Ko gura svet u rat? Šačica ideologa stoji iza svakog američkog sukoba, decenijama sprovode isti plan
Komentari
20/06/2025
-13:16
Američki predsednik Donald Tramp je tri izborne kampanje vodio na antiratnoj platformi i pobedio u dve, ali se u oba slučaja okružio ekstremno agresivnom grupom "jastrebova", ili neokonzervativaca, koji promovišu bilo koji rat nezavisno od stranke koja je na vlasti. U prvom mandatu to su pre svega bili savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i državni sekretar Majk Pompeo, dok sada ti ideolozi nisu na tako visokim pozicijama, ali je njihov glas i dalje najjači.
To potvrđuje i zaključak Politica da je Tramp "postao otvoreniji za argumente onih koji zagovaraju veće vojno angažovanje". Glavni intervencionisti, posebno protiv Irana, su general Majkl "Erik" Kurila, na čelu Centralne komande, ali i republikanski senatori Lindzi Grejem iz Južne Karoline i Tom Koton iz Arkanzasa, prema rečima zvaničnika administracije, neimenovanog bivšeg zvaničnika i još jedne osobe "upoznate sa diskusijama" u administraciji.
Dok je Tramp svojoj MAGA bazi kao najbliže saradnike predstavljao Ilona Maska, potpredsednika Džejmsa Dejvida Vensa i privoleo antiratne demokrate Roberta F. Kenedija Mlađeg i Tulsi Gabard, nastavio je saradnju sa tradicionalnim krilom Republikanske stranka čija mu podrška treba da progura "veliki lepi zakon" fiskalnoj politici kroz Kongres.
Gabard je, kao direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe, u martu predstavila godišnji Izveštaj o pretnjama bezbednosti SAD, prema kojem Iran trenutno ne gradi nuklearnu bombu. Nakon njenog insistiranja da nema dokaza da je nuklearna bomba blizu izgradnje, Tramp je rekao da ga "ne zanima šta ona priča".
Tanjug/AP
Sa Grejemom, koji se zalagao za svaki rat na Bliskom istoku, Tramp igra golf i redovno se savetuje, dok ga je po rečima senatora zvao u ponedeljak čim je ranije napustio samit G7 zbog rata Izraela i Irana.
"Rekao sam mu: 'Gospodine predsedniče, ovo je istorijski trenutak. Četiri predsednika su obećala da neće dozvoliti nuklearno oružje, dok ste na vlasti, možete ispuniti to obećanje“, kazao je Grejem.
Tanjug AP/Rod Lamkey, Jr.
Tramp sada otvoreno razmatra upotrebu američkih bombi za razbijanje bunkera na iranskom utvrđenom postrojenju za obogaćivanje uranijuma Fordo, što je izgledalo nezamislivo čak i pre nedelju dana, kada je više puta potvrdio da je zamolio Izrael da se suzdrži od napada kako bi diplomatija mogla da se odvija. Kasnije je potvrdio da je Iranu sve vreme u pozadini isticalo vreme i da bi napad svakako usledio.
profimedia
Povezane vesti
"Trenutno se krećemo od diplomatije ka ulasku SAD (u rat). Krećemo se ka uništavanju iranskih nuklearnih postrojenja“, rekao je zvaničnik Trampove administracije za Politico.
Bilo da je Fordo zaista glavna meta američkog napada, ili još jedna varka kako bi se preusmerila pažnja Teherana, plan promene režima decenijama je razmatran u Vašingtonu.
Naime, u diskusijama oko Bliskog istoka najčešće se spominje izveštaj "Čist prekid" (Clean break) iz 1996. koji je vodeći neokonzervativni ideolog Ričard Perl za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Ideja je da se ceo region preoblikuje prema nahođenju Izraela obaranjem režima koji su prepreka hegemoniji.
Penzionisani general Vesli Klark da mu je u ubrzo posle terorističkog napada 11. septembra 2001. iz Pentagona rečeno da je plan da se svrgnu režimi u sedam zemalja za pet godina. Irak, Sirija, Liban, Libija, Somalija i Sudan su i međuvremenu razoreni na razne načina, a poslednja zemlja na spisku je upravo Iran.
Kako je plan "brisanja sa mape" Sirije sproveden u delo pročitajte u OVDE.
Međutim, ovaj plan ne ide u detalje za razliku od studije Brukings instituta iz 2009. pod nazivom "Kojim putem do Persije? Opcije za novu američku strategiju prema Iranu" ("Which Path to Persia? Options for a New American Strategy Toward Iran).
Tu se iznosi nekoliko metoda za promenu režima kao deo šire analize opcija američke politike prema ovoj zemlji, ali autori ne preporučuju nijednu od njih izričito već analiziraju prednosti, nedostatke i rizike.
