"Vatrena omča" oko Irana: Kakvim naoružanjem raspolažu američke baze na Bliskom istoku i šta im je glavna slabost
Komentari
19/06/2025
-19:15
Dok se američki nosači aviona, bombarderi i avioni za dopunu goriva u vazduhu razmeštaju za sve izvesniji napad na Iran, američki zvaničnici, prema pisanju New York Times-a, upozoravaju da Iran ima spremne rakete za kontraudar na američke vojne baze na Bliskom istoku.
Strah od šireg rata raste među američkim zvaničnicima dok Izrael vrši pritisak na Belu kuću da interveniše u ratu koji je ta zemlja započela protiv Irana. Ako se SAD pridruže izraelskim napadima i udare na postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordo, jemesni pokret Ansar Alah (Huti) koji podržava Iran, će gotovo sigurno nastaviti napade na brodove u Crvenom moru, rekli su zvaničnici. Dodali su da će proiranske milicije u Iraku i Siriji verovatno pokušati da napadnu američke baze tamo.
Drugi zvaničnici su rekli da bi u slučaju napada, Iran mogao da minira Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte (17 miliona barela dnevno). Ta taktika ima za cilj da fiksira američke ratne brodove za Persijski zaliv.
Američki mediji navode da su komandanti stavili trupe u stanje visoke pripravnosti u američkim bazama širom regiona, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), Jordan i Saudijsku Arabiju.
Dva iranska zvaničnika su zapretila da bi ta zemlja napala američke baze na Bliskom istoku, počevši od onih u Iraku, ako bi se SAD pridružile izraelskom ratu. Iran bi takođe ciljao sve američke baze koje se nalaze u arapskim zemljama i učestvovao u napadu, rekla su dva zvaničnika.
"Naši neprijatelji treba da znaju da ne mogu postići rešenje vojnim napadima na nas i da neće moći da nametnu svoju volju iranskom narodu“, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u saopštenju u ponedeljak.
Arakči je u telefonskim razgovorima rekao svojim evropskim kolegama da će, ako se rat proširi, krivica biti na Izraelu i njegovim glavnim pristalicama, prema rezimeu razgovora koji je dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova Irana.
AP Photo/Darko Bandic
Povezane vesti
Američki zvaničnici su rekli da Iranu neće biti potrebne dogutrajne pripreme za napad na američke baze u regionu. Iranska vojska ima raketne baze u blizini Bahreina, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Američke obaveštajne agencije su ranije zaključile da je Iran blizu mogućnosti da napravi nuklearno oružje, ali da nije odlučio da li će to učiniti.
Ako bi Iran rešio da napravi oružje, bio bi manje od godinu dana udaljen od toga da bude u stanju da ga aktivira, dok bi se primitivnija nuklearna bomba možda mogla konstruisati još brže, navodi se u analizi NYT.
SAD imaju značajno vojno prisustvo na Bliskom istoku, usmereno protiv Irana i njegovih saveznika, uključujući Hamas, Hezbolah i Hute. Ono obuhvata mrežu vojnih baza, desetine hiljada vojnika, sofisticiranu opremu i protivvazdušne (PVO) sisteme. Međutim, mnoge od ovih baza nalaze se u dometu iranskih balističkih i krstarećih raketa, što ih čini potencijalnim metama u slučaju eskalacije sukoba.
Mreža američkih baza oko Irana
Prema podacima Saveta za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations) i Al Jazeera-e, SAD imaju najmanje 19 vojnih uporišta na Bliskom istoku, od kojih je osam stalnih baza. Ove baze nalaze se u zemljama poput Bahreina, Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Iraka, Jordana i Omana. Sve te zemlje okružuju Iran, što znači da se Iran nalazi u nekoj vrsti strateške mreže. Ključne baze u blizini Irana su:
- Sedište Pete flote američke mornarice u Bahreinu, sa oko 9.000 vojnika i civilnog osoblja. Nalazi se samo 200 km od iranske obale.
- Vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, koja je najveća američka baza na Bliskom istoku, sa oko 10.000 vojnika, smeštena 250 km od Irana. Služi kao centar za vazdušne operacije i komandu CENTCOM-a.
- Vazduhoplovna baza Al Dafra u UAE za izviđanje i borbene operacije, sa avionima F-22 Raptor i dronovima, udaljena 250 km od Irana.
- Kamp Arifdžan u Kuvajtu, koji je glavna kopnena baza sa oko 13.000 vojnika, locirana 300 km od Irana.
- Vazduhoplovna baza u iračkom Erbilu za operacije u severnom Iraku i Siriji, udaljena oko 500 km od Irana.
- Vazduhoplovna baza "Al Asad" u Iraku, takođe oko 500 km od Irana, koja je bila meta iranskih raketa 2020. godine.
Ove baze, zajedno sa manjim privremenim uporištima u Siriji i Jordanu, čine gustu mrežu oko Irana. Prema Al Jazeera-i, barem 11 baza nalazi se istočno ili zapadno od iranske granice, a osam severno ili južno, što Iran stavlja pod opsadu.
Procene broja američkih vojnika na Bliskom istoku variraju između 40.000 i 50.000, prema podacima iz 2025. godine. Ova brojka uključuje stalno raspoređene trupe, privremeno raspoređene snage i ljudstvo na brodovima, poput nosača aviona u Crvenom moru i Persijskom zalivu.
