik, a šta manji. Ako on proceni da je za njega veći rizik da se priključi vojnim intervencijama protiv Irana, makar to bio samo ograničeni udar, jer to može da izazove obratnu reakciju pa da se proširi, nego diplomatija i da postoje realni izgledi za diplomatsko rešenje, on na kraju može da izađe pred svoje birače i svetsku publiku i da kaže da je rešio problem nuklearnog Irana, recimo kao što je svojevremeno govorio da je rešio problem Severne Koreje. Nedavno je pisao da je rešio problem između Srbije i Kosova i da su Srbija i Kosovo bili na pragu rata i tako da je za vreme njegovog prvog mandata. Tako da on tako funkcioniše i on prepušta Evropljanima teži deo posla. Manje više on je tako postupio s Izraelom. Dopustio je Izrael da krene sa ovom akcijom, da završi teži deo posla, da uzme vojni rizik na sebe. Ta vojna akcija je naravno mogla da pođe i po zlu i po Izrael", opisuje Đokić Trampovo razmišljanje.
Povezane vesti
Đokić navodi da Tramp sada ima dve opcije - kratku vojnu intervenciju i diplomatiju koju prepušta drugima, da bi na kraju preuzeo zasluge.
Na pitanje zašto je Izrael baš sada pokrenuo napad, Đokić odgovara da je uzrok to što je Iran sada bio pred pravljenjem nuklearne bombe, sa čime se, kako kaže, većina eksperata slaže.
Kompletan razgovor sa Aleksandrom Đokićem, u kojem povlači paralele i sa američkom invazijom na Irak 2003. pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)