Povezane vesti
Tri glavne opcije su:
1. Podrška narodnom ustanku ("Baršunasta revolucija")
- Opis: SAD bi podržale masovne proteste i opozicione pokrete unutar Irana kako bi se podstakao mirni ustanak protiv režima, slično revolucijama u Istočnoj Evropi 1989.
- Metode: Finansiranje opozicionih grupa, pružanje komunikacionih alata, medijska podrška, i diplomatski pritisak da se oslabi legitimitet režima.
- Prednosti: Minimalna direktna vojna intervencija, potencijalno visoka podrška među iranskim stanovništvom.
- Mane: Nema garanta za uspeh, rizik od brutalnog odgovora režima (npr. kao 2009. tokom Zelenog pokreta), teško predvidljiv politički ishod.
2. Podsticanje pobune manjinskih i opozicionih grupa
Povezane vesti
- Opis: Podrška etničkim manjinama (poput Kurda, Baluča ili Azera) i antivladinim grupama za organizovanje oružane pobune protiv režima.
- Metode: Obuka, finansiranje, i snabdevanje oružjem opozicionih grupa; tajne operacije za destabilizaciju.
- Prednosti: Može oslabiti režim iznutra bez direktnog angažmana SAD, koristi postojeće unutrašnje tenzije.
- Mane: Visok rizik od regionalne destabilizacije, potencijalno jačanje ekstremističkih grupa, Iran može odgovoriti terorističkim napadima.
3. Podrška vojnom puču
- Opis: SAD bi podržale elemente unutar iranske vojske ili Revolucionarne garde za izvođenje puča protiv verskog vrha.
- Metode: Tajni kontakti s vojnim liderima, finansijska i logistička podrška, manipulacija unutrašnjim političkim sukobima.
- Prednosti: Brz potencijalni ishod, može dovesti do režima sklonijeg saradnji s SAD.
- Mane: Teško je identifikovati pouzdane saveznike unutar vojske, rizik od haosa ili nastavka autoritarnog režima, niska verovatnoća uspeha zbog lojalnosti vojske režimu.
Studija naglašava da se ove metode mogu kombinovati s drugim pristupima, poput diplomatije, vojnih akcija ili strategije obuzdavanja (containment), kako bi se formirala integrisana politika.
Šta trojka "jastrebova" želi da uradi sa Iranom
Pomenuti uski krug "jastrebova" Grejem, Kurila i Koton godinama zastupaju direktan napad američke vojske na Iran.
Ratoborni general Kurila, poznat kao “Gorila”, najmoćniji je od visokih zvaničnika Pentagona i igra tihu, ali odlučujuću ulogu u narednim koracima SAD-a prema Iranu, tvrde bivši i sadašnji vojni zvaničnici, diplomate i osobe upoznate s temom, prema pisanju Al Jazeera-e. Prema pisanju Politica on ima najviše sastanaka sa rampom od svih drugih generala.
"On se zalaže za rat sa Iranom i udaljava se od diplomatije još pre nego što je Tramp stupio na dužnost na načine koji gaze civilne zvaničnike“, rekao je za časopis Responsible Statecraft Džastin Logan, direktor studija spoljne politike i odbrane u Institutu Kato.
profimedia
Kurila je takođe svedočio pred odborom Predstavničkog doma Kongresa da je Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu predstavio "širok spektar opcija“ za potencijalni napad na Iran.
Grejem je vlast u Teheranu često nazivao "nacističkom" i zalagao se za njeno svrgavanje. U ponedeljak je, gostujući na Fox News-u insistirao da Tramp udari svom snagom na Iran.
"Dakle, evo zadatka koji je pred nama. Budite potpuno posvećeni, predsedniče Trampe, pomažući Izraelu da eliminiše nuklearnu pretnju. Ako treba da obezbedimo bombe Izraelu, obezbedimo bombe. Ako treba da šaljemo avione sa Izraelom, izvedimo zajedničke operacije", rekao je Grejem.
Koton je verovatno "najmiroljubiviji" od njih trojice, pa je tako 15. juna za CBS News rekao da je "iranski režim terorisao Amerikance i ubio na hiljade njih", ali nije predlagao američku vojnu intervenciju kao jedinu opciju.
profimedia
"Mislim da postoji više načina da se eliminišu iranski kapaciteti za obogaćivanje uranijuma. Oni su danas ono što su bili u četvrtak ujutru, pre nego što su ovi napadi počeli. Kao što je predsednik više puta rekao, mogu da postignu dogovor, ili će biti bombardovanja", rekao je Koton, mada nije govorio o smeni režima, već se fokusirao na eliminisanje nuklearnog programa.
Komentari (0)