Tanjug/AP/U.S. Navy
Povezane vesti
Pored pomenutih baza, SAD imaju i oko 900 vojnika u Siriji, i više od 2.700 u Saudijskoj Arabiji. Manji kontigenti od po nekoliko stotina stacionirani su u Omanu i Jordanu.
Broj vojnika može značajno da varira zbog rotacija, privremenih pojačanja i ljudstva na ratnim brodovima koji dolaze i odlaze. Na primer, u oktobru 2024. brojka je dostigla 43.000 pripadnika američke vojske zbog tadašnjih pojačanih tenzija sa Iranom.
Vojna oprema i PVO sistemi
Američke baze na Bliskom istoku opremljene su naprednom vojnom opremom, uključujući borbene avione, dronove, tenkove, oklopna vozila i PVO sisteme.
Povezane vesti
Baze poput Al Dafre (UAE) i Al Udeida (Katar) raspolažu su avionima F-22 Raptor, F-35A Lajtning II, dronovima poput MQ-9 Riper. U regionu su prisutni i "avaksi" (izviđački avioni za rano upozoravanje).
Što se tiče nosača aviona i razarača, Pete flota u Bahreinu raposlaže sa nosačem "Karl Vinson" i razaračima opremljenim Ejdžis PVO sistemima, koji imaju sposobnost presretanja raketa.
Tenkovi, druga oklopna vozila i artiljerija za brze kopnene napade smešteni su pretežno u Arifdžanu u Kuvajtu.
Ključni PVO sistemi su:
- Patrioti, raspoređeni u bazama poput Al Udeida i Al Dafre, za odbranu od balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa.
- THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), koji presreće balističke rakete na većim visinama. Međutim proizvodnja projektila za taj sistem je ograničena na nekoliko desetina godišnje.
- Ejdžis (Aegis): Pomorski sistem na razaračima, korišćen za presretanje iranskih raketa tokom odmazde protiv Izraela 2024. godine.
Od druge opreme američka vojska ima elektronske sisteme za ometanje, radare i opremu za sajber rat u većim bazama poput Al Udeida
Neke baze, poput Al Asada u Iraku, ranije nisu imale dovoljno PVO sistema za odbranu od iranskih balističkih raketa, što je pokazala iranska odmazda za ubistvo lidera Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija 2020. godine.
Domet iranskih raketa i ranjivost američkih baza
Iran poseduje najveći arsenal balističkih raketa na Bliskom istoku, sa preko 3.000 projektila. One su kratkog (SRBM do 1.000 km) i srednjeg dometa (MRBM od 1.000 do 3.000 km), dok bi interkontinenatalne balističke rakete (ICBM dometa više od 5.500 km) prema procenama američkih obaveštajnih službi mogao da razvije do 2035 godine.
profimedia
Američka Nacionalna obaveštajna služba (DIA) u godišnjoj proceni pretnji iz marta 2025. godine navela je: "Iran nastavlja da jača smrtonosnost i preciznost svojih domaćih raketnih i bespilotnih sistema“.
Prema dostupnim podacima, Iran ima podzemne baze ("gradove raketa") širom zemlje, opremljene mobilnim lanserima i sofisticiranim raketama poput Šahab-3 (1.300 km), Gadr-1 (2.000 km), i Koramšahr, koje mogu nositi teške bojeve glave.
Baze u dometu iranskih raketa
Sve glavne američke baze u blizini Irana nalaze se unutar dometa iranskih raketa:
- Baza u Bahreinu je veoma ranjiva zbog blizine iranske obale. Anti-brodski projektili poput Kalid Farža (nešto ispod km dometa) i balističkih raketa poput Fatah-110 (300 km) mogu da pogode ovu bazu.
- Al Udeid u Kataru je u dometu SRBM-a poput Kiam-1 i Fateh-313, kao i krstarećih projektila poput Paveha. Patriot sistemi pružaju određenu zaštitu, ali su ranjivi na masovne napade, što je postalo veoma očigledno u Ukrajini.
- Al Dhafra i Džabel Ali u UAE su potencijalne mete za iste rakete, uključujući hipersonične projektile Fatah-1. Baza zavisi od Patriot i THAAD sistema, koji takođe mogu biti preopterećeni masovnim salvom ili višestrukim talasima.
- Kamp Arifdžan je u dometu raketa poput Šahab-1 (330 km) i Zolfagar (700 km). Relativno ograničeni PVO sistemi čine bazu podložnom napadima.
- Baze Al Asad i Erbil u Iraku su već bile meta iranskih napada 2020. godine, kada je korišćeno 22 raketa, uključujući Fateh-313 i Kiam.
"Najbezbednije" su baze u Saudijskoj Arabiji i Jordanu. Njih pokrivaju samo rakete srednjeg dometa poput Šahab-3 i Gadr-1, koje Iran može da lansira iznenada iz podzemnih lansera.
Podzemne baze, poput onih u Horamabadu i Kermanšahu, omogućavaju skrivena i brza lansiranja. Rakete poput Sedžila-2 (čvrsto gorivo, 2.000 km) i Kaibar Šekana su teže za presretanje zbog svoje mobilnosti i manevarskih sposobnosti.
Napad na bazu Al Asad 2020. godine pokazao je da iranske rakete mogu precizno da pogodite mete, iako su rani sisteme upozorenja (SBIRS) pomogli da se izbegnu žrtve. Međutim, baze poput Al Udeida i Al Daafre, iako opremljene Patriot i THAAD sistemima, suočavaju se sa rizikom od preopterećenja u slučaju masovnih napada ili korišćenja kasetnih bojnih glava.
Komentari (0)